Gematrija se može upotrebljavati i za srpski jezik. Od svih evropskih jezika (osim starogrčkog) srpski je možda najbolji za gematriju. Zbog Vukovog pravila – jedno slovo – jedan znak – jedan glas. Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano. To je fantastična olakšavajuća okolnost za upotrebu gematrije u srpskom jeziku i prednost pred ‘dvoslovnim ili troslovnim glasovima’ a kojih je puno u svim latiničnim pismima.
Ali postoji problem ‘šumnika’ a to su Č, Ž, Ć, Dž i Đ, kao i LJ i NJ, ali samo zato jer ti glasovi nemaju ekvivalente u hebrejskom. Ali i tu postoje veoma kvalitetna i zadovoljavajuća rešenja u zavisnosti od fonetike (izgovora), tako da za Č i Ć možete računati vrednost kao i za C (90), jer su svi prednjenepčani. Za Ž možemo računati kao i za Z (7) jer su takođe oba prednjenepčani. Za Dž i Đ možemo računati kao i za D (4) jer su takođe svi prednjenepčani i varijacije glasa D. Sve se to vidi i po transkripciji svih tih slova. LJ i NJ se mogu računati kao L i N ili kao dvoglas. Možda izgleda komplikovano ali i pored svega toga, mnogo je jednostavnije i pravilnije nego u bilo kojem latiničnom jeziku u kojima postoje razlike u pisanju i izgovoru.