Kategorije
Drvo života Kabala

XXXVI. Drvo Života – Raj i Pakao

Zašto bi bog, dobri dečko, ako je krajnje mudar (a ja verujem da jeste) i koji sve zna, stvarao dva odvojena mesta ako oba može da ih smesti u jedno?

To ne bi bilo ekonomično. Zašto bi raj stvarao ovde a pakao tamo? Nema smisla. Osim toga, to bi narušilo njegovu harmoniju, dinamiku, ritam i melodiju. Oni koji se razumeju u muziku vide da bi to deformisalo njegovu beskonačnu muziku!
Smatram da su ta dva mesta na jednom mestu, svuda i istovremeno. Prožimaju se, dodiruju se, vide se, čak su i kompatibilni. Njihova detekcija se vrši po stepenu uravnoteženosti. Raj je samo pokušaj beskonačnog približavanja toj ravnoteži kao što se parabola beskonačno približava osi X ali je nikada ne dodirne. Tako je i sa rajem. Pakao je suprotno tome. U zavisnosti od stepena te neravnoteže meri se i nivo pakla. U zavisnosti od te (ne)ravnoteže zavisi i kompatibilnost ta dva pola, njihova saradnja. Ali ta veza se nikada ne prekida. Može samo da se taj raspon poveća ali na način ‘Moji adepti imaju glave u nebesima (raju) a noge su im u paklu’. Da li se time relativizuju i raj i pakao? Da. Ali i arhanđeli i đavo. Ne negiraju se ali se relativizuju i samim time zbliže. A tu sliku mi volimo da imenujemo – harmonija. Ili onaj stari-mladić je to imenovao – tao.
Ako je nešto u ravnoteži, komunikacija je laka. I obratno. Otuda i veza između raja i pakla. Bilo čega previše je pakao. Bilo čega je premalo je pakao. Gde je onda raj? Od čega je sastavljen raj? Od istih sastojaka samo u pravoj razmeri. Dakle, raj lako može da postane pakao i obratno, od istih sastavnih delova. Samo je u pitanju razmer. Raj je sastavljen od harmonične ravnoteže. Ne od statične! Otuda je to samo beskonačno približavanje osi X! Bolest je neravnoteža, zdravlje je ravnoteža, harmonija. Bolest je pakao.
Oduvek su smrt nekako povezivali sa paklom. Jedna od hrišćanskih gluposti. Naravno, povezivali su je i sa rajem, ali opet je to glupost, još veća. Činjenica je da je neravnoteža bliža smrti. Gospođa smrt je strpljiva i samo čeka kap preko pune čaše i mirno zagrli onoga ko je izgoreo svoje vreme, bilo da je to pre vremena ili na vreme. Ali smrt je sačekala kritičnu neravnotežu. Isto kao što je ravnoteža preduslov i uslov besmrtnosti. A od intenziteta te ravnoteže zavisi dužina besmrtnosti.
Još jedan dokaz da su raj i pakao na jednom i istom mestu (možda čak i u čoveku) je sledeći. Da bi neko, bilo ko, osetio krajnji božji zanos, ekstaze, rajske visine, on mora da bude kompletno biće. Dakle celo Drvo Života, inkarniran čovek. Jer ako nije kompletan, njegova percepcija onoga što je iskusio je delimična percepcija, uzak ugao gledanja. Isto tako, da bi neko osetio najveći pakao opet treba da bude kompletan, inkarniran, zbog pravilne percepcije. Čovek ima potencijale i za jedno i za drugo. Da bi percepirao i jedno i drugo nije mu potrebno da ide bilo gde. Oboje može da oseti unutar svoje (tesne) kože. Na svakom nivou Drveta Života je moguće da postoji i raj i pakao. Uravnoteženi i klipotični sefiroti.
I mirno i uzburkano more je ista voda. I raj i pakao su sastavljeni od istih sastavnih delova. I komedija i tragedija su sastavljene od istih sastavnih delova. Isti glumci igraju i tragediju i komediju.
Danas je kriza ali kriza stvara nešto. Kriza je dokaz da se je (pre)dugo spavalo i zato je buđenje bolno. Kriza je početak nečega dobroga. To je znak nužnosti da nastane nešto dobro i nastanak nečega dobroga pa makar to bila i bolna selekcija. Uvek je bilo tako. Crowley je objavio svoju Magiku u teoriji i praksi 1929.-te godine! Nema boljeg indikatora! Dakle, ako je kriza bolno buđenje, šta je ono što nije kriza? Duboko slatko spavanje! Ali, život je borba, kažu realisti, dakle nema spavanja. Spavanje ne može da traje večno ali ni kriza nije večna. Zato treba pronaći neku srednje ukusnu mešavinu toga da se izbegnu šokovi krajnosti. Na rajskom ostrvu žive i zmije jer su potrebne. Ako ih nema onda to nije rajsko ostrvo ili barem ne može dugo da pluta na vodi.