Kabalisti ne objašnjavaju staze samo iz dva razloga. Ili ih ne (po)znaju, ne znaju šta predstavljaju (što je najčešći slučaj) jer ih je teže spoznati nego sefirote, i drugo, jer možda neće da ih objasne (što je najređi slučaj). Ali treba da znamo da onaj ko ne poznaje sefirote ne može da poznaje ni staze, i obratno. To učenje i savladavanje teče paralelno i istovremeno.
Dakle… Ko zna da objasni zašto je staza Jod (Hermit) postavljena tako da povezuje sefirot Chesed i Tifaret? I šta ta pozicija predstavlja, koje zadatke postavlja (gledano odozdo) i koji vetar u leđa daje (gledano odozgo)? Ko zna da objasni da ta staza (staza Čistoće) povezuje ‘potencijalno ili nesigurno apsolutnu’ čistoću (Tifaret) sa pravom apsolutnom čistoćom (Chesed). Ta staza i taj Adut su ekvivalenti tibetanskog ‘Direktnog Puta’ jer to je drastičan put. Retki se za to odvaže i retki su za to sposobni, zato je tako malo hermita. A mi obična raja idemo okolo, polako ali sigurno, dakle stazom Lamed do Geburaha (uvažavamo pravila raznih vrsta, poštujemo mnoge regule sistema, bon-ton, policiju, sudije, konvencije) i tek kada postanemo gospodari života odvažimo se i potrudimo se da postanemo sve ono što je na grivi lava i gola žena na lavu (na ATU XI) i tada idemo da postanemo Stvaraoci života, u Chesedu.
Ali ne smemo da pomislimo da idući Stazom Jod sve ovo navedeno eskiviramo! Neverovatno je u kolikoj meri je običnom čoveku nepredstavljivo koliko je težak put pravog hermita, zato i ovo što pišem ne razumeju. Ili, ko zna da objasni da se sjedinjavanjem znanja i hedonizma (koja srećna kombinacija!) izbegavaju opasnosti sa ATU XVI i dolazimo na stazu Samekh na putu ka Tifaretu? Malo ko. Zato se o tome i ne piše i ne govori! Ja to još nisam nigde našao i pročitao.