Drvo Života je univerzalna struktura, univerzalna predstava strukture univerzuma. Samo je stvar razumevanja te sheme, te strukture i interpretacija iste. Mnoge religije, sve religije, to rade na svoj način i u skladu sa svojim razumevanjem ustrojstva univerzuma, kabalističke hijerarhije.
Hrišćanstvo, koje je mešavina mnogih paganskih, politeističkih religija sredozemlja, je to uradilo na svoj ograničen način. Mnogo je znakova i dokaza toga. Od preuzimanja paganskih praznika i njihovog preimenovanja, što je, da tako kažemo, kabalističko-religijska krađa, pa do nespretne (ili namerno nespretne) interpretacije izvornog greha. Sve je to prisutno od samog nastanka te religije a u izvesnoj meri je prisutno i nakon šizme. Tu je takođe i koncept device Marije. Devica Marija je Binah (trebala bi da bude) a Jozef je Chokmah. Ali oni mešaju Binah i Prvosveštenicu koja je čistoća ravnoteže, koja je simetrala. Ali to ne znači da ona ne stvara. Ali stvara simetrična, uravnotežena. A Binah stvara samo u svojoj sferi, jednako kao i Chokmah. Dakle, Prvosveštenica vodi od Tifareta do Ketera, jeste nevina ali nije majka kao Marija. Majka je Binah, koja nije nevina i ne može biti nevina. Zato treba znati razliku ako se molite Mariji majci ili Devici (koja je možda Marija ali nije majka).
— —– —
Hrišćanstvo je veoma glupavo predstavljena dobra ideja!
Mens sana in corpore sano. Da bi to tako bilo, potrebno je održavanje. I fizički i duhovni servis. I lekar za telo i lekar za dušu. I lekar dole i lekar gore. I lekar i sveštenik. I Hermit i Hijerofant. U Tarotu je model kako ti serviseri treba da rade i koje su njihove kompetencije. Vidimo da je hrišćanstvo veoma loš duhovni servis.
‘U čemu je razlika ako umremo danas ili kroz 50 godina?’ kaže naš rođak Ahileus. Ako si indiferentan do života, ako se nisi zalepio za život a ipak strastveno živiš, ako si uravnotežio hedonizam i asketizam, nije ti teško umreti bilo kojeg momenta. ‘Ovaj dan je lep za umiranje’, kaže onaj Indijanac, prijatelj Malog Velikog Čoveka. Svaki dan je lep za umiranje. Ako smo malo precizniji, Isusova smrt nije bila bolna i on je bio indiferentan do smrti i života. Ako je uopšte umro. Tumači njegove smrti (i života) su sve pogrešno i mazohistično interpretirali. Njemu je bilo svejedno da li će živeti ili umreti. To je karakteristika, stav, svakoga ko je dostigao samadi. Ako umrem, to je OK, ako živim, to je OK. U čemu je razlika ako umremo danas ili kroz 50 godina? Druga stvar je kako će to interpretirati oni koji su se zalepili za nas ili koji vide profit u smrti takvog čoveka. To će interpretirti sa puno žalosti i mazohizma. Otuda je hrišćanstvo (delimično čak i pravoslavno) mazohistička religija. U svojoj srži ima konflikt.
— —– —
Pogledajmo koliko je čovečanstvo glupo. Kako je završio najbolji čovek hrišćanstva, Isus? Ubili su najboljeg među sobom. I još mnogi drugi izuzetni ljudi hrišćanstva. Tragično. Ako je on stvarno tako dobar, božanski i čist, kako to da je dozvolio da ga glupa rulja ubije? Malo čudno i strateški glupo. Kada bi se Isus danas pojavio prvi bi ga ubili oni koji se kunu u njega i ne silazi im sa usana. E sada pogledajmo nivo vernika koji svaki dan slave, slušaju, obožavaju i poštuju stanovnike ključnih hramova. Koji su tek oni nivo, ta glupava raja. Obožavaju i poštuju one koji bi sa veseljem ubili njihovog boga!?! Zar postoji bolji dokaz da 98% čovečanstva treba kondicionirati! I zato i jesu kondicionirani.
— —– —
Ljigavi hrišćanski moral u stilu – budi dobar, budi altruist, ko tebe kamenom ti njega hlebom, ako te udari po levom obrazu ti mu ponudi i desni, budi pošten i samo radi kao budala, itd., itd., se u praksi pokazuje kao netačan, nefunkcionalan, nepraktičan. Dobro ne pobeđuje uvek. Ali uvek pobeđuje jači, bio on dobar ili ne. Izgleda da bog voli jake. Odnosno ljude rangira po tome a ne po dobroti i poštenju. Bog jeste ljubav ali nije samo ljubav. Bog jeste istina ali nije samo to. Bog živi u raju ali ne i samo i raju. Nego i u paklu. Jer bog je svuda i sve. Ako nije takav onda nije bog. Bog jeste pravda i poštenje, ali bog nije samo to.
Nema sveštenika kojega nije moguće kupiti. Nema pravde koju nije moguće kupiti. Šta to govori o nosiocima tih funkcija među ljudima? Nema lekara koji za dobar honorar ne bi uradio i plastičnu operaciju na licu Hitlera. Na pitanje da li bi se papa odrekao Isusa, pitanje je samo kolika količina zlata je za to potrebna! Ako želite dalje na putu inicijacije (a današnje hrišćanstvo nema puno veze sa time) nužno je da se veoma duboko razmisli i razmišlja o ovim temama i tezama.
Temeljni princip na planeti Zemlji je – život je borba! Dakle, ovo je opasno mesto, ovde je – homo homini lupus! Nema tu božije milosti među ljudima. Kod jakih postoji samo nadmoćna zabrinutost (ako je nekome uopšte jasan ovaj pojam) čija posledica može biti samilost. Jer jedina takva (sa)milost je dozvoljena. Tokom cele istorije dešavaju se revolucije. Konstantno se gomilaju razlozi za revoluciju, a religija nikada nije pozivala na revoluciju. Nego kontra. Samo – ćuti, trpi i niko ti ništa ne može! Hrišćanstvo, naročito pravoslavno, je jedna defanzivna religija gubitnika i nejakih, pokorenih i poslušnih. Telema govori suprotno. Ojačaj i sam kreiraj, promeni pravila. Nigde ne govori – budi pošten. Uvek govori – budi jak! Unutar toga je sva etika i sve podkategorije. Pitajte bankare, pitajte gospodare sveta, pitajte matematiku i fiziku.
— —– —
Jedno je verovati, drugo je znati a treće je razumeti. Zanimljivo je da u crkvama uvek govore o veri (koja je nivo ne-znanja) a ne o znanju. Možemo li da zamislimo kada bi verski vođe govorili o znanju i razumevanju (a da ne pominjemo mudrost) umesto o veri?!? Vernike hrane bajkama. Oni kao da su gladni bajki. Možda ništa bolje ni ne zaslužuju?
Raj je utešna nagrada za gubitnike. Zato i postoji. Vladari (crkveni a i politički) su ga zato i izmislili. Da bi gubitnike držali u večitoj nadi. A nada je za crve.
— —– —
Religija koju neki narod ima, ispoveda, govori na koji način i koliko je taj narod povezan sa bogom. I samim time govori i kakav smisao života taj narod ima, kako shvata sebe i svoje postojanje. Takođe govori i koliko je bog blizu dotičnom narodu, jer bog je blizu onoliko koliko mu se obožavaoc približi. Što je religija savršenija, taj narod shvata sebe potpunije i pravilnije. I obratno.
— —– —
‘Ne bacajte bisere pred svinje’. ‘Bože oprosti im, ne znaju šta rade’. To su dve rečenice preko kojih se može hrišćanstvo odlično testirati. Isus je bacio bisere pred svinje. Bacio je sebe pred svinje. Izgleda da nije znao da ceni sebe. Današnji bankari to nikada ne bi uradili. Znamo šta su svinje uradile Isusu. I dok su ga svinje gazile on je molio boga da im oprosti jer ne znaju šta rade. Dve velike greške u tako kratkom periodu. Svinje stvarno ne znaju šta rade ali zašto bi im to oprostili? Ne-znanje nije opravdanje. Ne-znanje je karma. Saturn ne oprašta karmu. On dozvoli radnje iz ne-znanja ali ih uvek kasnije kazni. Isusova molitva je besmislena. Svinje malo kada znaju šta rade a bog im nikada ništa ne oprašta. Dakle, laku noć sa tim ljigavim aksiomima.
— —– —
Kako možeš da veruješ u boga koji stvara takve njuške?
Kako možeš da veruješ u boga koji izabere da mu je papa njegov sveštenik?
Kako možeš da veruješ u boga koji zabranjuje jebanje?
Kako možeš da veruješ u boga koji dozvoli da njegovog sina ubiju kao zadnjeg idiota?
Nešto nije u redu sa tim bogom!
— —– —
Sretan Vam 22.-i april, Dan Zemlje!