Put inicijacije podrazumeva brži put od običnog evolutivnog tempa. Čovek može biti naveden na taj put iz mnogih razloga i na razne načine. Neki kažu da što je teži to je i bolji, što je trnovitiji dalje se stigne. Ako je taj put lagodan, onda to više nije put. Ako je lagodan onda tu nema ni šanse ni mogućnosti da se odstrane slabosti nesavršenstva. Na tom putu su ponekad žalost i muka vredniji nego sam rad. Da radi može svaka budala ali ne može svako na nogama da podnese bol duše. To je najbrži način osvajanja ogromnog znanja i osvetljavanja ogromne tame.
Svaka stvar je nekada bila seme. Svaka stvar je nekada bila mala i nevažna. Vremenom i ponavljanjem je porasla i postala velika. Bilo da je to velika i korisna stvar ili veliki problem. I karijes koji ubija zub je nekada bio mali. Jednako je sa svakim problemom kojega čovek ima.
Uvek kada me pitaju za vežbe, da im preporučim neke vežbe, ja im preporučim one najteže. Jer to su uvek najbolje vežbe. I najbrže, jer ljudi su gladni brzih rezultata. Ali ljudi ne vole i ne mogu da rade najteže vežbe. Oni bi vežbe u kojima uživaju. Ali najčešće to uopšte nisu vežbe. A ako im preporučim neke lake koje treba bezbroj puta ponoviti (kvalitet se dobije dugotrajnim kvantitetom) oni ni to ne prihvate. Iz dva razloga. Ne vole dugotrajnost, ne izdrže kontinuitet, i drugo, odmahnu rukom jer te vežbe su lake, oni to mogu, oni su to apsolvirali, i ne izvode ih. Očigledno ne znaju da upotrebljavaju sebe i svoje resurse.
Većina ljudi ne zna šta da radi sa sobom, sa svojim životima, sa svojim resursima, sa svojim sposobnostima, sa svojim talentima, sa svojimo blanko software-ima. Potrebna su im uputstva. Bolje je ne raditi ništa nego nešto protiv svoje volje.
Naš najpoznatiji i najuspešniji režiser je rekao za sebe: „Ja nisam znao šta da radim u životu, a onda se desilo nešto i …“
Smisao života je stvaranje, kreativnost. Čak i ako ništa ne radite možete da stvarate, da budete kreativni. Čitajte ovo, vaše sive ćelije će vam biti zahvalne.
Uz novu knjigu „Rituali deset kugli“ – Slava prati vrline kao senka
Osnova i razlog za ovaj ciklus rituala je bio Liber Samekh. Taj ritual samoinicijacije sam izvodio na sve moguće načine, na najrazličitijim mestima i lokacijama, u različita doba dana, u raznim jezicima (srpskom, slovenačkom, engleskom, originalnom starogrčkom), itd.. Improvizovao sam na ulici, u stanu, u žitnom polju, na obali mora, u krevetu, u hramu, na vrhu zgrade, na vrhu brda, čak i na kiši pod kišobranom, itd.. Radio sam to mentalno, poluglasno, glasno, u skladu sa uslovima. Važno je bilo improvizovati ali još važnije je bilo održati kontinuitet.
Rituali deset kugli
Pošto nisam imao nikoga da me posavetuje, jer jednostavno niko takav nije ni postojao u mojoj blizini, taj proces upoznavanja i savladavanja tog rituala tekao je sporo i spontano sa ekvivalentnim rezultatima. Bio sam osuđen da postanem samouk. Vremenom sam detalj po detalj korigovao u ritualu, nešto promenio, nešto dodao u skladu sa zdravom logikom i mojim osećajem. I pošto se je to pokazalo smisleno, uvideo sam da svi ljudi koji su se tokom proteklih 150 godina bavili tim ritualom (osim Crowley-a) ga uopšte nisu razumeli. Crowley verovatno nije smatrao da je potrebno sve te korekcije sprovesti pa je neke detalje jednostavno prihvatio i samo prepisao. Meni je mnogo tih ‘sitnica’ smetalo. Neke sam korigovao, neke nisam, ali osećao sam da i pored mnogih izvođenja taj ritual još ‘nije potpuno moj’. Samo sam čekao neki signal i putokaz. Mnogi aspiranti (takoreći svi) su nestrpljivi i očekuju od svakog rituala revoluciju. Razumljivo. U krajnjoj liniji tako i treba da bude. Ali u praksi aspirant se često suočava sa ‘mrtvim hodom’, stanjem ‘u leru’, kao da proklizava i prakse mu izgledaju kao pranje opranog veša (a veš je i dalje prljav) ili, što je još gore, grebanje noktima po staklu. To su znaci da treba nešto menjati. Uvek nešto treba menjati. Svako se suočava sa tim situacijama. U takvim slučajevima uvek sam samo pojačavao prakse. Više sam ih nadgrađivao nego menjao. Takva statika u napredovanju je samo znak da prakse ‘nisu dorasle’ karmi magičara, Apepu subjekta ili nešto nije u redu sa izvođenjima (kontinuitet, tehnika, intenzitet, itd.).. To je normalno za svako vreme i svakog aspiranta.
Taj ritual sam ‘testirao’ na razne načine čak i preko nekih vidovitih ljudi i svi su potvrdili da je to smislen i vredan ritual. A ja sam ipak osećao da nešto nedostaje ili da još nešto moram da otkrijem i korigujem. Na razne načine sam dobijao kockice mozaika. Moji komentari tog rituala su već bili objavljeni ali osećao sam da to nije sve. Osećao sam da moram još više da ga ‘učinim svojim’, da ga, ako tako mogu reći, prilagodim sebi. I na neočekivan način mi je došao signal. Sa puno entuzijazma sam se toga prihvatio, ali vremenom su očekivanja opadala da su nastajale pauze i ceo ovaj ciklus se razvukao na skoro pet godina. Otpori karme i inertnosti su bili strahoviti da sam morao da improvizujem improvizovano. Ali vredelo je. Dakle, ceo ovaj ciklus je bio nadgradnja Liber Samekh-a.
Sama činjenica da je u svoju verzuju Abramelinove Operacije Crowley uključio i Liber Samekh je strahoviti napredak. To ogromno olakšava magičarima danas taj proces. Nama danas u ovim zahtevnijim vremenima ni to nije dovoljno. Možemo samo da zamislimo u kakvom režimu vežbi i sa kakvom logistikom je Abraham izvodio svoju Operaciju. On nikada nije ni čuo za Liber Samekh.
Kabala kao duhovna disciplina nudi ključeve i putokaz za pristup bogu i razumevanju odnosa čoveka i boga.
Kao sinergija svih nauka nudi smernice mnogim naukama da ubrzaju sopstveni razvoj i evoluciju uopšte. Kao metod korespondencija nudi mogućnost uvida u odnos makrokosmosa sa mikrokosmosom i time različite nivoe svesti koji su produkat tih odnosa.
knjiga „Kabala u teoriji i praksi“
U ovoj knjizi su analizirani ti nivoi, njihove karakteristike, načini osveštavanja i prisutnost u svakodnevnom životu. U uvodnom delu su navedeni opšti pojmovi koji su nužni, mada početniku mogu izgledati veoma nejasni, komplikovani, odbojni, ali su za kabalu nužni isto kao i četiri osnovne operacije za matematiku. Tih osnovnih deset nivoa je u kabali poznato kao deset sefirota koje homo sapiens u svojoj evoluciji polako obogaćuje i osveštava (osvaja). Mogući su različiti pristupi tom osveštavanju. Od inicijacija, samoinicijacija, napornih vežbi dharane, psihoanalize, meditacija ili kroz najobičnija životna iskustva pod uslovom da ih razumemo. U knjizi je naveden i metod priziva tih nivoa svesti, što je takođe jedan kombinovani način osveštavanja. Prvobitno je bila ideja da su u sklopu knjige prizivi svih sefirota ispod bezdana, ali sam smatrao da to može da bude rizično pa sam naveo samo improvizovani priziv Malkuta i skraćeni priziv Jesoda. U budućnosti kada bude u planu revidirano i prošireno izdanje uključiću i ostale prizive.
Nakon analize sefirota navedene su dodatne korespondencije i puno praktičnih saveta i informacija što otvara mogućnost da svako za sebe pronađe neki metod daljnjeg rada, što je na kraju krajeva i nužno. Dakle, materijala je više nego dovoljno da subjekat započne konkretan rad.
Autor:
Goran Sarvan
Izdavač
Babun
ISBN:
978-86-83737-61-1
Br. strana:
287
Povez:
broširan
Kabala v teoriji in praksi
Priročniki o kabali, ki so na voljo sodobnemu knjižnemu molju, večinoma obravnavajo ali zgodovinski vidik tega starega judovskega duhovnega izročila ali pa, še pogosteje, teoretičnemu vidiku kabale dajejo prednost pred praktičnim. To pomeni, da se bralec iz njih sicer lahko pouči, denimo, o drevesu življenja, univerzalnem kabalističnem modelu vesolja in človeka, kot so ga uveljavili in razumeli davni kabalisti, malo ali skoraj nič o tem, kako ga vidijo sodobni, še manj pa, kako si lahko tudi oni z njim pomagajo pri spoprijemanju s povsem vsakdanjimi življenjskimi izzivi in pri duhovnem razvoju.
Knjiga Kabala v teoriji in praksi (Kabala u teoriji i praksi, Babun, Beograd, 2009), delo Gorana Sarvana, si, čeprav je izšla v srbskem jeziku, v Sloveniji ne zasluži pozornosti le zaradi tega, ker avtor živi in dela v Ljubljani. Je namreč eno izmed redkih del o kabali, ki najde zlato sredino v razmerju med teorijo, ta daje bralcu temeljno orodje za spoznavanje kabale, in med uporabno-praktičnimi razlagami, te mu omogočajo, da jo vključi v svoje življenje. Goran Sarvan namreč predstavi kabalistično dogmo, razlago ureditve univerzuma, hkrati pa pojasni, kako se ta kaže v vsakdanjem življenju. Vsak pojav, dogodek, človeka, celo pojem, je mogoče prav s pomočjo kabale osvetliti z vseh zornih kotov, demistificirati in razčleniti. Univerzalni model vesolja človeku odkriva, kdo je in kje je prav zdaj.
Avtor se je razlage in analize desetih ravni zavesti – vsaka izmed njih sovpada z eno izmed sefir na drevesu življenja in silami univerzuma, ki z njo upravljajo – lotil tako, da je za vsako izmed sefir navedel njene značilne predstavnike na materialni ravni. Iz odnosa, ki ga ima človek do nosilcev posameznih sil univerzuma na snovni ravni, je namreč mogoče odkriti, koliko dobro jih je že ozavestil oziroma kolikšna je njegova zavest na ravni posamezne sefire. Bralca k žlahtenju zavesti ne spodbuja le s teoretično razlago, ampak tudi tako, da mu predlaga meditacije na posamezne sefire in še pojasni, katere sile univerzuma naj prikliče in kako, da bi svojo zavest razširil oziroma spremenil. To pa je nujno, če želi kabalo uporabiti z namenom, da izboljša svoje življenje.
Vsak dogodek ali okoliščina, v kateri se kdo znajde, je s stališča kabale splet večih dejavnikov v človeku (njegovi zavesti) in univerzumu. Na makrokozmos, vesolje, ne more vplivati, lahko pa na mikrokozmos, torej sebe. Bolj kot ozavesti dejavnike v sebi in univerzumu, ki so ga vodili do nekega dogodka, več kot o njih ve, na primer, kateri so bolj in kateri manj pomembni, bolj lahko z njimi manipulira oziroma sebe tako spremeni, da se razmere, naj so še tako izzivalne ali celo problematične, razpletejo njemu v prid.
Kabala, kot jo je predstavil Goran Sarvan, je na eni strani orodje za spoznavanje sveta, v katerem živimo – z njegovo pomočjo, denimo, odkrijemo, zakaj je nekaj ravno tako ali se je zgodilo prav tako in nič drugače – na drugi pa pripomoček, ki človeku pomaga spoznati se in se tako spremeniti, da živi polno in z zavedanjem, kdo je in kje je. Bralcu za tako rabo kabale daje bodisi neposredna navodila bodisi z napisanim namiguje, kako naj to naredi.
V delo, ki je, resnici na ljubo, vse prej kot lahkotno branje, saj bralcu sicer daje odgovore na temeljna vprašanja o življenju, a ga hkrati napeljuje, da si zastavi še nova in nanja tudi sam izbrska odgovore, je avtor strnil bogato znanje o kabali in izkušnje z njo, ki jih je nabiral več desetletij. Predvsem brez zadnjih ne bi zmogel sestaviti priročnika, ki ni samo še eden v nizu mnogih, osredotočenih na brisanje prahu s starega duhovnega izročila in prepisovanje starih dogem, ampak je sodobni priročnik o kabali za sodobnega človeka.
