Danas je atrofija znanja, duhovnosti, kvaliteta uopšte. Tako treba da bude. Ali privremeno, jer i to ima svoj smisao. Živimo u instant vremenima. Sve treba uraditi brzo i što više toga. Ja ih zovem površna vremena. Ili plitkoća. Od hrane, ljubavi, znanja, kvaliteta svega. Dakle, što više svega. Nemam ništa protiv brzine ali neka tu budu i širina i dubina. Malo smanjiti broj stvari a održati kvalitet. Slično stanje, atrofija znanja, je i na području kabale. Srećem ljude koji su pročitali sve knjige o kabali, koji su prošli sve moguće tečajeve kabale, internetne tečajeve kabale, ljude koji su bili na predavanjima ne znam kojih sve stručnjaka za kabalu, neki čak imaju i neke diplome iz kabale, certifikate, itd., a istovremeno nisu sposobni da reše neki sopstveni klipot Netzaha koji ih čini nesretnima već 30 godina!!!? Ne znaju gde da ga potraže, kako da ga identifikuju a da ne govorimo o tome da ga odstrane. Ne pomaže im ništa što znaju na pamet sve horove anđela svake planete i to u hebrejskom jeziku ako ne znaju šta znači svakodnevno kupanje Afrodite u moru. To je sve tako jer jednostavno imaju samo teoretsko znanje, brdo teoretskog znanja. Više bi im koristilo 20 minuta prave dharane svaki dan nego po 10 sati bubanja teorije svaki dan. Izgleda da na tim tečajevima ne predaju praksu? Ne znam.
Praktična kabala znači poznavati nevidljivu pozadinu svakog događaja, bilo kakav da je i bez obzira da li se nam sviđa ili ne. Poznavati astralne (i mentalne) uzroke događaja. Kao i uzroke uzroka. R. V. Emerson je rekao: ‘Pametne ljude zanima uzrok stvari’. To razumevanje nevidljivog pokretača ne podrazumeva da smo vidoviti (mada se i to može naučiti) nego samo znati pravilno ‘pročitati’ Malkut kojega svakodnevno gledamo svojim očima. A to se postiže samo putem korespondencija (i vidovitošću). Izgleda da to intenzivni tečajevi kabale ne nude!? Već 15 godina postoji učenje sviranja gitare na internetu ali svi ti tečajevi i milioni učenika nisu dovoljni da iznedre gitariste kao što su Roy Buchanan, Eric Clapton ili B. B. King! Zato jer je to nemoguće. Ako niste znali, sva trojica pomenutih su veoma rano postali samouki. Veoma slično važi i za gorepomenute tečajeve.
Bezbroj puta sam rekao da je za studij kabale dovoljno samo desetak knjiga. Maksimum. I studij, rad na tim knjigama i sa tim knjigama. Ako imate živog učitelja to je još bolje ali potreba po ovih desetak knjiga ostaje. Kada bih danas morao da tražim živog učitelja (a ta želja da sretnem nekoga od koga mogu da učim je konstantno prisutna) izabrao bih samo onoga koji me odbija, kojega moram izmoliti da me poučava. A odbio bih sve one koji se nude čak i ako su besplatni.
Studiranje kabale je seciranje samoga sebe, upoznavanje svakoga detalja samoga sebe i pomoću korespondencija otkrivanje veze između sebe (i tip tih veza) sa okolinom kao i sa univerzumom. Najkraće rečeno, osveštavanje veze mikrokosmosa (sebe) i makrokosmosa. Jer ta veza je neraskidiva i svakog momenta uzročno-posledična. Ali za sada je uglavnom jednosmerna. Sopstvenim razvojem i ojačavanjem možemo je učiniti i dvosmernom (u izvesnoj meri). Čak i u velikoj meri. Jer što smo usklađeniji sa univerzumom više smo ga osvojili. I obratno. Spoznavanje sebe je pre svega spoznavanje svojih misli, svojih misaonih konstrukata, koncepata. Jer to tvori karakter, a karakter diktira ponašanje i funkcionisanje. Lepo je teoretski znati da neki bog deluje kako deluje ali gde smo mi u tom mitu? Kako u nama samima, u našem umu, našem životu, deluje taj bog, onaj deo nas koji korespondira sa tim bogom? Imamo li ga pod kontrolom, da li ga uopšte prepoznajemo u nama? Teško je ljudima objasniti da se svaki mit iz baštine Homo sapiensa dotiče (u izvesnoj meri) svakoga od nas, odnosno, u nekom (manjem ili većem) procentu je deo i našeg života.
Ko bi rekao da se mit o Ahilu može rezimirati u jednu rečenicu – nema čoveka bez slabe tačke! Zatim se zapitajte – gde je vaša slaba tačka i da li je samo jedna? Ahil je verovatno jedina persona sa samo jednom slabom tačkom, ali došao je momenat kada je bio pogođen baš tamo. On je primer veoma malog (najmanjeg) prenosa karme, pa je ipak dobio udarac baš tamo. A šta je sa onima koji su veoma opterećeni prenosom karme i imaju puno slabih tačaka? I kako je (su) povezana sa vašim najjačim tačkama? Da vam pomognem, brže će ići ako radite dharanu nego ako analizirate mit. Najbrže ide paralelno. Ali posao dharane je najteži mogući posao kojega se uopšte možete prihvatiti! Jeste li spremni? Nećete verovati da je brojanje sklekova koje svakodnevno radite takođe i dharana. Ali ako ne volite sklekove (a ko ih voli?) onda brojite koliko koraka napravite u dvosatnom hodanju ali da nijedan jedini korak ne preskočite! Ako ne volite hodanje (a šta volite?) brojte koliko udaha i izdaha napravite između 17:00 i 18:00 sati popodne. Ali ni jednog da ne preskočite! Ako vam je to teško i ne volite da dišete, nema vam spasa.
Neki vole da broje i koliko kašičica sladoleda pojedu. Ha ha. Može i to ako su ažurni. Ali kod svega ovoga nije cilj brojanje. To je samo početno sredstvo a cilj je kontrola uma. Mogućnosti za kontrolu uma je bezbroj svakog dana. Uvek kada nešto radite nesvesno, mehanički, tu je područje i šansa za trening kontrole sebe. Od toga je više koristi nego od sve teorijske ili instant kabale. Za ozbiljnije odmah preporučujem rad na Drvetu Života jer to je anti instant kabala. Amen.
Prošle godine mi je u ruke došla knjiga Kako postati Buda u pet nedelja. Neki talijanski autor, knjiga je objavljena u Italiji 2005.-te. Teoretski gledano, sve što tamo piše je tačno. Uputstva su deset puta bolja i konkretnija nego svi internetni tečajevi i teorije kabale. Ali treba znati da je jedan od milion Homo sapiensa sposoban za režim o kojem govori ta knjiga. A rezultati su i dalje diskutabilni, nema garancije za uspeh. Dakle, instant ne postoji!