Kategorije
Joga

Pranajama

Ako vam je hladno, radite pranajamu. Ako ste umorni, iscrpljeni, bez energije, radite pranajamu. Ako vas nešto boli radite pranajamu. Energije nikada dosta.


To je samo logična nadgradnja svega do sada navedenog (ili urađenog, ako ste vredni i disciplinovani). Svesno korigovanje tokova prane, svesno korigovanje Nefeša (astralnog tela, animalne duše), svesno poboljšanje tokova, zdravlja, probijanje nekih ‘začepljenih’ kanala ili suženih. Sve bolesti su u stvari suženje ili začepljenje tih kanala protoka prane a koji konstituišu Nefeš. Ta kontrola i korekcija nužno vodi do poboljšanja zdravlja ali i do dizanja estetike fizičkog tela. Ako smo samo dovoljno dugo u asani te korekcije će se dogoditi u izvesnoj meri ali pranajamom to ubrzavamo i pojačavamo. Ovo je prvi opasni nivo gde se lako pretera čak i sa jednostavnom vežbom ako Guf i Nefeš nisu spremni za to. Da bi se te opasnosti redukovale na minimum potrebno je prethodne nivoe temeljito obraditi, savladati. Ako smo savladali pranajamu tada postajemo vlastiti bioenergetičar koji sam šalje dodatnu pranu u oboleli organ, jedan organ ili deo tela hladi drugoga zagreva, ili obratno, po potrebi.  Ako nije potreban takav rad na sebi, lečenje, onda se je moguće usmeriti u vlastito ojačavanje, akumulisanje energije u svoj sistem. Već smo rekli (u Kabali u teoriji i praksi, kao i u Strukturi) da su Guf i Nefeš temelj i zidovi kuće i oni su nosači Ruach-a, uma. Dakle ojačavanjem Nefeša ojačavamo zidove da su stabilniji za krov. Stvaramo bolju bazu, kvalitetniji benzin ili električnu energiju za rad uma. Sve su to preduslovi za lakši i kvalitetniji direktni rad na umu, dharanu. Sve teškoće, problemi koji se jave tokon ovih vežbi su znak nepripremljenosti i baš zato je važno da se napreduje postepeno jer usputne povrede animalnog tela (a samim time i fizičkog) su veoma moguće. Baš zbog toga i postoji toliki spektar asana čija je funkcija da olakšaju rad u bilo kojem delu tela da se javi zastoj. Da olakšaju proboj astralnih kanala. Baš iz tog razloga nije svakome potrebno da savlada svaku asanu. Dovoljno ih savladati par simetričnih da se time olakša pranajama.

U svim knjigama i literaturi o jogi pominje se važnost prohodnosti nosnica. Ako nisu prohodne pitanje je dana kada će se pojaviti slabost (nefunkcionalnost ili bolest) nekog dela tela ili organa. Ali isto tako je važna i prohodnost pojedinih meridijana od čega zavisi zdravlje i funkcionalnost pojedinačnih organa u telu. Nosnice su glavni ulaz. Već sama asana (naročito ako je simetrična) i ako dovoljno dugo traje omogućuje normalizaciju i pročišćavanje kanala prane samim time jer ih čini simetričnim. Zato je najbolje pranajamu raditi u asani i to simetričnoj.

Ako vam je hladno, radite pranajamu. Ako ste umorni, iscrpljeni, bez energije, radite pranajamu. Ako vas nešto boli radite pranajamu. Energije nikada dosta. Svaki čovek diše celu inkarnaciju. Hteo ne hteo on mora da diše i zašto to ne bi dodatno iskoristio, učinio efektnijim, ekonomičnijim. Prvi korak je da uopšte postane svestan da diše, zatim da uspori ali i da produbi svoje disanje. Samo to. Ta dva koraka su najteža. Kada se to dostigne sledeći koraci su jednostavniji i lakši. Praktična uputstva, šta i kako, kada i koliko u vezi pranajame se mogu naći svuda.

Rezultati pranajame mogu da budu razni, sve u zavisnosti od sistema, konstitucije i stanja Nefeša. Od zujanja u ušima (jednom ili u oba), znojenja, toplote, osećaja iskrivljenosti tela, podizanja, napetosti u glavi, itd., itd.. nisu to nikakvi super fenomeni. Treba ih mirno prihvatiti i strpljivo nastaviti vežbu. Kada se pojave takvi fenomeni tu je velika opasnost ili da se vežba ubrza (jer konačno se nešto događa), da se intenzivira (nepotrebno i pogrešno) ili da se zaustavi i likuje u dostignutom (a što u stvari nije ništa posebno). Svaki fizički organizam ima svoje kapacitete preko kojih ne može tek tako. Tako i pluća. Bilo kakvo preteravanje u pranajami uzrokuje bol u plućima ili napetosti oko srca! To je alarm da se uspori ili privremeno prekine jer ste posegnuli u ritam rada srca a to ne smete tako naglo. Srce je imalo taj ritam od rođenja do tog momenta a to su verovatno decenije. I ne pokušavajte to sa par sati vežbi da promenite. To se dešaava kod svih nestrpljivih. Pranajama jeste (relativno laka) energetska injekcija ali pitanje je koliko i kako to sistem prihvata i podnosi. Tu je pre svega sposobnost sistema da tu energiju apsorbuje. To nije kao energetska injekcija hranom kada se prejedemo, slično jeste ali mnogo opasnije.

Sistem može u sebe da primi onoliko energije koliki su mu potencijali, ne više. Ako dovodimo energije više od toga, ona će se raspršiti, neće biti prihvaćena. Ako dovedemo ekstremno previše energije sistem može da pregori. To je kao kada bi hteli u posudu od pola litra da nalijemo litar vode. Višak vode će se preliti, rasutu, izgubiti. Tako je i sa pranom koju dovodimo u organizam a koji još nije sposoban da je apsorbuje. Zato je tu zadatak svih prethodnih nivoa joge da tu posudu osposobi za to!

Problem svih oficijelnih religija je što ne uvažavaju osam udova joge. Prava funkcija religije je da sve objasni, pokaže put i način, stimuliše i vodi čoveka ka bogu. Ali nijedna oficijelna religija nije otišla dalje od jame i nijame osim ako molitve shvatimo kao bledi oblik dharane. Ipak, u suštini religije nisu sposobne ni asanu da obrade i instaliraju u svakodnevni život. One samo govore šta se sme, još više šta se ne sme a najviše šta se mora. Rimokatoličko hrišćanstvo je u jednoj svojoj bizarno grotesknoj fazi određivalo i koje poze su supružnicima dozvoljene prilikom koitusa (koji je i tako grešan) a ni reči o dijani (na primer). Kada bi rimokatolički sveštenici poznavali i savladali pranajamu imali bi manje problema sa homoseksualnošću i pedofilijom.