Svaka aktivnost može biti upotrebljena kao aktivnost približavanja bogu. Važna je svesnost subjekta o smislu te geste. Ali ako nabrajamo onda možemo reći da su to radnje u kojima uživa, u kojima je uspešan, spokojan, koristan, itd.. Ljudi u svojem nepoznavanju ovih tema i sopstvene neosveštenosti obično takvog čoveka etiketiraju kao vrednog, uspešnog, poštenog, altruistu, pouzdanog, itd.. To je parcijalno gledanje. Jer epitet – mudar – je najbolji epitet, ako ga zaslužuje. Veoma dobar termin je i – čisti um.
Uopšteno rečeno približiti se bogu znači samo jedno – uskladiti se sa bogom. Sa njegovim ritmovima. Dakle, najgrublje rečeno, šamanskim žargonom – kada je čovek gladan jede, kada je umoran odmara. A načina kako to radi je bezbroj. Ali oprez, isto tako svaku radnju je moguće upotrebiti i kao udaljavanje od boga. U Delfima takođe piše – ničega previše!