Kategorije
Kabala

CXLVIII. – Kabala F. A.Q. – XV

Da li se proces inicijacije odvija samo na inkarniranim ljudima (bićima) na planeti Zemlji ili je to moguće obaviti još negde u univerzumu?

Inicijaciju treba obaviti tako gde se nalaziš. Ispit politologije radiš na fakultetu političkih nauka a skok u dalj na atletskom terenu. Verovatno svaka lokacija u univerzumu ima svoje specifične inicijacijske zadatke. Tako pretpostavljam, jer je logično. Za planetu Zemlju znam da ima svoje zadatke. Dobro ih poznajemo.

Da li činjenica da dobri tranziti uspavaju važi samo za pojedinca ili i za narode i države?

Zavetrina uspava pojedinca, porodicu, familiju, narod, državu. Ugodni tranziti su trigoni i neke konjunkcije. To su periodi kada je sve u redu, sve teče lako i glatko, bez stresa, čak odlično. Uglavnom subjekti toga nisu svesni. Slabi tranziti su krize, problemi, bolesti, ratovi. Tada smo ih svi svesni. Ali, bolni tranziti su tu da nas probude, ponekad namuče i nauče da smo svesni vremena kada su dobri tranziti da se pripremimo da sa lakoćom amortizujemo slabe tranzite kada dođu. A dolaze u ciklusima sigurno. Treba da poštujemo naše bolesti jer one nas opominju koliko nismo brinuli o svojem zdravlju. Ko ne zapamti istoriju osuđen je da je ponavlja. Kada je slab tranzit nije dovoljno otrpeti i čekati da prođe nego se probuditi i ojačati da nas sledeći put ne uhvati na spavanju. Znate no – i to će takođe proći! Dakke, sve može da se uspava.

Ako čovek na put inicijacije kreće iz debelog ne-znanja, znači li to da ako nije ‘prvi put rođeni’ da on ima izvesnu prednost i ne startuje iz debelog ne-znanja?

Ako je re-inkarnirani, sigurno je već prešao izvestan evolucijski put, ali to uopšte ne mora da znači da je uradio puno. Može čovek da se reinkarnira puno puta a da uopšte ne krene na put inicijacije. Svakom inkarancijom on malo napreduje ali to još ne znači da se je probudio. Već sam pominjao da je neka ocena da je samo oko 10% populacije re-inkarniranih ali to ne znači da su svi oni na putu inicijacije. Ako je neko na primer u prethodnim inkarnacijama obavio deo inicijacijskog puta, ne mora da znači da se on toga seća, ali sve zasluge će se nekako već pokazati. Bilo u obliku nekih sposobnosti, vrlina ili u okolnostima novog rođenja. Jer to je energija koju je nemoguće anulirati, izbrisati, uništiti. Dakle, ništa nije bilo uzalud.

Zašto se mehanizam delovanja i prenosa karme ne uči nigde na oficijelnim fakultetima i ni u jednom školskom sistemu?

Ta tema nije u školskim programima jer nema sposobnih i kompetentnih predavača i stručnjaka. Osim toga zapadni sistem školstva, koji je manje više dominantan po celom svetu, a koji je potekao iz zapadne Evrope pre približno 200 godina, je pažljivo planiran da se inicijacijsko znanje sakrije pod tepih.

Drugi razlog je da taj mehanizam malo poznat i Indijcima mada je termin karma u stvari njihov termin. Dakle, potrebna su strahovita predznanja o jogi, kabali, astrologiji, medicini, itd.. Danas je više nauka nego ikada, svakodnevno se granaju, čovek zna više nego ikada, ali o svojem smislu zna isto kao i pre nekoliko hiljada godina. A o mehanizmu prenosa karme nema pojma. Nije lako detetu da dokaže roditeljima greške roditelja a još manja je verovatnoća da to roditelji shvate i priznaju. Jer, oni vole jedni druge, a to oteža stvar.

Zar niste malo prestrogi do akademika? Da li oni u tolikoj meri ne zaslužuju respekt?

Akademike nije zdravo respektovati jer to jednostavno ne zaslužuju. Ko uopšte njih sluša i uvažava? Da li imaju moć? Nemaju. Da li imaju znanje? Kažu da imaju. U redu, znanje je moć. Ali, kako to da oni imaju znanje a nemaju moć? Dakle nešto ne valja sa njihovim znanjem. Pogledajmo danas akademike na planeti, oni ćute a epidemija rastura, ratovi svuda, krize svuda. Nešto nije u redu! Baš me zanima koliko akademika danas na planeti bi razumelo pojam ‘mehanizam delovanja i prenosa karme’. Osim toga, nikada do sada nisam ni video ni čuo ni primetio kod nekog akademika kada govori na radiju, TV ili novinama, lucidnost. Znanje da, ali lucidnost ne. A o prosvetljenosti da ne govorimo. Pa oni su direktori u fabrikama mozgova a nisu lucidni! Pitam se kakve oni veze imaju sa fabrikom mozgova? Šta bi odgovorili ako bi ih pitali – kakve veze ima crkva sa bogom?

Šta znači da čisti narodi nemaju istoriju? Da li je uopšte neki narod danas koji živi na planeti Zemlji, čist?

Ne postoji čista stvar, ne postoje čisti narodi. Ne postoji narod koji nije uradio nešto slabo. Isto to važi i za pojedinca. Pitanje je samo intenziteta, koliko slabu stvar je uradio. Da li ju je uradio svesno ili ne, itd.. Uzmimo na primer narode koji su uradili velike stvari, recimo Englezi, Portugalci. Ili pojedince, na primer Napoleon, Kolumbo, Ataturk, američki generali, Homeini, i još bezbroj njih. Da li su oni veliki? Da. Da li su oni čisti? Nema šansi. Izgleda da pogrešne ljude smatramo velikim. Veliki a istovremeno koliko toliko čisti su samo umetnici i naučnici i ljudi na putu inicijacije. Švajcarci i Slovenci važe za ‘čiste’ narode. Da li oni imaju veliku istoriju? Ne baš. Talijani su kao ‘namazani’ (to nije moje mišljenje). Da li oni imaju veliku istoriju? Da. Sve su to parcijalna gledanja. Da skratimo – nema čistih.

Da li mi sami izaberemo Svetog Anđela Čuvara ili on izabere nas? Kada čovek umre da li S. A. Č. Izabere drugog čoveka, ili je tada završetak i njegovog postojanja?

Niti on izabire nas niti mi izabiremo njega mada je tu izabiranje obostrano, uzajamno, da ne kažemo istovremeno nastajanje. S. A. Č. je ogledalo trenutnog momenta, konstrukt trenutnog momenta u kojem je zapisama ogomna količina podataka. U taj spisak podataka spada: trenutno stanje silina makro nivoa, dakle pozicije astro tela, planete, itd., karakteristike lokacije na kojoj se događa ta dinamika u tom momentu, momentu rođenja, ključni akteri tog događaja, dakle oba roditelja (sa svojom istorijom, karmom) i još puno manjih faktora. Sve to je konglomerat koji se sakupi u embriu koji se rađa. I pošto je tu materijalni nosilac, sve to su faktori, odnosno to je konstrukt, zapis u vremenu za taj momenat, udruženi i instalirani u novorođenčetu. Dakle, izbor je obostrani i takoreći spontani. Embrio kao vakuum privlači u sebe ceo univerzum jer je to budući mikrokosmos, a univerzum hoće da se sruči u taj vakuum. I taj zapis, taj knstrukt postoji dok je čovek živ. Nakon smrti može da egzistira ili da se razgradi isto kao što fizičko telo istruli. Može da preživi ako je čovek tokom života uradio velika dela koja ga nadžive. Ne verujem da je moguće da nakon smrti svojega fizičkog predstavnika S. A. Čuvar preuzme nekog novog čoveka, novo novorođenče da ga čuva. Zato jer svaki momenat u Vremenu ima svoje konstrukte i zakonitosti i svi se međusobno razlikuju i oni su više nego dovoljni za svako novo novorođenče. Osim možda kod reinkarniranja nekog avatara.

Kategorije
Kabala

CXLII. Kabala F.A.Q. XIV

Kako uopšte da prepoznam pravog učitelja?

Pitajte ga da li postoji bog. Ako kaže da postoji vi to negirajte sledećim argumentom: Ako bi bog postojao, onda bi mi poslao pravog učitelja već odavno. Zatim obratite pažnju šta će on da kaže na to. Ili, pitajte ga – da li je moguće da bog ne postoji? Ili, da li je kod njega dozvoljena i poželjna jeres, hereza? Itd, itd..

Uvek kada bi mi neko pohvalio nekog duhovnog učitelja, ja bih dotičnog učenika pitao sledeće: Da li te je taj učitelj naučio koliko si slobodan? Da li te je naučio koja je cena tvoje slobode? Da li te je taj učitelj naučio kako da se oslobodiš sramežljivosti? Da li te je naučio da bog (ne)postoji? Da li ti je objasnio šta znači tvoje prezime? Da li zna da ti objasni zašto ti se sviđa neka pesma? Ako hoćete da oterate učitelja od sebe (ha ha, i to je ponekad potrebno) pitajte ga da vam nešto kaže o nevidljivom prenosu karme!

Kako bi opredelili nostalgiju? Da li je to stanje ili koncept? Da li je i to otrov uma ?

Može da bude oboje, mada se prvo javlja kao stanje a kada ga postanemo svesni onda postaje i koncept uma. A javlja se verovatno zbog neiskorištenih prilika. Mladost je velika prilika koju mnogi ne iskoriste. Ili previše uživaju u njoj, jer i to je moguće. Iuventus ventus. I nakon toga je svako uživanje manje i ljudi počnu da govore o ‘starim dobrim vremenima’. Lepo sećanje je dozvoljeno, nostalgija je uglavnom otrov uma i zato je bolna i to treba anulirati sadašnjim konstruktivnim i kreativnim životom. Danas sam star 149 godina i rado se sećam perioda kada sam bio star samo 100 godina, kada je bilo vreme seksa, droge i rock’n’rolla. Uživao sam u svemu tome. Pre par dana sam popio par rakija i pomilovao neke žene po dupetu. Samo nemojte to da kažete mojim praunucima. Ako to saznaju, nadrljao sam.

Zašto je vidovnjacima tako teško da odrede vreme budućih događanja čak i ako imaju veoma preciznu viziju samog događaja?

Teško je reći zašto bog koji sve zna vidovnjaku ne da i tačno vreme događanja vizije. Možda, najverovatnije, jer još nije ni determinisan datum, vreme. Znači i taj termin nije fiksan, zavistan je od nekih preduslova, događaja koji u međuvremenu treba da se dogode. Mada vidovnjak vidi jasan i precizan film događanja. Bio sam fasciniran preciznošću nekih vidovnjaka, kao da su videli film događanja, odnosno videli su ga jer tačno tako su se stvari kasnije dogodile, ali nisu mogli da odrede, saznaju, vide i datum. Moguć je isti razlog kao i kod igara na sreću. Nije zdravo previše znati unapred jer onaj koji zna može da posegne u globalni scenario i to nikako nije dobro. Nesagledive i dugoročne mogu da budu posledice.

Ako isključimo sigurnosne ventile čija je funkcija da se nešto ne sazna, onda razlog može da bude sledeći. Ja sam to pokušao da uporedim sa pogledom sa nekog brda na okolne planinske lance i vrhove. Sa uzvišene kote se više vidi. Vidovnjak više vidi od običnog čoveka. Najviše štrči najviši vrh i mi vidimo sve štrčeće vrhove između nas i tog najvišeg vrha ali ne možemo da odredimo i udaljenost od nas do tih pojedinačnih vrhova osim možda samo do najbližeg vrha. Što su udaljeniji sve nam je teže da odredimo udaljenost. Najbliži breg je prvi događaj koji sledi, koji će se dogoditi. I što je najzanimljivije, mi ništa ne vidimo iza tog najvišeg vrha. Slično je i sa vizijama vidovnjaka. Oni uglavnom pretpostavljaju da je iza najvišeg vrha ravnica što je nekako i logično (zatišje posle bure) ali i tamo su bregovi ali oni su mala dinamika u poređenju sa najvišim vrhovima, najžešćom dinamikom.

Zato je najbolje kod divinacija sa Tarotom i Ji Džingom već u pitanju uključiti vreme, jasno definisati za koji vremenski period se raspitujemo. Na primer: Kako će teći neka stvar do tog datuma?

Zašto je to tako da najveća muzička dela i dela iz literature govore o ljudskoj patnji?

Zato jer sreća i radost zaglupe i uspore. Kada se čovek oseća dobro on manje misli. Šta bi drugo nateralo ljude da jure magičke moći osim Prve Budine Plemenite Istine!

Koji sve šokovi i hladni tuševi treba da udare čoveka da bi on krenuo putem inicijacije?

Ako je čovek karmično predisponiran da se mentalno probudi ili ako je već budan, potreban mu je neki ‘udarac u zadnjicu’ ili vetar u leđa. To može da bude bilo koja teškoća u ovom materijalnom svetu. Obično su to teškoće zbog prevelike osetljivosti (milion mogućnosti), teškoće koje drugi ljudi i ne registruju, neke nekonvencionalne teškoće, ovakve ili onakve bolesti, smrt nekoga, otkaz na poslu, prava knjiga dolazi u ruke u pravo vreme, registrovanje nečega što drugi i ne primećuju, prefinjena senzibilnost za finese a koje subjektu najčešće stvaraju probleme, itd., itd..

Da li je moguće okvirno oceniti koliki je procenat reinkarniranih ljudi trenutno na planeti Zemlji? A koliki je procenat ‘prvi put rođenih’? Da li se taj procenat menja tokom istorije?

Naučno je to nemoguće oceniti. Postoje nekonvencionalni načini (regresije, astralna putovanja, razni testovi sećanja i prepoznavanja prošlosti) ali sve je to nesigurno, bez ubedljivih dokaza. Najsigurnije je da to čovek istražuje sam, ako zna kako, ako je sposoban za astralni izlet u sopstvenu prošlost. A da ne ispadne da je otišao negde, pojma nema gde i misli da je to nekada bilo njegovo. Kako je moguće da je nekada bio Napoleon a sada je samo računovođa?! Osim toga, retko ko voli da ide u prošlost, svi vole da idu u budućnost. Procene su da je oko 10% populacije re-inkarniranih. Svi probuđeni i dubokomisleći ljudi, duhovno napredni, itd., zatim su tu naučnici i umetnici i naravno, najuspešniji ljudi na nekim frontovima. Ostali su ‘prvi put rođeni’ po terminu William Jamesa u svojem delu – Raznolikiost religioznog iskustva. Naravno, moguće su takođe i variante kombinovanih inkarnata o kojima niko nema hrabrosti (ni znanja) da govori, a to su u retorti astromentalne reciklaže novonastali entiteti koji postanu celina i kao takvi se nasele u embrio. Otuda u regresijama toliko Napoleona i Kleopatri. Tokom istorije taj procenat re-inkarniranih je verovatno isti. Danas je opasna dinamika događaja, plus veliki broj ljudi je prisutan i izgleda da je broj re-inkarniranih veći. Verovatno je procenat isti.

Zašto blizina smrti relativizuje sve neprioritetne stvari, koncepte, ideje, motive?

Zato jer te ne-prioritetne stvari, ideje, koncepti, sami otpadaju. Ne dobijaju od subjekta pažnju, energiju, ne smatra ih vrednim jer nisu u funkciji jedinog preostalog aktuelnog koncepta-motiva a to je – preživljavanje. U smrtnoj opasnosti čovek uglavnom ne razmišlja o tome da kupi bele čarape. Zato svaku smrtnu opasnost treba iskoristiti za resetiranje sopstvenog software-a.