Kategorije
Drvo života Kabala

CXVI. Drvo Života – Hermesov zakon II

Hermesov zakon je zakon korespondencija. Bilo da radimo meditacije ili rituale, treba da uvažimo taj zakon. Ako nismo uspešni u nekom poslu, ritualu, vežbi, u bilo čemu, znači da nema rezultata (dole), treba da potražimo uzroke (gore). To je analiza nivoa duše, Guf, Nefeš, Ruach. Isti princip važi čak i kod tastature kompjutera.

Ovo je naročito važno kod meditacija i rituala, jer za nas je to najvažniji front. Na primer, meditirao sam o ovome i evo, to mi se dogodilo u realnosti, ili došao sam do takvog zaključka. I taj zaključak je neka vrsta onoga dole. Tu mora postojati korespondencija, veza. Kod rituala isto. Uradio sam taj ritual i dogodilo se to i to. Naravno, postoji i delovanje u kontra smeru. Išao sam na Etnu i posle samo sanjao gladijatore. Mora biti logičnost, ekvivalentnost. Korespondencija. Zato je potrebno poznavati što više korespondencija. Jedna od opširnijih i sveobuhvatnijih definicija kabale uopšte je – poznavanje ogromnog broja korespondencija.

Dakle, zašto neki ritual ne radi? Nema goriva, energije – Nefeš. Ili pogrešne korespondencije upotrebljene (gore) prilikom rituala priziva (Ruach, um). Ako u ritualu nismo uvažili zakon Gore-Dole (kako ga ja skraćeno imenujem), to znči da možda nismo upotrebili pravu gestu, pravu formulu, pravu figuru, pravi miris ili pravu boju, itd., znači greška je ‘dole’ i otuda pogrešno delovanje na ono ‘gore’ a koje kasnije treba da deluje na ono ‘dole’ i realizuje ono što želimo. Ako nismo prineli dovoljno odgovarajuću žrtvu ili dovoljno jaku žrtvu, opet je greška ‘dole’ i nismo dali dovoljno snage onome ‘gore’, matrici. Ako nismo na pravom mestu u pravo vreme, opet je greška ‘dole’. Ali, uvek možemo reći da je greška i ‘gore’, jer sve što se dešava ‘dole’ je uvek rezultat onoga od ‘gore’. Čak i ako izgleda da je greška sasvim prizemna, dole, opet je greška gore, jer ono gore je odlučivalo, biralo lokaciju, žrtvu, ritual, invokaciju, itd.. Ta prepletenost ide do krajnosti da je takokoreći nemoguće razlučiti jedno od drugog i istovremeno delovanje jednog na drugo.

Gore je seme, dole je plod. Mi delujemo odozdo na ono gore, na seme, da bi se po prirodnom toku Mezle desio plod onakav kakav želimo. Seme je malo. Uvek je lakše delovati na malo, na stvar dok je mala, na matricu. A svaka stvar je nekada bila mala. Dresure biljaka i životinja to govore. Čak i kod ljudi je to isto. Dete je lakše nečemu naučiti nego ‘starog konja’. A deca su bliža bogu, gore.

Hermesov zakon ne samo da izražava prirodni tok mezle, dakle stalni proces izražen rečima na ATU XV, Solve e Coagula, nego isto tako izražava kostur delovanja svakog rituala, svake radnje koja se dešava, bila ona religiozna ili svetovna. Od rituala do molitve, od dharane do žrtvovanja, itd.. Nas zanimaju te zakonitosti u ritualu. Dakle, mi ritualom odozdo rearanžiramo ono što je gore da bi se od tog novooblikovanog gore, po logici slobodnog pada dogodilo naše željeno dole. Nešto drugačije nego što bi se i inače dogodlo po prirodnoj inerciji, po tetrisu, mezli. Nama je potrebno da samo sa dovoljno snage, na pravi način, pravim sredstvima odozdo delujemo na korekciji onoga gore. Šta znači dovoljno jako? Pravim ritulom, jakom koncentracijom i jakom žrtvom.

Jedna od vizuelnih predstava tog zakona je i šestokraka zvezda sastavljena od dva prepletena trougla. Taj simbol je poznat i pod imenom Davidova zvezda ili heksagram. Moramo da znamo da je taj simbol mnogo mnogo stariji pre nego što ga je neko prisvojio. To je dvodimenzionalna predstava Hermesovog zakona i to je prvobitno značenje te figure, toga sigila. To je najstarije značenje a još kompletnije je predstavljeno trodimenzionalno sa dve prepletene piramide. Iz profila gledano na taj volumen se vidi šestokraka zvezda. Simbolizam te zvezde je mnogostruk. Na primer u MTR Pentagrama predstavlja uravnoteženog magičara u centru univerzuma, tačka i momenat idealne saradnje onoga gore i onoga dole. Zatim to je predstava antagonizama i međuzavisnosti i međusobne privlačnosti i prožetosti Elemenata Vatre i Vode. To je predstava koitusa Oca i Majke usled čega nastaje Sin. To su prva dva slova Formule JHVH, dakle Otac i Majka, J i H, od kojih kasnije nastaju druga dva slova, Sin i Kći, dakle tu su sva četiri slova i samim time ceo proces u univerzumu. Osim navedenih osnovnih tu je još mnogo drugih značenja tog univerzalnog simbola. Svi se mogu aplicirati i analizirati preko sheme Drveta Života. Ali uvek je tu u prvom ili drugom planu Hermesov zakon.


Ja stvaram prijatelje među bogovima. Ja sam prijatelj bogova. Ako me bogovi vole, vole me i ljudi. Velikom ljubavlju do bogova (žrtvom u magiki, čistim umom) pridobija se ljubav bogova a posledično i ljudi.

Ko je dobar, u dobrim odnosima sa bogovima, u dobrim odnosima je i sa ljudima (i teško da mu se desi da ga obese na krst). Ako obaviš sve kako treba gore, posledično će biti dobro i dole. Ali ti odozdo deluješ na ono gore. To je Hermesov zakon u praksi. Ritualom koji možda na fizičkom nivou izgleda besmisleno, se deluje na ono gore, rearanžira se odnos snaga na astralu i mentalu, dakle na matrici, i posledično i dole. To je konstantni dvosmerni proces koji se događa. Čovek samo treba da se uključi u te tokove. Ako imaš prijatelje na materijalnom nivou, znači da ih imaš i gore. I obratno. Stvaraj prijatelje gore i imaćeš ih i dole. Ali treba raditi na oba nivoa. Znate onu arapsku anegdotu i izreku – ‘Veruj u boga, ali veži kamilu!’

Ako je fizički svet samo kopija viših astromentalnih svetova, a on to jeste i samo to jeste, jer drugačije i ne može da bude, jer to govori i Hermesov zakon, onda je jasno da i u tim višim svetovima postoje hijerarhije i isto tako prijatelji i ‘neprijatelji’ čoveka. To su one armije raznih bića na astromentalnim nivoima o kojima govori i Svedenborg i Milton i Kastaneda i indijski mistici i sufi majstori i hrišćanski mistici i šamani, itd., itd., a najsistematičnije do sada je to predstavljeno u knjizi Liber 777. Kod svih njih je jedna identična tvrdnja – da su neka od tih bića dobra a neka ‘zla’. Taj predznak određuje karma pojedinca a koja takođe ima koren u tim višim nivoima. Zato je poželjno i potrebno da čovek na putu inicijacije spozna barem u grubo ta bića i to na nivou sefirota i staza.

Dinamika fizičkog sveta se odigrava u uslovima i sredstvima fizičkog sveta. Tu takođe moramo da uključimo i vreme. Ako je sve zgusnuto znači da je i vreme zgusnuto. U svojoj knjizi Sveti Anđeo Čivar – Istinska Volja – Karma sam detaljno opisao da u stvari karma je zgusnuto vreme. Nama ovde vreme protiče izvesnim tempom, ali ako taj tempo uporedimo sa vremenom koje imaju ‘na raspolaganju i poseduju’ ta bića viših svetova vidimo da mi u stvari živimo super brzo i zato je čovekov život tako ekstremno kratak sa pozicije duhova i anđela a da ne govorimo sa pozicije večnosti. Znači li to da treba da živimo sporije da bi živeli duže? I da i ne. Na višim nivoima, gore, sve je isto samo sporije i razređenije. U ovom našem svetu zbog te brzine, vreme smo opredelili u tri kategorije, tri ‘agregatna stanja’ – prošlost, sadašnjost i budućnost. A na višim nivoima sve je to večnost. Ali večnost se dešava u sadašnjosti. ‘Sva je večnost u ovom momentu’, je omiljena fraza raznih mističara i kvazimističara, ali niko to da objasni. Ali to je istina, kao uzrok i kao posledica, mada je to nama malo upotrebljivo. Večnost kao uzrok a sadašnjost kao posledica, ‘dole’. Zato se onim bićima gore nigde ne žuri kao nama. Od tog višeg konstrukta, sklopa, uzroka, zavise i dešavanja ‘dole’.

Scenario koji se dešava na fizičkom nivou je samo rezultat scenarija na astromentalnom nivou. Prednost čoveka je da je prisutan i na tim višim nivoima i da može da utiče i na te više nivoe, da i na njima stvara i menja scenarije a ne samo na fizičkom. Na tim višim nivoima scenariji se tek pišu, znači da su promenjivi celo vreme sve do ‘minut do dvanaest’ dakle do same realizacije u Malkutu. A ponekad se menjaju i tokom same materijalizacije, što je opet rezultat bilo scenarija odozgo (menjanja scenarija odozgo) ili zbog delovanja samih materijalnih predstavnika. Zbog tog previranja energija na višim nivoima, menjanja scenarija, dešavaju se greške vidovnjacima. Oni vide izvestan scenario, kako je ‘gore’, i kažu da će tako biti i dole ali ne računaju i ne vide mogućnost korekcije ili promene tog plana, uplitanje neke nove energije, bočnih vetrova koji promene scenario.

Bog je tu da daje, ljudi su tu da primaju. Ta mezla ili tendencije prane ka zgušnjavanju, daju materijal za koagulisanje i nastanak fizičke materije ili samo animiraju već postojeće materijale, svaki tip prane svoje predstavnike. Keter je tu da daje mezlu a Malkut je tu da prihvati tu mezlu, krajnje pojednostavljeno rečeno. Dakle, davanje i primanje su dva osnovna principa na kojima temelji univerzum. Ali tu svi daju svima i zato je to prožimanje. Neki to (previše uopšteno ali ne netačno) nazvaše ljubav. I ako se potpuno prožmu dva osnovna principa, Solve i Coagula, nastaje ovaj naš univerzum. Duhovno je tu da daje, materijalno je tu da to prihvati i da se koaguliše. Sve je to involucija. Ali ako se već nešto primi, to materijalno ima neki zadatak, da osmisli svoje postojanje. To je evolucija. Svi ti procesi su u čoveku jer u čoveku je taj raspon i zato čovek može i treba da evoluira. Otuda drugi deo Hermesovog zakona – kako je dole tako je gore.

Hermesov zakon govori o nerazdvojivosti duhovnog (astralnog i mentalnog i nemanifestovanog) na jednoj strani i materijalnog, manifestovanog na drugoj strani, mada su i astralni i mentalni nivo takođe manifestovano.

Sve materijalne okolnosti su rezultat stanja i dinamike na astralnom i mentalnom nivou. Ako nam se nešto ne sviđa ovde u materijalnosti, najlakše je da menjamo seme (uzrok, dok je mali), dakle astralni i mentalni nivo.

Srećan vam Prolećni Isemerias!