‘Telo i um besposlenog čoveka je omiljeno prebivalište đavola’
Ako neko voli lenjost i hedonizam – onda sam to ja!!! Ako nešto može lakše, prvi sam da to prihvatim. Virtuoznost života je umetnost zabušavanja! Znate li onaj štos kada su kauboji radili na ranču a jedan je samo ležao u senci ceo dan. Svi su znali da je lenština ali pošto je dobar dečko, to su tolerisali. I na kraju posla svi sede u senci ispod drveta i odmaraju. I dođe vlasnik ranča i kaže: Onome ko je najmanje danas uradio dajem dolar! Ko je taj? I naš dobri dečko se odmah javi. ‘Gazda, ja sam taj’! OK, kaže gazda, zaradio si dolar! ‘Stavite mi ga u džep!’ kaže naš dobri dečko.
Puno puta sam čuo izjave da u sebi imamo sve, da smo već dovoljno božanska bića i da nam čak ni rad na samima sebi nije potreban. Jer, mi smo već Univerzalna Bića samim time da smo homo sapiensi! Ajde, složiću se sa time. Ali…
Naš um operira sa niskim strujama, niskim naponima, i na nivou tih niskih napona je sve moguće. Izvan (dakle ispod) tog mentalnog nivoa a za opšte funkcionisanje je potreban viši, veći napon, a samim time se kasnije javljaju i vreme i prostor (masa) i težina, gustoća kao i sve ostale fizičke karakteristike. Prednost uma i tih ‘niskih struja’ je u mogućnosti kalkulisanja, razmišljanja, planiranja, manipulisanja sa tim grubljim sferama. Um (finiji nivo) je pametniji a snaga (grublji nivo) je jača. Očigledno su niži nivoi limitirani i mnogo toga nije moguće. Zato um caruje a snaga klade valja. Najbolje je kada se udruže. Ali baš to znači da je potreban rad na tom usklađenju. Ako neko kaže, a sve neznalice i nadobudni to kažu, da nam nije potrebno ništa (ni joga, ni vežbe, ni kabala, ni bioenergija, ni učenje, ni astrologija, ni rad na sebi, itd.) jer svo znanje već imamo u sebi, to može da bude i istina. Čak i Liber AL to kaže ‘Svaki muškarac i svaka žena je zvezda’. I to je tačno. Pa pogledajmo te zvezde na ulici! Jesu li to zvezde ili samo potencijalne zvezde, ili zvezde samo po genetici? Dakle, ako nas roditelji nisu kontaminirali, ako nema šta da čistimo u sebi, tada stvarno nam ništa nije potrebno, već smo hodajući bogovi, avatari, prosvetljeni rođeni i prosvetljeni ostali. Koliko tako čistih poznajete? Ali u protivnom, sve nam je potrebno. Ako ste takav srećnik da iz prethodne inkarnacije (ili bilo odkuda i od koga) očuvate memoriju na pisanje i ostala znanja, ne treba da idete u osnovnu školu i već ste čudo od deteta. Koliko takve dece poznajete? Ali čak i ako ste čudo od deteta ne znači da vam nije potreban rad do samadija, i ne znači da ćete biti i čudo od čoveka. A svaki čovek koji je dostigao samadi, moraćete to da priznate, je čudo. Što viši samadi ima, veće je čudo!
Kako možemo da računamo da smo osvešteni ili duhovno razvijeni i da nam ništa više nije potrebno ako ni osnovne pojmove duhovnosti ne razumemo? Neke pojmove čak i nemamo, ne postoje u našim jezicima, ne samo južnoslovenskim nego i u svim evropskim! Kao dokaz toga samo pogledajmo raskošnu terminologiju taoističkih ili sanskritskih izraza za mnoga stanja i nivoe svesti. To je slepo zavaravanje da mi znamo sve! Za mnoga stanja svesti na Drvetu Života mi još nemamo ni termin. Jedna od najzahtevnijih staza na Drvetu Života, staza Gimel, ima u sebi strahovit raspon božanskih stanja kako se polako penjemo po njoj. To je čitava lepeza oksimorona koje još nismo ni verbalizovali! Čak ni za stazu Samekh nemamo sve termine, a psihologija i medicina se još uvek bore da determinišu sva stanja svesti na stazi Tau!!! Dakle, gde smo, šta mi to uopšte znamo?
Ali vratimo se našem običnom životu i primerima. Ako je čovek toliki lenji hedonista da je spreman i da umre od gladi jer neće da radi, onda je on izuzetan čovek! Koliko takvih poznajete? Zašto tako malo! Takav čovek je toliko veliki da on stvarno ima sve u sebi i nije mu potrebno nikakvo znanje niti ovozemaljska dobra. I ako se pitamo da li je lenj, odgovor je potvrdan. On je najveća lenština. Ali to je kontrolisana lenjost! Ili lenjost sa dostojanstvom, kako kaže Ciceron. Takav čovek toliko odudara da je svetac. U konvencionalnom smislu reči lenj čovek je nedisciplinovan. A mi govorimo o izuzetno disciplinovanom čoveku. Ali ne tražite takve. Nema tako velikih radnika. Isto kao što nema onih kojima nije potreban rad da bi osvestili Božansko Biće u sebi. Nemojte da mislite da mi se sviđa što je to tako! Mi imamo potencijale za sve, ali samo potencijale. A da bi ti potencijali oživeli i realizovali se potreban je rad. Opet se ponavljam sa nepopularnom rečenicom da treba zasukati rukave, ja koji zagovaram lenjost i hedonizam na svakom koraku?! Ha ha! Ali tetris univerzuma, ili tranziti, kako bi to imenovali naši rođaci astrolozi, nameće potrebu za radom.
U većini slučajeva mi nismo krivi da naši roditelji malo toga znaju o prenosu karme i što smo mi direktne žrtve toga ne-znanja. Naravno, u dobroj veri. Ali ta dobra vera, puna ne-znanja, danas, godinama nakon našeg rođenja je razlog da ne možemo da kažemo da nam ništa nije potrebno!!!
Zaključak: Dakle, toliko sam lenj da sam spreman da umrem radeći na sebi!
Ili još preciznije – Zato neću ništa da radim, samo da bih mogao što više da radim na sebi!