Zašto su spiritualni učitelji uvek prikazani kao čudaci? Zašto su tako nedostupni?
Spiritualni učitelji su poželjni i potrebni. Ali oni nisu božiji dar (barem kod 99% ljudi). Oni su rezultat rada subjekta. Učitelj je tu ne da pohvali nego da bude indiferentno provokativan.
Kao i bog. Bog ne hvali. On je indiferentan i samo kažnjava. Umesto pohvale je indiferentan a kada je potrebna kazna, bez milosti udari. Nema tu neke samilosti, altruizma, nežnosti, lepih reči, moljakanja, ubeđivanja, itd.. Sve se dešava po zakonu nužnosti. Ako spiritualni učitelji nisu takvi onda oni nisu učitelji i nikada neće stvoriti velike ljude!
Da se razumemo, govorimo o spiritualnim učiteljima a ne o konvencionalnim profesorima (punim pedagogike) i o vaspitačicama u dečijem vrtiću. Zadatak spiritualnog učitelja je da stvori velikog čoveka. Dakle tu važe drugačija pravila. Potezi i rezoni spiritualnog učitelja su iracionalni, nelogični, nerazumljivi. Koliko to tek važi ako čovek dostigne da mu je njegov Sveti Anđeo Čuvar jedini učitelj!!! Niko ga ne razume! Nije ni potrebno.