Kategorija: Kabala

Đavo je uvek švercer, slepi putnik, putnik bez karte na našem brodu kojemu mi dajemo ili ne dajemo kapetansku palicu.

Uzmimo na primer omiljenu hrišćansku reč – đavo. Svi kažu da je đavo protivnik boga, da je obrnuti bog. Ništa to nije pogrešno, ali sa tim definicijama nismo zadovoljni. Đavo je opozicija volji, ili neka paralelna, manje više nezavisna volja, ponekad jača ponekad slabija. Dakle, deformisana volja, druga volja, dupla volja, de-will, dia-volo(nte), dja-volo, đavol, đavo. Na neki način je to i ne-volja, odnosno nevolja. Etimologija nam više govori nego sve hrišćanske studije. Još ako tu dodamo volumensku predstavu staroegipatskog Apepa, dobijamo najpreciznije objašnjenje. Đavo je Apep, ono što nije LVX, što nije volja a već bi trebalo da bude. Sav Apep je đavo, uzrok problema za volju i otuda je ne-volja. Đavo je onaj deo NOX-a koji još nije postao LVX a trebalo bi da već jeste i on je još uvek crn, otuda je on i čort (čorn, čarni, crni). Još nije integrisan i zato još nije deo arsenala volje subjekta, zato je (još uvek) ne-volja, de-volja. Ako imamo volumensku predstavu uma ovo je savršeno jasno.

Recimo reč LJUBAV. Ljubiti i ubiti! Kao da Ljubav bez inicijalne Vage, Lamed, slova L na početku vodi u smrt?! Ima logike. Ako nije uravnotežena ona postoji kao slepi nagon, težnja, želja, glad koji vodi u muku ali ako se zadovolji vodi u smrt. Dakle – biti ljubljen i ljubiti vodi u (slatku) smrt. To isto kažu jogiji u vezi ejakulacije. Kabalistički gledano je nijansu drugačije. Ljubav je težnja za uravnoteženjem, za tim L! Otuda oblik reči ljubav u mnogim jezicima (love, liebe, ljubezen, ljubov). Ljubiti znači zadovoljavati, dobijanje onoga što se želi, što redovnije anuliranje razlike potencijala, napona. To možemo gledati i kao omrtvljavanje, inertnost, statiku ali i kao odstranjivanje one razlike potencijala koja je nužna za kretanje, otuda je to tendencija ka smrti. Ljubiti – ubiti! Teško razumljivo za jednosmerno misleće. (Ne znam da li bi u drugim jezicima mogli naći sličnu analogiju. Amore – morte, ne funkcioniše, jer amore je latinska reč a morte potiče iz sanskrita!). Ipak, ljubav kao (nužna) razlika potencijala je večno nužna, otuda barem delimična sličnost, amore – amorte. Dakle, ljubiti (je put za) ubiti (ali to je uslov za) biti!!! To važi za sve oblike ispoljavanja energije, i kod živih i kod ‘neživih’ bića.

Ili primer iz većine slovenskih jezika: susret, sretanje, srečanje – sreča, sreća. Susret se može smatrati i kao anuliranje napona zbog dva opoziciona faktora što vodi sreči, zadovoljenju. A ljubav je (mogućnost) zadovoljenja, anuliranja. Otuda je Coniunctio pozitivna figura. Prava sreća je harmonično coniunctio oppositorum! Sreća je pravi susret za Fortunom, Kairosom. Oni uvek putuju kao pčela sa cveta na cvet. Budimo pravi (srećni) cvet!

To su zakonitosti od kojih ne možemo odstupiti. Zakon kao izraz pravde, ravnoteže je predstavljen vagom, ravnotežom čije slovo je L! Ravnoteža podrazumeva minimum dva uključena faktora. Zakon je sistem po kojem se uređuju odnosi između dve strane, sredstvo pomoću kojega se dolazi do ravnoteže, pravde. Legge libelum. Zakon je Legge, Lex, Loi, Law. Verovatno ste u svemu ovome primetili vezu i odnos između prve i sedme astro kuće! Pogledajte ATU VIII.

Ovo su samo etimološko-fonetske analize a ne i gematrijske.

U duhovnom razvoju ništa nije trajno a u klasičnom još manje.

Dakle, kako ja mogu nekoga da cenim kada vidim šta misli i oseća a on to ne može da vidi u meni?! Ima li dobar student kabale podlogu, pokriće da sa superiornošću gleda na konvencionalno, klasično obrazovane ljude bez obzira na struku, područje? Da li on zna više i na osnovu čega? Odgovor je apsolutno potvrdan. Ima i to debelu podlogu. Zato što je literatura koju studira ozbiljan student kabale preživela vekove i ostala vrednost koja traje. I biće i dalje tako vrednovana. A literatura na svim fakultetima sveta danas zastareva brže nego ikada. Nije trajna, nije kvalitetna. Otuda ni mislenost klasično obrazovanih ljudi nema mudrost. Ima parcijalna znanja ali nema ni razumevanja ni mudrosti. A sve to imaju knjige o kabali. Plus, dodatni razlog je da ozbiljan student kabale radi praktične vežbe na svojem software-u a klasični ne znaju ni šta je to. Oni studiraju da dobiju diplome da bi sa tim diplomama lakše dobili dobar posao, što bolji posao, da zarade dobre pare i da ostvare još neke konvencionalne ciljeve. A mi studiramo da ubrzamo evoluciju homo sapiensa. Izvinite, to su veoma različiti ciljevi i različiti nivoi. Osim toga, pogledajte koliko je magistera i doktora nauka danas, ljudi sa fakultetskim diplomama, dakle klasično obrazovanih ljudi pa nemaju pojma kako da rešavaju današnje probleme a koje su sami indirektno ili direktno prouzrokovali! Te probleme je prouzrokovala mislenost koja stvara klasično obrazovane ljude i koju stvaraju klasično obrazovani ljudi. To je uzajaman odnos. A koliko je ozbiljnih kabalista i ljudi sa inicijacijskim znanjem! U velikoj smo manjini! Šta mislite zašto? Da li vam to nešto govori? Pogledajte samo koliko je edukativnih ustanova na planeti sa ciljem da klasično obrazuju mlade ljude a da ne govorimo o novcu koji se investira u to! A da li neko od tih ‘mudrih’ akademskih glava zna da postoji i inicijacijski put?!

U duhovnom razvoju ništa nije trajno. Dakle ni spiritualno Postignuće ako se ne održava. Nemoguće je dostignuti neki nivo i opustiti se i biti na tom nivou do kraja života. Ako jednom u konvencionalnom smislu, klasičnom smislu, postanete arhitekta ili doktor nauka vi ste to do kraja života, do kraja života možete da se kitite time. A Postignuće je potrebno održavati. Jer ako ga se ne održava sledi stagnacija. Na papiru (ili nigde zapisano) je ono što ste dostignuli ali u praksi je tu stagnacija. Zbog ispostavljenosti tetrisu, vremenu, porezu na postojanje. To nije kao u oficijelnom obrazovanju, dostignete diplomu i mirni ste. Zbog te mirnoće slede stagnacije u evoluciji, usporavanje evolucije i zastoji svih vrsta.  Dakle, ako je neko prošle godine postao svami ili prosvetljen ili dostigao samadi, ne znači da je i danas to njegov pravi nivo! Ako ga je održavao ili je čak dodatno napredovao onda jeste, a ako ga nije održavao onda je veoma moguće da on više nije svami, više nije prosvetljen. On je samo na papiru sa tim titulama. Jedan zen majstor je rekao: ‘Ako se satori ne održava od njega ostaje samo lepo sećanje kao lanjski sneg’. Naravno da tetris i vreme deluju i na sve klasično obrazovane ljude i njihove diplome ali oni nisu svakog momenta na testu kao čovek sa inicijacijskim znanjem i mogu da se ‘švercaju’ sa svojim titulama do kraja života (i tako i biva) bez obzira da li ih je već nekoliko puta pregazilo vreme. 

Postoje tri različita pitanja:

1. Koje iniciacije je čovek prošao?

2. Šta čovek sve zna?

3. Koje diplome ima?

Ta tri pitanja, odnosno odgovori na ta tri pitanja su indikatori nivoa funkcionalnosti čoveka. Tu je takođe prisutna i gradacija. Najniži nivo (na žalost) su diplome. Ali taj materijalni svet (pre)spore evolucije uglavnom temelji na znanjima iz diploma a one su danas obezvređenije nego ikada. Znamo da klasično znanje i obrazovanje nikada nije moglo da parira inicijacijskom i danas je taj raskorak veći nego ikada. Diploma obezbeđuje formalno znanje (a ponekad i nešto prakse), praksa obezbeđuje funkcionalno znanje a inicijacijsko znanje omogućuje razumevanje. Ako čovek prođe inicijaciju on već funkcioniše pravilno i optimalno i bez teoretskog znanja kojega traže i daju diplome. Najbolje je ako su odgovori na sva ta tri pitanja kod jednog čoveka u superlativima. Dakle sa diplomom, sa iskustvom u praksi i sa inicijacijom! Ali ne vidim tu sinergiju još dugo. Pogledajmo samo sukobe na području medicine! Da su svi nobelovci tokom proteklih sto godina bili vredni toga i da ta nagrada nešto vredi mi bi danas bili u XXII veku! Da su svi nobelovci imali inicijacijsko znanje mi bi danas bili u XXIII veku!

Jedan inicijacijski obrazovan um (ako tu uopšte možemo govoriti o edukaciji) je više vredan nego 1000 njegovih klasično obrazovanih ekvivalenata. Potrebno je od 4 do 6 godina studija da se stvori jedan klasično obrazovani um sa fakultetom. A za stvaranje inicijacijski ‘obrazovanog’ ili bolje reći oblikovanog čoveka potrebno je 10 godina minimum, ili možda i 30, u zavisnosti kada je započet inicijacijski put. Kažem put a ne obrazovanje. Inicijacijski put je mnogo šire i više nego samo obrazovanje.

Klasično obrazovanom čoveku se ne računa kao minus ako je tanak na nekom životnom frontu, ako negde nema pojma (jer ko će znati sve?). Ali je mnogo manja tolerancija za inicijacijski oblikovanog čoveka. Jer od njega se očekuje da mora da razume pozadinu stvari, mora da je svestan postojanja nevidljivih pokretača dinamike, da ih detektuje i sagleda njihovu grandioznost. Ne može neko da pretenduje na inicijacijsko znanje ako ne razume TV dnevnik ili ako ne zna da čita dnevnu štampu između redova (ako mu je uopšte potrebno da čita dnevnu štampu!). Ona dvojica američkih novinara su rekli ‘ako hoćeš da razumeš političke događaje, follow the money’. Dobar rezon. Kabalisti kažu ‘ako hoćeš da razumeš svet oko sebe, follow the energy’! Klasično obrazovani ljudi slede samo novac.

Društvene nagrade nikada ne idu u ruke ljudima koji su na inicijacijskom putu. One uvek idu u ruke konvencionalno obrazovanih, prosečnih, u ruke onih koji su se zamerili najmanjem broju ljudi. Neki taj sistem imenuju demokracija. OK, neka im bude. Neka dobiju sve društvene nagrade. Ali treba da znaju da ih svaka takva društvena nagrada, pa i Nobelova, samo cementira u njihovoj prosečnosti. Ona im je kamen oko vrata da se ne zamere nekome! On im je kočnica koja im sprečava da počnu da štrče. Lucidan čovek, čovek na putu inicijacije je često u sukobu sa mnogima (glupima). Zato mu nisu potrebne nagrade glupih. Ako je na putu inicijacije onda pre ili kasnije postaje superioran i nikakve nagrade mu nisu potrebne. Dovoljno mu je da gleda kroz ljude, da čita njihove misli i da je indiferentan do dečijih radosti. Amen!

Ja ne tvrdim da klasično obrazovani ništa ne znaju. Ali tvrdim da ne znaju puno i da znaju daleko, daleko manje od iniciranih. Kada bi klasično obrazovani nešto znali onda bi akademiki bilo kojeg naroda, bilo koje države znali šta nedostaje sopstvenom narodu i u roku jedne generacije bi otklonili 80% karme naroda i korigovali 80% klipota dotičnog naroda. A oni nisu ni svesni svega toga, niti šta je sve to. A mogli bi ako bi znali da narodu ponude pravu zabavu. Jer akademici su u većini, imaju sve konce i intelektualnu logistiku u svojim rukama. Jedan inicirani pa čak i ako je adept (jer više od jednoga jedan narod ne može da ponudi, iznedri) ne može da se bori niti meri sa akademicima. To čak nema ni smisla. On je svoj posao obavio, sebe je oslobodio. Ostali neka se bore kako znaju!

Ako te maltretiraju, otrpi! Ali ako te sputavaju na tvojem putu ka bogu, postani samuraj i izvuci mač! No Mercy! Jer iza tebe stoji bog!

Magičke moći čovek pridobiva mnogo lakše kada je indiferentan do njih, kada ih neće upotrebiti, kada je toliko jak da ih neće upotrebiti. Kako može čovek da proveri sebe na tom frontu? Zamislimo da imate moć u noktu, jednom noktu jedne ruke, nešto kao smrtonosni ili manje opasni otrov. Dovoljno je samo da recimo nekoga malo zagrebete tim noktom i on može da umre. I neko vas napadne i nokautira vas, uzme vam novac, tuče vas, i vi naravno, možete da ga tom prilikom malo ogrebete, da se odbranite, ali to ne činite! Tada ste jaki i zaslužujete te moći! Jer šta je novac i nekoliko ogrebotina za čoveka koji ima takve moći!? Sitnica koju ni ne primećuje.

Ako želite da dobijete inicijacijsko znanje potrebna je i teorija (učenje, čitanje, studiranje) i praksa (vežbe, dharane, rituali, inicijacije). Praksa je važnija ali svi smo skloniji čitanju, raspravama, jer su lakše mada mnogo više vremena uzmu. Ali, zar je teško svaki dan investirati 20 minuta za prakse?  Kako mislite da postanete šampioni ako niste sposobni da trenirate po 20 minuta na dan? Pomislite samo koliko na dan trenira srednje uspešan sportista! A da ne govorimo vrhunski! Ako bi vi svaki dan trenirali dva sata realizovali bi ono što je rekao Vivekananda. Ali izgleda da je ovo najteži trening inače bi prosvetljene ljude i ljude sa magičkim moćima sretali na svakom ćošku! Nikada ne bi ni čuli za Diogenesa! Svi hoće magičke moći a niko ne radi na tome!? Možda zato jer ih niko ne tera na to? Odakle u ljudima ta mazohistička potreba? I onda tvrde da su slobodni! Ako hoćete da nagomilate novac onda ga pojačano zarađujete a usporeno i smanjeno trošite i on se već gomila. Isto je i sa magičkim moćima osim jedne male razlike – novac vam neko može dati a magičke moći ne može niko da vam da. Čak ni dobra inicijacija to ne garantuje. Gladujte sedam dana i već ćete (najverovatnije) imati neke magičke moći. Ali nemojte to da radite pre rođendana jer ćete se napiti za rođendan i izgubiti sve krvavo stečene moći! 

Ako čak i uspete da dobijete neke moći na neki način, čuvajte ih! To nije šala! Zamislimo da znate rezultat sutrašnje važne utakmice. To nije jednostavna informacija. Među ljudima i u medijima već danima vlada euforija zbog te utakmice koja odlučuje o mnogo čemu. Vi znate rezultat i ne smete nikome da ga kažete i ni na kakav način to da upotrebite. A na kladionicama bi to donelo ogroman novac. Vi možete samo da neutralno posmatrate tok događaja kao i svaka druga neznalica. Post festum vi imate pravo da kažete: znao sam da će biti tako! Vi to teško možete da dokažete. Čak i ako dokažete, to ništa ne znači osim samo jedne slučajnosti više. Dakle, zamislite kakav je to osećaj, zatajiti svoje superiorno znanje, ignorisati kao i pasulj na pijaci! To je blagi prikaz bremena posedovanja magičkih moći. Ako ste toliko indiferentni do svega onda vam neće biti teško da pridobijete magičke moći. Ako možete da podnesete razdirući unutrašnji osećaj moći tek tada ćete ih dobiti. Znači da biste pridobili moći treba (već) da ste moćni!

Jedan potomak skeptika je rekao – ‘Šta ti vredi što sve znaš i do detalja znaš kako treba nešto da se uradi ako nemaš snage da to uradiš? Da bog nije jak ništa mu ne bi vredelo to što sve zna! Mi smo uopšte čuli za boga zato što je jak! Za jake ljude smo čuli a za mudre manje!’ To je jedna lepa provokacija, mamac da ljudi zagrizu u to prokletstvo. A može da bude i ubrzivač, okidač za karmično predisponirane. Odlučite sami! Preuzmite odgovornost! I znajte, lakše je raditi kao životinja nego podnositi to breme dostignutoga.

Zamislite da imate te moći, samo u dva gorenavedena slučaja. A da li možete da zamislite u koje sve božije scenarije posežete ako upotrebite to znanje, te moći. Vi time od outsider-a uskačete i postajete jedan od glavnih glumaca. Vi pre toga niste ni sporedni glumac a sada ste odjednom takav faktor koji može i da ceo film uništi. Bog ne dozvoljava da mu svako menja scenarij. To mogu samo scenarist i režiser. A i njih bog određuje jer bog je sponzor. Da bi to čovek ipak uspeo mora da bude jak. Postanite jaki, toliko jaki da bog mora da vas uvažava i bog će vas sa zadovoljstvom prihvatiti kao relevantan faktor i vaše (ne)uplitanje u scenarij. Biti jak pre svega podrazumeva drugačiji software od software-a nejakog. Treningom ne samo da postajete jaki nego i menjate svoj software. Zato pazite kako dišete, iskoristite svaki disajni ciklus koji vam je ostao do kraja inkarnacije i postanite jaki. Svaka ozbiljna knjiga o jogi nudi direktno i indirektno uputstva za pridobijanje magičkih moći. Nema smisla više govoriti o magičkim moćima jer niko nema koristi od toga. Vrhunski violinista će reći početniku – vežbaj svaki dan i uživaj u tome koliko je to moguće!

Čoveku je teško da obuzda svoje moći, jer je nestalan, nestabilan. Zato ih zloupotrebi sa lakoćom. Zato mu bog ne da te moći tek tako. Čoveku  je teško i da ćuti o stvarima o kojima se ne govori a kamo li da kontroliše nešto jače. To je ona peta moć sfinge – Ćutati! Ne možete da imate nešto što ne možete da kontrolišete. To je onda jače od vas i pitanje je ko koga poseduje. Moći poseduju vas a ne vi moći. Zato i samo zato moći ne poseduju ljudi koji ih ne zaslužuju, koji ne mogu da ih imaju pod kontrolom. Zato ne možete unapred da znate brojeve na lutriji niti da pogledom ugasite sijalicu. Samo ako ste toliko jaki da ste do tih moći indiferentni kao do cene peska u Sahari, tek tada ih možete očekivati.

Magičke moći mogu da idu paralelno sa dostizanjem samadija ali mogu da budu i jesu nešto drugo što znači da mogu da budu prisutne u čoveku koji je veoma daleko od samadija i koji uopšte ne radi na samadiju. Isto kao što je moguće da čovek dostigne izvesni nivo samadija (barem najniži nivo) a da uopšte nema nikakvih magičkih moći.

Zamislite da ste pred bogom i dajete veoma obavezujuću i opasno kaznenu zakletvu da magičke moći (koje tražite) nećete upotrebiti ni za kakve neozbiljne, glupe, nepotrebne, egoistične ili zlobne ciljeve nego samo za altruističke i za opšte dobro. Najverovatnije bi u momentu pridobili velike magičke moći. Kažem najverovatnije jer ponekad ni zakletve nisu dovoljne. Jer možda vaš fizičko-astralno-mentalni sistem ne bi mogao neke od njih da izdrži, da kao nosač podnese njihovo prisustvo. Recimo da ste nagrađeni sa izvesnim moćima. Ali vi ste tom zakletvom sebi strahovito suzili polje delovanja u životu i odstranili sve one besmislene čari života baš zbog kojih ste tražili magičke moći. I to odstranjivanje ste učinili dekretom, na silu, i to može da bude bolno i jeste bolno. Da li to hoćete? Imate moć da osvojite svaku ženu na svetu (ili muškarca) ali – oni vas više ne zanimaju (ili ne smeju da vas zanimaju)! A koliko sam ja obavešten vi hoćete magičke moći da u njima uživate, da zadovoljite svoj ego a ne da izigravate nekog nepoznatog dobročinitelja. Šta sad? Šta je bolje – ići pred boga na zakletvu ili polako transcendirati sebe? Ha ha! Oboje je jednako teško. Nije lako doći pred boga na zakletvu jer i da se dođe do tamo potrebne su moći. Ako sami pridobijete te moći bez zakletvi, imate mnogo slobodnije ruke prilikom njihove upotrebe.

Ako čovek nije indiferentan a ipak nekako pridobije magičke moći, strahovito velika verovatnoća je da će ih zloupotrebiti. Zato i postoji taj nevidljivi prag etike koji se zove indiferentnost kao uslov za magičke moći. Sav trening u pridobijanju magičkih moći je u stvari više etičko kalenje i profinjavanje nego samo sakupljanje energije. Sakupljanje energije je mnogo lakše. Ljudi najviše cene ono što najskuplje plate. A ne postoji skuplja stvar od magičkih moći! Ako toliko žestoko želite magičke moći, a znam da ih želite, onda svaki dan radite dva sata pranajamu i dharanu i za mesec dana moraju biti neki rezultati. Oblici tih vežbi mogu da budu i malo improvizovani da sebi olakšate rad. A kada pridobijete neke moći pazite šta radite sa njima jer u svojem dosadašnjem životu nikada niste imali vredniju i opasniju stvar u rukama!

Bezbroj puta su me pitali za magičke moći. Šta da rade, kako da ih pridobiju, na koji način, može li brže, lakše, postoji li čarobna formula, čarobne reči, mešavine čudne, radnje za čuda, magija, itd.. Uvek im kažem – metodi su tu, vi samo zasucite rukave. To je istiniti odgovor ali i moja zaštita. Siguran sam da devet od deset ljudi je u opasnosti da zloupotrebi magičke moći. Ne, preciznije, devetnaest od njih dvadeset je u toj opasnosti. Zato se magičke moći tako teško dobijaju. Isto tako, svi koji su nekako olako dobili magičke moći ih zloupotrebe. I onda ih izgube i onda sledi ekstremna frustracija jer nešto vrednije čovek ne može da izgubi. Da li ste se pitali koliko ste ljudi sreli, upoznali, koji imaju magičke moći?

P.S. Ako si dostigao neke magičke moći onda si u rangu bilo kojeg svetskog prvaka! Nije lako postati svetski prvak. Ali veoma lepo je to biti! Isplati se potruditi!