U zavetrini ili na promaji bogova
Ovo je možda najteži primer da pronađemo vezu između imena Aduta i korespondentnog astro znaka. Pa ipak, tih veza i logičnosti je više nego dovoljno. Veze između zvezda i meteora sa ljudima postoje u svim kulturama kao na primer da je duša svakog čoveka predstavljena nekom zvezdom na nebu. Rođenjem čoveka stvara se, nastaje nova zvezda. I u skladu sa sjajem te zvezde na nebu je i veličina sreće te zvezde-čoveka na zemlji. Kada nastupi smrt duša umrlog nestaje ili sija kao meteor. Vodolija je jedan od četiri kerubična znaka koji tvore Sfingu i to je ljudski znak. Uz Devicu jedini ljudski znak u zodijaku mada je Devica više mišljena kao sinonim čistoće i nevinosti a manje kao ljudsko biće. Vodolija je jedini pravi ljudski znak. ’Svaki muškarac i svaka žena je zvezda’. Iz tog razloga jer je to humano biće (ljudsko biće) i zato mnogi astrolozi smatraju ljude Vodolije najhumanijim ljudima. To je malo gruba i površna interpretacija. Treba da znamo da je tokom istorije dizajn ove karte pretrpeo nekoliko modifikacija koje su pridonele nepreciznosti i nejasnosti prikaza, što je veoma slično sa nepreciznim interpretacijama značenja ovog Aduta. Ali osnovni simbol je uglavnom isti. Žena koja kleči u obe ruke drži po krčag iz kojih izliva tečnost. Iz jednog krčaga u vodu a iz drugog na zemlju. U pozadini je uglavnom zvezdano nebo ili neka druga predstava neba i nebeskih
tela. Važno je primetiti da je na svakom dizajnu ta osoba ženskog pola što je jasna aluzija na nebeski svod koji je uglavnom u svim jezicima ženskog pola ili barem postoji pripadajuća imenica i u ženskom polu. Kao i ekvivalentno božanstvo u staroegipatskoj mitologiji, boginja Nuit. Poruka je – zvezde (na nebu) utiču na zvezde (na zemlji). To je nerazdvojivo. Najidealnije ime u tom slučaju je Zvezda. Koresondencije sa Vodolijom samo dopunjuju tu analogiju. To potvrđuje i sigil znaka Vodolije. Ta žena ima nešto u rukama, nešto svoje i ona to daje, doslovno sipa ka dole. Primaoci toga što ona daje su pasivni, oni dobijaju, oni su toliko mali da čak nisu ni prikazani. Ali kao što piše u starom zavetu, bog je stvorio čoveka po svojem obliku, tako da je ljudsko biće ovde i onaj koji daje i onaj koji prima jer figura kleči na zemlji. Makrokosmos je jednak mikrokosmosu. Još jasnije će nam biti ako analizu ovog Aduta povežemo sa jedanaestom astro kućom. To je kuća prijatelja. U toj kući smo kod prijatelja. Mi smo u gostima. Uživamo njihovo gostoprimstvo i altruizam se deli uzajamno. To je humanost, to je društvenost. Ali moramo da znamo da tu nismo na svojem terenu. U najboljem slučaju tu smo na neutralnom terenu ili u gostima. Tu važe pravila domaćina. Mi smo u zavetrini, mi smo na relativno sigurnom. Moramo da se pridržavamo ‘kućnog reda’. Ne diktiramo događaje, ne odlučujemo. Dobijamo ono što dobijamo, što domaćin hoće da nam da ili šta ima i šta može da nam da. Znači nekako smo sekundarni. Šta nam domaćin da, šta nam nebo da, šta nam bog da. A bog daje sve. I što nam se sviđa i što nam se ne sviđa. Mi smo pasivni. Kao i figura na ovoj predstavi. Mi smo ispostavljeni ‘tetrisu univerzuma’, tečnosti koja dolazi iz krčaga, ali ipak smo u naručju tog univerzuma, u naručju mnogih (svih) okolnosti. Nemoguće je izbegnuti ili destilovati sebe od okolnosti. Čak i najčistiji i najizolovaniji hermit (Devica) to ne može! Ovaj Adut često može da bude i jeste personalizovan i uglavnom je to neka blagonaklona osoba, dobronamerna ali pasivna. To je prijateljska osoba koja ima karakteristike materinske naklonjenosti. Otuda taj humanizam Vodolija. Ali ta osoba zbog pasivnosti ne može puno da uradi ali zavetrinu sigurno (barem to) može da ponudi. Ako nije personalizovan onda je to situacija predaha (da uzmemo vazduha) ili čak inertno tavorenje, ili je to znak naše sopstvene i nepotrebne inertnosti ili čak znak da smo nekako zaštićeni od bogova, da smo u zavetrini. Ali u zavetrini se ne uradi puno osim akumuliranja snaga i kovanja planova. I to je dosta. Ovo nikako nije slab nagoveštaj. Ali baš zbog te pasivnosti, nemogućnosti da se puno uradi, zbog te prepuštenosti ‘dobroj volji ili slaboj volji’ bogova ili ‘kućnom redu’ domaćina, skoro sva tumačenja ovog Aduta su u stilu – nada, nada u bolje sutra, iščekivanje, često puta i neispunjene nade, mogućnosti, vera u pozitivno u ljudima, benevolentnost, itd.. Vidimo da je tu malo akcije. Ali puno dobre vere. Vodolije su pozitivci i zbog vladara Urana su inovatori. Ali svako naučno otkriće se može upotrebiti i za dobre i za loše ciljeve. Jednako kao ono što nam dolazi sa nebesa može biti ugodno ili neugodno. Isto tako ovaj neutralni Adut u momentu može postati pozitivan ili negativan. Uran, vladar Vodolije znači – nebo. Sve što postoji ‘palo je s neba’. Ako je u divinacijama pitanje emotivne prirode to može da bude nagoveštaj obećavajućih planova za budućnost, ali to ne mora da znači da je to dovoljno. Uvek je potrebno imati inicijativu. Ako se radi o poslovnim odnosima ili materijalnim pitanjima to su obećavajući planovi i projekti, trasiranje poslovnog smera, praćenje svojega instinkta i može biti početak dobrog posla. Ali to su još samo planovi, to još nije akcija. U (samo)inicijacijskom procesu ovaj Adut treba da omogući duboki uvid i shvatanje i poverenje u kosmičke zakone. Zato ga možemo shvatiti kao ohrabrenje za poverenje u dobru (božiju) volju i božiju milost momenta i pristup budućnosti sa puno nade. Istovremeno treba da smo svesni da previše razmišljanja i previše očekivanja od budućnosti može odvesti daleko od praktične potrebe sadašnjeg momenta i premalo akcije ovde i sada. Ne sme nas zavetrina jedanaeste kuće uspavati! Nebo nam ne želi ništa slabo, čak bi mogli reći da nam je naklonjeno. Ono nam svake sekunde daruje svoje uticaje (konstantnim tranzitima) a drugo je pitanje koliko smo mi sposobni da te delove integrišemo u sebe, osvestimo, ukalkulišemo u svoj sistem. Ako smo nespremni ti delovi neba koje nam daruje ta ženska figura, mogu da budu uzrok problema, napetosti, nesreće. I obratno, ako smo spremni za te darove oni su samo sreća.