Zašto je taj posao psihomehaničara, kako to vi imenujete, tako spor?
Fizički problem je posledica onoga od gore ali kod rešavanja su velike razlike. Kada započnete proces mentalne hirurgije, bilo da vam to radi psihomehaničar (što ne preporučujem) ili da to radi autopsihomehaničar, dakle vi sami (što veoma preporučujem), treba da ste svesni da pokušavate da rešite problem koji je hronološki veoma dugo prisutan, godinama ili decenijama.
Dakle, veliki problem koji je svakodnevno rastao i kojemu ste vi (sa zadovoljstvom) davali hranu. On je neka vrsta metastaze, parazita. Bilo koji vaš lični rad, napor, je preprepremala investicija s obzirom sa čime se suočavate, pa makar to bilo i oslobađanje od navike dugogodišnjeg pušenja. Nekome to čak može da bude i mali napor, ali nekome možda nesavladiv. I zato to dugo traje.
Ako to sada uporedimo sa anatomskom hirurgijom koja je takoreći blic, izgleda nam nelogično. Ali samo na prvi pogled. Uzmite u obzir kolika je investicija (znanja, vremena, energije, ljudi, itd.) u taj proces anatomske hirurgije i videćete da je cena ista kao i kod mentalne hirurgije. Najčešće čak i mnogo veća. Anatomska je brža jer je celokupna investicija sumirana u kratak period (pola sata operacije), ali sve ste vi to platili, odnosno plaćali godinama preko zdravstvenog osiguranja ili na neki sličan način.
Trebalo bi da je obratno, da je mentalna hirurgija mnogo brža i jeftinija, sa mnogo manje napora, jer stvar je lakše rešiti dok je mala, a u početku svaka stvar je mala. Ipak, ako stvar dugo traje postaje ‘armirani beton’ na mentalu. Zamislite kako izgleda čovek koji boluje od raka na mentalu! Ima takvim veoma, veoma puno mada medicina tu dijagnozu imenuje drugačije ili je uopšte ne imenuje.
Problem kod mentalne hirugije je što nemamo preciznu i jasnu dijagnozu i to je najveći problem, a kod anatomske nam je dijagnoza sasvim jasna. I na kraju, da ne bi odmah postali dobre volje, postoje i anatomske dijagnoze kojima ni sva hirurgija ne može pomoći. A to zavisi od faze bolesti, od akutnosti bolesti.