‘Pošteni se ne boje ni svetlosti ni tame’
Istinitost i ispravnost su karakteristike Tifareta, dakle znak su čistoće uma a ne znak poštovanja društvenih etičkih, moralnih i kulturnih normi.
Kako nejasan i svakodnevno zloupotrebljen pojam! Jedna od komponenti samadija. Teško razumljivo našim običnim umovima jednako kao kada kažemo običnom čoveku ‘ti treba da budeš sposoban da ukradeš milion eura bilo kome a da to nikada ne uradiš’. Kako on to da razume. Budi pošten zbog poštenja, je verovatno malo razumljivije. A ako si nepošten važnija je pozadina tog nepoštenja nego sam čin nepoštenja.
Švajcarci su pošteni ali ne zbog poštenja nego zbog takvih pravila. To važi za većinu rimokatoličkih naroda. Teško to Sloveni mogu da shvate i zato pogrešno misle da su zapadni narodi civilizovaniji. Pravo poštenje treba da dolazi iz Tifareta (ili iz nekog višeg sefirota Prve Trijade) a ne zbog moralnih ili zakonskih normi Geburaha ili zbog pristrasnosti recimo Netzaha, ili trenutnog kalkulisanja Hoda. Kada kažemo ‘iz Tifareta’ tu se misli na čisti impuls ravnoteže istine i etike Prve Trijade a ne da je kontaminiran sa bilo kojim sefirotom ispod Bezdana.
Neki se trude da budu pošteni. Ali ako se trude da budu takvi znači da nisu takvi. Ha ha. Bore se kao lavovi da nas ubede. Nije im lako.
Kakav je um nepoštenog čoveka? Astrolozi imaju objašnjenje za to – neka čudna saradnja Neptuna i Merkura (više ih je mogućih). Ali uvek je tu neki koncept uma, bilo da je ubeđen da tako treba, ili je primoran na nepoštenje ili je tu adrenalinski impuls (koji je etički olakšavajući ali zakonski nije). Moramo da priznamo da je i laganje neka vrsta vrline. Veliki lažov je veliki umetnik. Pa pogledajmo, ko je bog laži!
Čovek nivoa Tifareta i pošten čovek je sa lakoćom takav kakav jeste i takvi nikada ne naglašavaju svoje poštenje ili svoje postignuće, ali fukcionišu u skladu sa svojim nivoom. Njima nije teško da budu takvi, prijatno im je u svojoj koži. Njima je napor da ne budu takvi.
Da li je to koncept uma ili stanje uma? Možemo reći da je to stanje jer je sastavljeno iz puno koncepata. Etičnih i moralnih a koji su u stvari izraz unutrašnje strukture i uravnoteženosti uma. Ovde ne govorimo o ‘poštenom Švajcarcu’ koji takođe ima ‘koncept poštenja’ ali samo zbog moguće zakonske kazne. Ovde govorimo o poštenju zbog uravnoteženog uma.
— —– —
U Knjizi Zakona nigde ne piše – budi pošten. Ali na puno mesta piše – budi jak! Ne postoji Univerzalni Zakon Poštenja ali postoji Univerzalni Zakon Jačega. Poštenje je samo povremena i privremena komponenta Snage. Kao i hrabrost, ili lepota, ili nemilosrdnost, i sažaljivost, itd. Svaka karakteristika u pravom intenzitetu i u pravo vreme je komponenta snage. Tako i poštenje. Uvek su pobeđivali jači a ne pošteniji. Ali ako su istovremeno i jaki i pošteni, to je idealna kombinacija. Oni su starno jaki.
— —– —
Poštenje je produkat čovekovog evolutivnog nivoa. Od tog nivoa zavisiće i nivo poštenja koji vlada u dotičnom društvu. Postavimo samo jedno golicavo podpitanje u vezi zakona države u kojoj jedan čovek živi. A šta ako on ode da živi u drugu državu u kojoj je pridržavanje zakona prethodne države kažnjivo? Znači tu su pravila poštenja drugačija. Znači da je poštenje čovekov produkat, kategorija koja odstupa od podneblja do podneblja, od situacije do situacije. Izmislio ga je čovek. I baš zato je relativno. Ako je poštenje božiji produkat, onda je univerzalno. A ovde imamo poštenje koje je čovečiji produkat, koje nije univerzalno, koje je relativno. Da li to znači da su sva poštenja koja je čovek izmislio relativna? Da li to znači da i pridržavanje tim regulama treba da bude relativno? U stvari, sve te kategorije su relativne, klizave, klimave, dvosmislene, mnogosmislene i nemoguće ih je sve uhvatiti a još gluplje ih se je svih pridržavati.To je jegulja koju hoćemo da uhvatimo za rep. I ako su sastavne komponente takvog poštenja ljigave, klizave i neuhvatljive i samo poštenje je tako neuhvatljivo i relativno. Mislimo na poštenje koje nameću zakoni.
Dakle, to je konvencija ispod Univerzalnog Zakona Jačega, konvencija koja je podređena mnogo čemu.
— —– —
Koji je bog poštenja? Maat? Temida? Iusticia? To su boginje pravde, ravnoteže, a ravnoteža njiha. Da li uopšte u nekoj mitologiji postoji božanstvo poštenja? Osim toga, zar Iusticia nije vezanih očiju. Kako ona može da bude poštena. Ona tek naknadno i to često sa velikim zakašnjenjem utvrđuje da li je nešto bilo pošteno i post festum pokušava da sve to poravna. Malo neefikasno i nepraktično. Bolje je da se zapitamo šta kaže Bog Mudrosti. Njemu više verujem. Iusticia ne zagovara uvek ono što je pošteno nego ono što je zakonito. A to ne mora i nije uvek isto što i pošteno. Poštenje i okvire poštenja su izmislili ljudi jednako kao i fair play, humanizam, samislost, viteštvo, itd., (sve sami ljigavi koncepti) samo da bi lakše vladali nejakima. Ništa od toga bogovi ne poznaju.
U svojoj knjizi Kritika nečistog uma sam detaljno obradio ovu zahtevnu i veoma klizavu temu.