Put inicijacije podrazumeva brži put od običnog evolutivnog tempa. Čovek može biti naveden na taj put iz mnogih razloga i na razne načine. Neki kažu da što je teži to je i bolji, što je trnovitiji dalje se stigne. Ako je taj put lagodan, onda to više nije put. Ako je lagodan onda tu nema ni šanse ni mogućnosti da se odstrane slabosti nesavršenstva. Na tom putu su ponekad žalost i muka vredniji nego sam rad. Da radi može svaka budala ali ne može svako na nogama da podnese bol duše. To je najbrži način osvajanja ogromnog znanja i osvetljavanja ogromne tame.
Svaka stvar je nekada bila seme. Svaka stvar je nekada bila mala i nevažna. Vremenom i ponavljanjem je porasla i postala velika. Bilo da je to velika i korisna stvar ili veliki problem. I karijes koji ubija zub je nekada bio mali. Jednako je sa svakim problemom kojega čovek ima.
Uvek kada me pitaju za vežbe, da im preporučim neke vežbe, ja im preporučim one najteže. Jer to su uvek najbolje vežbe. I najbrže, jer ljudi su gladni brzih rezultata. Ali ljudi ne vole i ne mogu da rade najteže vežbe. Oni bi vežbe u kojima uživaju. Ali najčešće to uopšte nisu vežbe. A ako im preporučim neke lake koje treba bezbroj puta ponoviti (kvalitet se dobije dugotrajnim kvantitetom) oni ni to ne prihvate. Iz dva razloga. Ne vole dugotrajnost, ne izdrže kontinuitet, i drugo, odmahnu rukom jer te vežbe su lake, oni to mogu, oni su to apsolvirali, i ne izvode ih. Očigledno ne znaju da upotrebljavaju sebe i svoje resurse.
Većina ljudi ne zna šta da radi sa sobom, sa svojim životima, sa svojim resursima, sa svojim sposobnostima, sa svojim talentima, sa svojimo blanko software-ima. Potrebna su im uputstva. Bolje je ne raditi ništa nego nešto protiv svoje volje.
Naš najpoznatiji i najuspešniji režiser je rekao za sebe: „Ja nisam znao šta da radim u životu, a onda se desilo nešto i …“
Smisao života je stvaranje, kreativnost. Čak i ako ništa ne radite možete da stvarate, da budete kreativni.
Čitajte ovo, vaše sive ćelije će vam biti zahvalne.