Kategorija: Kabala

Šta će meni bilo ko ili bilo šta ako je moj ADoNaI sa mnom !!!

Oduvek sam zagovarao individualnost i improvizovanje. Ako si muzičar – komponuj što pre! Ako si slikar, što pre razvij svoj stil, ako si pisac isto, ako si sportista sa loptom, opet isto, budi svoj, prepoznatljiv, ako si student magike opet što više improvizuj jer i tako u jednom momentu moraš sve početi da radiš sam. Dakle, što pre postani sam sebi učitelj. Naravno, izvesna znanja moraš da dobiješ od drugih ali što pre postani nezavisan. Kako je to lepo kada čovek jednom prihvati da treba da radi sam! A kako je to lepo kada to mlad čovek prihvati. Tada nastaju ili prosvetljeni ljudi ili genijalna i trajna umetnička dela. Jer takav čovek radi na sebi a ne čita more tuđih (uglavnom bezvrednih knjiga) i tada čovek sam stvara svoja umetnička dela u najkreativnijem periodu inkarnacije (a ne kopira i ne ponavlja do iznemoglosti šta su drugi uradilili pa makar oni bili i veliki umetnici). Veliki postaješ ne da kopiraš druge nego da sam ostaviš svoj pečat. Veliki možeš da postaneš čak i ako ne poznaješ dela drugih, samo ako si na svojem putu.

Ako si ozbiljan student magike, a takvih je veoma malo, konstantni problem će ti biti učitelj. Uvek će ti biti potreban neko da ga za nešto pitaš, a po običaju takvih je malo ili nisu tu kad ti je najpotrebnije, ili uopšte ih nigde nema, za tebe ne postoje. A o kompetentnosti takvih osoba i o eventuelnoj proveri je posebna priča. Spiritualni učitelj može biti samo onaj ko je već dostigao barem prvi, najniži samadi. Ljudi ispod tog nivoa su samo opismenjivači višeg ili nižeg nivoa. Bez njih skoro svi možemo. Samo onaj ko je dostigao samadi vam može dati uputstvo kako do samadija. Svaki drugi čovek je u najboljem slučaju kompetentan jednako kao i vi sami, ili što je najčešće, još manje kompetentan. Zato, budite sami svoj učitelj, odnosno neka vam vaš Sveti Anđeo Čuvar bude jedini guru! Ako se etimološki udubite u reč guru (naravno u sanskritskom jeziku) odmah će vam biti jasno kakav treba da je guru, kako deluje i kako treba da deluje, odnosno odmah ćete videti identičnosti delovanja sa delovanjem Svetog Anđela Čuvara, odnosno jasniji će vam biti termini LVX i NOX i njihov odnos.

U literaturi o jogi se govori da učenik treba da postigne, uspostavi unutrašnjeg gurua. Unutrašnji guru je utelovljenje svih bogova. Nema boljih i konkretnijih aluzija da se to odnosi na Svetog Anđela Čuvara. Ali dok se to ne dostigne, mnogima je potreban vanjski guru. Pravi vanjski guru je stopljen sa najvišim Sopstvom. Dakle neko ko je dostigao samadi.

Kularnavatantra kaže: ‘… samo ono biće koje je potpuno svesno Jednote makrokosmosa i mikrokosmosa … uistinu je Guru’. Nije moguće jasnije reći da se tu misli na čoveka koji je dostigao samadi. Samadi apsolutno podrazumeva izvestan nivo indiferentnosti. Što viši to bolji. Dakle, najbolji učitelj je onaj koji je najviše indiferentan. Isto važi i za lekare. Ali to nije nezainteresovanost, bezbrižnost, pijanost, mada ima svega toga po malo. To su samo vidovi ispoljavanja indiferentnosti gurua. Što je indiferentniji to je kvalitetniji i naklonjeniji učeniku, mada učenik to još ne razume.

Pošto je u ovim vremenima ljudi i miševa teško pronaći takvog (ili bilo koliko vrednog) učitelja, ozbiljnim aspirantima to mnogo otežava život, zato moraju dodatno da zasuču rukave. To je teži put ali je dragoceniji. Ali ako pošteno pogledamo unazad u istoriju možemo videti da bistveno drugačije nije bilo ni u velikim vremenima Blavatske ili Paracelsusa ili Nikolasa Flamela ili Elifasa Levija a bogami ni u vremenu Pitagore! Zato, što pre se osamostalite!

Postoji izreka da ljudi najviše cene ono što najskuplje plate. Ako su puno (ili previše) para dali za neku stvar, onda ona mora da je dobra, vredna, ha ha! Veoma slično je i kod spiritualnog znanja. Plus danas je vreme instant svega. Otuda ponuda svih vrsta tečajeva, čak i prosvetljenje možete da kupite i sve moguće stepenove masonerije i iluminata. Čak i one stepenove iznad tačke ključanja! Ako imate previše para vi ga samo kupujte. Ja preporučujem suprotni stav. Što manje kupite a što više uradite sami kod kuće. To nije baš popularno, ali je mudro i dugoročno planiranje. Koliko ima profesora na fakultetu a koliko studenata? A na našem koledžu je taj razmer mnogo, mnogo veći. Ekstreman. Na našem fakultetu je najviše brucoša. Ali isto tako oduvek je deficit učitelja. Zato je tako malo i pravih učenika. Naš student je samouki student i samouki učitelj! Kako to? Da li vaša rođena majka zna šta je na vašem spiritualnom putu dobro za vas? Naravno da ne zna! Kako onda može neko drugi to da zna? Osim možda prosvetljenog. A najbolje to zna vaš Sveti Anđeo Čuvar. Zato što pre uspostavite vezu sa njime. Opet se ponavljam! On jeste u nekoj vezi sa vašom majkom ali vaša majka to (najverovatnije) nema osvešteno. Inače vi ovo ne bi čitali.

‘Ne zanima me kuda me vodi ova stvar i šta me sve čeka na tom putu! Ja moram da idem u to pa makar i umro. Jer drugačije ne mogu! ADoNai, iniciraj me pa ako je cena za to i moja smrt, neka bude tako! Ja moram da prođem kroz to, ja istrajavam u tome! Za mene nema drugog puta i drugog života! Platiću tu cenu koliko je u mojoj moći. Dajem sve od sebe, dajem najbolje što mogu, jer objektivno više nije ni moguće! Ne znam šta su mi preci sve zapisali i kuda su trasirali smernice, ali ja ću pokušati da to sve pređem, obavim, uradim, pobedim, savladam, zgazim, nadgradim, prevaziđem!’ To su reči, stimulans i apologija mojega veoma dobrog prijatelja. Nemam šta da dodam. Amen. Tako se najdalje stiže. Ako vas neko vodi za rukicu, pa čak i ako je to novac kojim se kupuju titule, ne stiže se daleko. Jedan moj drugi prijatelj je rekao: ‘Naši narodi, južni Sloveni, danas nisu karmički zaslužni, zreli, dostojni da imaju spiritualne učitelje ili prosvetljene ljude.’ To je veoma blizu istine. To je istina i za mnoge evropske narode, čak i one ekonomski najrazvijenije. Ali naši narodi danas, i pored svega, imaju barem dva veoma visoka spiritualna učitelja koji su živi, koje ja poznajem!!! Naravno, obojica su bili potpuno samouki. To je samo dokaz ekstremnosti našega podneblja, dokaz specifične dinamike i previranja. Tamo gde je najveća dinamika tamo su najveće mogućnosti da stvari budu i najslabije i najbolje. Da vas pitam: Koliko spiritualnih učitelja poznajete? Ako ih već poznajete, zašto niste uz njih? Zašto ne učite od njih? Nemojte da budete šestica na dnu 26-og Heksagrama!

A ako već u materijalnom obliku postoji guru onakav kakv treba da bude po jogijskim knjigama, onda, kabalističkim rečnikom on bi trebao da ima neke od sledećih karakteristika. Od prosvetljenog čoveka danas se očekuje ne samo da je čist kao Hermit nego da je i jak kao Hijerofant i lukav kao Magus? Sve te tri komponente su podjednako važne, nužne. Šta vredi čoveku što nešto zna, što sve zna (Hermit) ako nema snage da to izvede jer mu nedostaje (Hijerofant)? Šta mu vredi što zna sve u svojoj sferi ako nema radoznalost i lukavost Magusa da se svuda snalazi? Ako ima mudrost Magusa a nedostaje mu kontrolisana indiferentnost (hedonizam i asketizam, Hijerofant i Hermit) ne može biti kompetentan na duge staze. Šta mu vredi što je čist (Hermit) ako nije jak? Zato su postignuća ljudi u samostanima limitirana! Šta mu vredi što je jak i mentalno širok ako ima unutrašnjih nečistoća (jer nedostaje Hermit)? Čistoća se dobija u samostanu (zbog izolovanosti) ali snaga se dobija u areni života, u stalnoj borbi. Bilo koja od te tri osnovne komponente da nedostaje, sveštenik, učitelj, guru, nije kompetentan ni kompletan. Teško da ćemo danas sresti jednog takvog čoveka među 20 miliona ljudi ili čak međi sto miliona. Čak i ako postoji on ima pravo da ostane anonimus.

Više puta sam naglasio samoukost kao uslov da bi neko postao dobar, poseban, izuzetan i na kraju krajeva to važi i za spiritualne učitelje. Isto tako, za sve bi bilo dobro da na nekom frontu postanu samouki. U veoma optimističnoj i ružičastoj perspektivi to bi vodilo tome da su svi postali spiritualni učitelji i da nema učenika ali nema ni potrebe po spiritualnim učiteljima. Kažu da to idealno stanje donosi astro aspekat trigona Sunca i Merkura. Ali egzaktni, ha ha, ima da se načekaju! Oni skeptičniji čekaju retro kretanje Meseca! Ha ha! Ali kada pogledamo koliko puno je spiritualnih učitelja oko nas, izgleda da nismo daleko od toga!?!

Takođe obratite pažnju na smisao za humor, što je jedan od uslova spiritualnog učitelja. Oni su predstavnici Tahutija a Merkur se sprda iz celog univerzuma, on ga ne shvata previše ozbiljno. Pa ni sebe. Merkuru u ovom svetom univerzumu ništa nije sveto. To je najpravilniji stav. Dakle, spiritualnim učiteljima je malo šta sveto! Treba da imaju aristokratski odnos do seksa! A kakav je vaš odnos do seksa? Da nije možda srednjevekovni? Ako je takav, koji učitelj će vas uopšte uzeti za učenika? A možda će vas uzeti baš zbog toga, jer ste idealan materijal za ismejavanje.

U Indiji postoji izreka koja kaže: ‘Pij vodu nakon što si je pročistio i prihvati gurua nakon što si ga dobro upoznao’. U vezi gurua možemo reći i sledeće da niti je privržen ikome niti gaji neprijateljstvo do bilo koga. On ne kritikuje nikoga niti raspravlja o bilo čijim greškama. On nije nasilan i nikoga ne povređuje. Njemu se ne sviđa nasilje drugih ali ne čini ništa da ga spreči, jer razume zakon uzroka i posledica. On nije pristrasan ni do koga. On ne traži učenike, niti ih okuplja oko sebe niti ih dovodi u zabludu pogrešnim savetima. Takav čovek je uvek u stanju izvesnog samadija i jedino takve osobe su pravi gurui. Osobe bez ikakvih motiva. Vidimo koliko je to identično sa indiferentnošću koju smo spomenuli.

Pravi učitelji niti zovu učenike niti se reklamiraju. Oni ih odbijaju na najgrublje načine. Oni ne nude tečajeve, predavanja. Ako to i rade, onda to rade retko i nezainteresovani su za odziv i brojnost slušalaca. Neka vam to bude indikator. I neka ne obeshrabri onih par zainteresovanih u daljnjem traženju.

Ako ste rođeni pod veoma srećnom zvezdom i imate kompetentnog, živog učitelja koji je živa inkarnacija boga – svaka čast! Ali kako ćete vi da proverite da li je on baš to? Šta da ga pitate? Možda ‘da li ste vi inkarnacija boga?’ a on odgovori potvrdno. Ili odrečno. Pa takve odgovore može da vam da i prodavač krompira i čak da su to istiniti odgovori! Šta drugo da ga pitate? Ako imate pravo ali stvarno pravo pitanje, onda vam učitelj više nije ni potreban. A do tada, ako vaš učitelj kompetentno i suvereno koristi svoju superiornost da se sprda i zasmejava sve oko sebe na račun vaših nesposobnosti i neznanja, onda imate neke šanse i nešto sreće! Pitam se kako to da ja tako često govorim o ljudima koje ne poznajete?! Ili ne želite da ih poznajete.

I na kraju, najvažnije! Nema boljeg i pouzdanijeg učitelja osim svojega Svetog Anđela Čuvara. Zato što pre uspostavite kontakt sa Njime! To znači biti samouk. Što pre to bolje. Sva dinamika oko nas i svo delovanje karme je direktno ili indirektno navođenje ka Njemu, ali malo ko je toga svestan.

Hteli mi to ili ne, to je nužnost. Evolucija to nameće sama po sebi. Dakle, to je neophodno a naročito to važi za religiozne norme, jer njih posebno treba relativizovati, razvodniti, razjasniti i mnoge odstraniti. Zato jer one nisu više norme nego dogme. Već odavno, odavno su dogme. Zapadno društvo se guši u tome a da toga nije svesno. To se strahovito vidi u odnosu do seksa, do novca, do društvenog rejtinga, do mišljenja drugih, do sopstvenog izgleda, do vlasništva, zatim do nedefinisanih i rasplamsanih stanja kao što su pohlepa, agresivnost, strahovi, strasti, itd.. 

Što čovek svega toga ima manje u sebi, lakše živi, lakše diše, manje energije troši da sve to zadovolji, manje energije troši na nevažne stvari, manje energije troši za nošenje maske na licu odnosno na svome umu. Kada je star nema više snage da je nosi i ona sama pada i zato dolazi do toga da se starci često ponašaju kao mala deca, podetinje, a u stvari oni samo postanu spontani kao deca, postanu prirodni, onakvi kakvi stvarno jesu, onakvi kakvi su trebali da budu ceo život. Tada vide koliko gluposti tokom života ih je ograničavalo i čemu sve su nepotrebno pridavali važnost. Koliko energije su upotrebljavali i potrošili za nošenje maske!

Zapadno društvo je u tolikoj civilizacijskoj zavrzlami da izmišlja, veštački stvara nove i nove moralne norme da bi održalo neke stare norme a koje odgovaraju vladarima sveta. To se čini preko svih medija, zadire se u sve pore kulture, preko reformi, preko edukativnih sistema, stadionske kulture, kao i na sve druge moguće vidljive i nevidljive načine. Ljudi toga nisu svesni i zato tome ne mogu da se odupru. Oni su u mašini. Sve to prihvataju čak i sa osmehom i oduševljenjem a na svoju štetu. Sve su to pokazatelji koliko je izražena njihova sopstvena telema, ili preciznije – koliko je ugušena, koliko je nema. To su brojni pogrešni usmerivači u životu, pogrešni znaci pored puta, da se subjekta zavede. Sve to čoveka odvodi od njegove slobode i uzrokuje da se bavi, da troši svoju energiju i vreme na nevažne stvari. Pri svemu tome malo ko može pomoći, osim, vidi apsurda, osim sopstvene teleme. Osnovni aksiom je – tu smo da se učimo i da uživamo, a sva skretanja sa toga kursa su čisti gubitak. Za mnoge stvari smatramo da su važne, pridajemo im važnost i sekiramo se godinama zbog njih jer je tu bila neka moralna norma ili čak pogrešno investirana emocija. Zato treba relativizovati sve moralne norme!

Nisu samo vladari sveta (vidljivi i nevidljivi) uzročnici i kreatori takve slike mentala čoveka. Um sam po sebi, zbog svoje konstitucije ima tendenciju lutanja. I sve to zajedno lako stvara puno besmislenih pravaca, preovlađujućih mišljenja i stavova. A sve je to na štetu teleme subjekta. To je Popolis uma. A telema zagovara Via uma. Fokusiranost, laser. Sliv a ne deltu. Laser je laser jer je fokusiran, jak, skoncentrisan. Takva treba da je i telema subjekta. Odnosno ako nije takva tu i nema teleme. Sve konvencije su samo povremeno upotrebljiva preovlađujuća mišljenja. Takve bi trebale da budu. Zato sve konvencije treba revidirati, relativizovati. A da bi to čovek mogao, treba da je jak. A telema govori – budi jak!

Dakle, treba proanalizirati pojmove kao što su milost, altruizam, viteštvo, ljubav, džentlmenstvo, poštenje, fair-play, odgovornost, humanizam, itd., itd.. Puno toga je u tim pojmovima nepotrebnog a sve treba redefinisati, jer često ovakvi kakvi su, nepotpuno shvaćeni, čine više štete nego koristi. Zato jer većina tih pojmova, koncepata je poteklo iz uskog kruga ljudi koji su na razne načine hteli, pokušali i dugo uspevali da na elegantan način očuvaju svoje prednosti, vladavinu, itd.. Naravno, neke norme su nastale iz praktične potrebe, ali i one podležu vremenu i u jednom momentu će postati kontraproduktivne. Ta relativizacija i promene morala u globalu neće otkloniti krize i ratove (jer oni su uvek u modi i uvek se stvara potreba po njima ali iz drugih razloga), ali mogu pomoći da su ratovi i krize malo više pod kontrolom. A glavni profit promenom morala i normi (kulturnih, civilizacijskih, itd.,) je veća funkcionalnost i aerodinamičnost svakodnevnog života, veća sloboda čoveka, viši nivo svesti o sebi. Ne možemo mi ni zamisliti koliko je mazohizma u svakodnevnoj mislenosti današnjeg (naročito zapadnog) čoveka.

Svaki pravni sistem funkcioniše po sistemu – svi treba da se odreknemo nečega, dakle da zabranimo nešto, da bi nam svima u globalu bilo bolje, sigurnije, funkcionalnije. Ne vidim da se neko normalan sa time ne bi složio. Ali pitanje je praktične prirode – ko određuje šta sve treba zabraniti, gde je tu granica i kako to sprovoditi. Da li svi odlučuju u sastavljanju spiska šta sve zabraniti a šta dozvoliti. Kod drugih društvenih konvencija koje naizgled nemaju sankcije, veoma je slično. Večito pitanje koji autoritet poštovati a kojega ne. Ne-znanje je ogromno i ljudi iz gluposti, neinformisanosti, slepe vere, naivnosti, mentalne inertnosti, prihvataju svašta, drže se svega i svačega. Vidimo da često puta više odlučuje snaga nego etika?! Nije valjda? To je taj komplikovani odnos Geburah-Tifaret. Snaga veoma često diktira etiku. Obratno je veoma retko. Snaga je brža. Svi filozofi carstva teško da mogu da spreče cara da započne rat ako je on to odlučio, mada je svima jasno da je besmislen. To važi za sve ratove barem zadnjih 200 godina. Bez izuzetka. Zato je potrebna relativizacija svako toliko vremena.

Što smo elastičniji i brži u rušenju dogmi, otvoreniji smo za herezu (jeres) i samim time aerodinamičniji u životu.

---

Kontakt:

Ja ništa ne verujem dok ne vidim – kaže skeptik. Ja mogu da poverujem samo ako razumem – kaže pragmatičar. Ja verujem ako mi odgovara – kaže hedonist. Ništa nije nemoguće, sve je dozvoljeno – kaže odvažni futurist. Ja ne verujem i neću da razumem i zato ne verujem – kažu ljudi.

Sve gorenavedene tvrdnje su nam prihvatljive osim zadnje, od ljudi!?!Snovi su postojali i pre Freud-a, parapsihologija je postojala i pre pojave tog termina, poštenje je postojalo i pre prava. Danas sigurno postoji nešto (bili mi toga svesni ili ne) a za šta mi još nemamo termin. I sve te stvari deluju. Pećinski ljudi su sve to imenovali magija. Danas, pošto smo jednom nogom izvan pećine i jednom rukom sišli sa drveta, ponešto razumemo ali i dalje neke činjenice negiramo (negiraju), mada i slepcu bodu oči. Pošto smo suočeni sa nezdravim skepticizmom koji se imenuje neznanje ili dogmatizam ili mentalno slepilo ili uskost uma ili sumrak razuma, uvek je legitimno postaviti sledeća pitanja pre nego što bilo šta a priori negiramo:
Da li nauka deluje?
Da li religija deluje?
Da li filozofija deluje?
Da li umetnost deluje?
Da li deluju neke od brojnih podkategorija navedenih disciplina?
Da bi ustanovili da li sve to deluje moramo prvo da definišemo šta su te navedene kategorije. Tek tada možemo da definišemo šta je magija ili magika. I tek tada možemo da počnemo da utvrđujemo da li deluje ili ne.

Pretpostavimo da smo pronašli i sastavili definicije svih disciplina i poddisciplina i da su odgovori svih danas živećih umova i poluumova pozitivni, dakle, svi se slažu da sve to deluje. Ali imamo za sve njih veoma komplikovano i zahtevno pitanje – kako to deluje? Tu bi se mnogi smrznuli jer za neke discipline ne bi imali objašnjenje mada ni mi ne bi mogli da negiramo njihovo delovanje i to i ne činimo. Tako smo došli do toga da oni apsolutno tvrde da one deluju ali ne znaju kako. A zašto onda neki umovi i poluumovi negiraju delovanje magike? Samo zato jer ne znaju kako deluje?! Ili nekome slepo veruju. Pa polovina tih umova i poluumova ne zna da objasni kako filozofija deluje na ljude, mada neki od njih imaju diplome baš iz filozofije! A još manje im je jasno da religija oblikuje način kako će neki mladić devojci da pokloni cvet! Čak ni emancipovane feministke o tome nemaju pojma a htele bi ne samo jedan cvet. Sve to se dešava pred njihovim očima ali oni to ne vide a još manje razumeju ali ne negiraju delovanje?! A imaju dovoljno soli i surutke u glavi da negiraju magiku?! Kako to? Mora da su se obrazovali na nekoj jakoj školi.

Danas postoji nekoliko validnih definicija šta je magika i kako deluje i možda stotinjak nevalidnih definicija. Ali i pored i najboljih definicija (koje inače uopšte ne volim, jer definicije bilo čega ne volim pošto je i to vrsta cementiranja) ja sam hteo još od mladih dana da proverim da li magika deluje.

Moja prva magička operacija je bila kada sam u trećoj godini srednje škole u Zagrebu imao problematičnu jedinicu iz jednog veoma zahtevnog predmeta. Zahtevalo se je čisto bubanje i nisam nalazio načina da tu ocenu popravim. Odlučio sam da me kroz mesec dana profesor pita baš jedno jedino specifično pitanje i to gradivo ću da naučim do krajnosti a ostalo ne. Tako da ću tu da dobijem peticu i mirno mogu da očekujem pozitivnu ocenu na kraju godine. To je bilo veoma rizično ali upustio sam se u to. Ostalo gradivo nisam ni dotakao. U slučaju da u tome nisam uspeo sigurno bih imao jedinicu na kraju godine i morao bih na popravni. Zato ako neko poduzme nešto slično, to je na vlastitu odgovornost. Radio sam vizualizaciju i mantranje sve u skladu sa mojim tadašnjim skromnim znanjem o magiki. Ništa ne može da bude tako jako kao entuzijazam mladog čoveka, nema boljeg pogonskog goriva za magiku nego što je to entuzijazam mladog čoveka! Pre toga sam nekoliko meseci radio vežbe pranajame i pratjahare, naravno ekvivalentno mojem tadašnjem razumevanju materije. To mi je takođe pomoglo. I naravno, rezultat je bio optimalan. Događaji su tekli baš po mojem scenariju! Profesor me je pitao baš to jedno jedino pitanje! Prva operacija pa uspešna.

Drugi primer isto iz tog perioda su telepatske vežbe sa mojim jednim školskim drugom kojega smo zvali Babs. Radili smo ih i sami u sobi ali i među ljudima, znači u mnogo težim uslovima. Jedan bi se skoncentrisao i telepatski poslao jedan broj od jedan do deset u um drugome. Ovaj drugi se je umirio da primi informaciju. Nismo znali drugačije i improvizovali smo, nespretno ali sa entuzijazmom do neba. Zatim bi proces tekao u kontra smeru sa nekim drugim brojem. Uspešnost je bila 60 do 70%. Nismo bili zadovoljni ali pošto je to bilo psihički veoma naporno za obojicu nismo dugo izdržali sa tim vežbama.

Treći primer se je desio nekih šest meseci kasnije. Sećam se dobro, taj mladić je bio brucoš u Zagrebu a rodom je iz Inđije. Samo godinu dana stariji od mene a već je bio sposoban da okrene iglu na vodi. Samo pogledom i mislima. Jeste da je trajalo oko 15 minuta i da je sav prebledeo ali uspeo je. To neću zaboraviti do kraja života. Posle sam video mnogo fascinantnije stvari koje ljudi čine svojim magičkim moćima ali to je prvi put da sam prisustvovao takvom činu i čudu. Tek kasnije sam postao svestan zahtevnosti te operacije. Životni putevi su nas odneli na razne strane. Na puno načina sam dugo pokušavao da ga pronađem ali nikako nisam uspeo. Ako slučajno ovo čita bilo bi mi drago da mi se javi.

Svi ti primeri su naučno objašnjivi fenomeni. Zato sam i izbrao jednostavne primere iz rane mladosti. Sva nauka je nekada bila magika. Čim je demistifikujemo magika postaje nauka. Bog magike i bog nauke je jedan isti bog, Tahuti. On uvek stoji na rubu svetlosti i tame. Otuda nauka ima smisao samo ako je na rubu nauke. U protivnom žvaće već prežvakano. Kroz prizmu toga treba 90% doktorata na planeti Zemlji poništiti. Nauka sutrašnjice će uspeti da objasni fenomen inspiracije umetnika. To je školski primer magike, ali biće sutra (a već je i danas delimično) naučno objašnjiv. Za velika čuda potrebno je puno energije. Za jaki reflektor potrebno je puno električne energije. Homo sapiens je veoma limitirano biće čija telesna temperatura ima raspon od samo nekoliko stepena Celsiusa. Mi ne možemo ni da zamislimo kolilko je to mali raspon i koliko nas to ograničava u akumuliranju energije i stvaranju čuda. Kada bi taj raspon povećali za samo jedan stepen to bi otvorilo strahovite mogućnosti. Ipak, možemo da akumuliramo energiju u nekom drugom obliku i da stvaramo čuda. Na primer, akumulirajte nešto više energije od prosečnog stanja i oslobodite se iz mentala onog zla koje se zove nepotrebne skrupule i svaka žena vam je dostupna. Isto to važi i u kontra smeru, ako žene love muškarce. To je područje gde svako želi da se iskuša. Ako vam nije jasno o kakvoj energiji govorim onda samo uporedite sebe i svoje bolesno stanje sa stanjem kada ‘pucate od zdravlja’! Kakva je tu razlika u vama?

Sledeći zanimljiv primer iz tog perioda je da sam želeo da kroz sedam dana jednu devojku sretnem na ulici, devojku koja mi se je veoma sviđala i koju sam površno poznavao, samo iz viđenja. Mogućnosti za slučajni susret baš na tom mestu, baš te nedelje popodne, sa osobom koju takoreći ne poznajem, su bile veoma male naročito u centru Zagreba. Ali ja sam vežbao žestoko, kao mladi lav, vizualizaciju i još neke moje nespretne improvizacije. I naravno, devojčica je došla, baš na tu raskrsnicu baš to nedeljno popodne (sa zakašnjenjem manjim od 10 minuta) i gleda u mene i sa osmehom pravo do mene. Koliko sam bio uspešan u magiki toliko sam bio tada nespretan sa njom. Jer mi se previše sviđala.

Kasnije tokom života sam imao situacije da sam mojim nekonvencionalnim sredstvima morao da uzvratim udarac jačim protivnicima. Na šta sve mlad čovek troši energiju!!! Ali i ta škola je bila dragocena. Tada sam shvatio da je osveta legitimna stvar, samo je treba dozirati. Takođe sam shvatio da niko ne može nekažnjeno da me povredi (i da nikome to nikada ne dozvolim) samo ako hoću da uzvratim udarac. Ali čak i ako moram da uzvratim udarac to je opasno. Shvatio sam da je sve to pomoćno sredstvo a ja ne smem da budem predrzak. Ovaj život je dolina suza za sve. Dakle, drskost na skroman način!

Dok sam sve to radio nisam bio svestan mehanizama u pozadini i zakonitosti energetskog previranja. Treba poznavati zakone o održanju energije, zakone ravnoteže, namernog narušavanja i ponovnog uspostavljanja ravnoteže, gomilanje i investiranje energije, itd., a što je sve potrebno da se izvede magička operacija. Ali, pitam se kako bi današnji naučnici objsnili, na svoj naučni, precizni način, neke od ovih primera, osim možda telepatije? Jer niko ne može da kaže da stvari nisu delovale. Moja skepsa je ovim primerima a i kasnije zadovoljena, a naučnici su plaćeni da budu skeptični. Dakle, imaju puno posla pred sobom. A već sam rekao, svi su objašnjivi!