Kategorija: Kabala

Zašto bi bog, dobri dečko, ako je krajnje mudar (a ja verujem da jeste) i koji sve zna, stvarao dva odvojena mesta ako oba može da ih smesti u jedno?

To ne bi bilo ekonomično. Zašto bi raj stvarao ovde a pakao tamo? Nema smisla. Osim toga, to bi narušilo njegovu harmoniju, dinamiku, ritam i melodiju. Oni koji se razumeju u muziku vide da bi to deformisalo njegovu beskonačnu muziku!
Smatram da su ta dva mesta na jednom mestu, svuda i istovremeno. Prožimaju se, dodiruju se, vide se, čak su i kompatibilni. Njihova detekcija se vrši po stepenu uravnoteženosti. Raj je samo pokušaj beskonačnog približavanja toj ravnoteži kao što se parabola beskonačno približava osi X ali je nikada ne dodirne. Tako je i sa rajem. Pakao je suprotno tome. U zavisnosti od stepena te neravnoteže meri se i nivo pakla. U zavisnosti od te (ne)ravnoteže zavisi i kompatibilnost ta dva pola, njihova saradnja. Ali ta veza se nikada ne prekida. Može samo da se taj raspon poveća ali na način ‘Moji adepti imaju glave u nebesima (raju) a noge su im u paklu’. Da li se time relativizuju i raj i pakao? Da. Ali i arhanđeli i đavo. Ne negiraju se ali se relativizuju i samim time zbliže. A tu sliku mi volimo da imenujemo – harmonija. Ili onaj stari-mladić je to imenovao – tao.
Ako je nešto u ravnoteži, komunikacija je laka. I obratno. Otuda i veza između raja i pakla. Bilo čega previše je pakao. Bilo čega je premalo je pakao. Gde je onda raj? Od čega je sastavljen raj? Od istih sastojaka samo u pravoj razmeri. Dakle, raj lako može da postane pakao i obratno, od istih sastavnih delova. Samo je u pitanju razmer. Raj je sastavljen od harmonične ravnoteže. Ne od statične! Otuda je to samo beskonačno približavanje osi X! Bolest je neravnoteža, zdravlje je ravnoteža, harmonija. Bolest je pakao.
Oduvek su smrt nekako povezivali sa paklom. Jedna od hrišćanskih gluposti. Naravno, povezivali su je i sa rajem, ali opet je to glupost, još veća. Činjenica je da je neravnoteža bliža smrti. Gospođa smrt je strpljiva i samo čeka kap preko pune čaše i mirno zagrli onoga ko je izgoreo svoje vreme, bilo da je to pre vremena ili na vreme. Ali smrt je sačekala kritičnu neravnotežu. Isto kao što je ravnoteža preduslov i uslov besmrtnosti. A od intenziteta te ravnoteže zavisi dužina besmrtnosti.
Još jedan dokaz da su raj i pakao na jednom i istom mestu (možda čak i u čoveku) je sledeći. Da bi neko, bilo ko, osetio krajnji božji zanos, ekstaze, rajske visine, on mora da bude kompletno biće. Dakle celo Drvo Života, inkarniran čovek. Jer ako nije kompletan, njegova percepcija onoga što je iskusio je delimična percepcija, uzak ugao gledanja. Isto tako, da bi neko osetio najveći pakao opet treba da bude kompletan, inkarniran, zbog pravilne percepcije. Čovek ima potencijale i za jedno i za drugo. Da bi percepirao i jedno i drugo nije mu potrebno da ide bilo gde. Oboje može da oseti unutar svoje (tesne) kože. Na svakom nivou Drveta Života je moguće da postoji i raj i pakao. Uravnoteženi i klipotični sefiroti.
I mirno i uzburkano more je ista voda. I raj i pakao su sastavljeni od istih sastavnih delova. I komedija i tragedija su sastavljene od istih sastavnih delova. Isti glumci igraju i tragediju i komediju.
Danas je kriza ali kriza stvara nešto. Kriza je dokaz da se je (pre)dugo spavalo i zato je buđenje bolno. Kriza je početak nečega dobroga. To je znak nužnosti da nastane nešto dobro i nastanak nečega dobroga pa makar to bila i bolna selekcija. Uvek je bilo tako. Crowley je objavio svoju Magiku u teoriji i praksi 1929.-te godine! Nema boljeg indikatora! Dakle, ako je kriza bolno buđenje, šta je ono što nije kriza? Duboko slatko spavanje! Ali, život je borba, kažu realisti, dakle nema spavanja. Spavanje ne može da traje večno ali ni kriza nije večna. Zato treba pronaći neku srednje ukusnu mešavinu toga da se izbegnu šokovi krajnosti. Na rajskom ostrvu žive i zmije jer su potrebne. Ako ih nema onda to nije rajsko ostrvo ili barem ne može dugo da pluta na vodi.

Danas više nego ikada ljudi veruje i očekuje da Golijat pobedi Davida! Kakvo slepilo!

    Što je više ljudi na planeti Zemlji pojavljuje se i više proroka. A što je više proroka po logici stvari više je i šarlatana. A ako je toliko prostora i posla za šarlatane koliko je tek glupih da im omogućuje postojanje? Nikada u istoriji homo sapiensa nije bilo više glupih nego danas! Nas ne uzbuđuju nepismeni doktori nauka. Nama je žao njihovih studenata. Nas ne uzbuđuju ekonomisti koji ne znaju da od jednog eura stvore dva, mada im je to funkcija. Nas ne uzbuđuju nikakvi ekstremni primeri ne-znanja i nekompetentnosti najodgovornijih ljudi na planeti. Nas to zasmejava. Sva pisana istorija je prepuna toga. Ali današnji momenat je ekstremno apsurdan sa koliko ozbiljnosti se nesposobni prihvataju nemogućeg posla i kako ogromna većina navija za njih i očekuje i veruje da Golijat pobedi Davida. Burleska je za smeh. To je najbolji stav. Merkurovski. A naročito je preporučljiv ako govorimo o ‘rođacima po struci’ i oni nešto zabrljaju. Da ne bude nesporazuma, to je dobronamerni i ozbiljni humor a ovaj mini uvod je sve osim toga da je mini.

    Ja nemam ništa protiv astrologa ali nekako dolazim u verbalne duele sa njima. Ne zbog astrologije nego zbog dogmatizma. Oni svi vole da proglase astrologiju vrhuncima svega, što nije tačno. Astrologija jeste visoko ali nije sve. Sreo sam i dosta kabalista koji su rekli da je kabala vrhunac svega, ali uvek sam ih pitao za dokaz. Zašto tako misle? Ako mi daju jak argument složiću se sa njima a ako ne, onda znam da nisu kompetentni. Ako on ne zna da mi kaže kako da upotrebim u ovom svetu anđeosko ime Metatrona nivoa Tifareta i da li je to upotrebljivo (odkuda to ime, šta ono znači, zašto je baš takvo, itd.), onda je on slab kabalista. On i dalje ima pravo da kaže da studira kabalu ali ne sme da upotrebljava izraze koje ne razume, koje ne može da objasni i čije značenje ne zna. Tako je i u svakoj drugoj nauci. Ako mi velemajstor reikija koji tvrdi da je svemoguć ne može da odgovori na pitanje šta je alergija, on nije velemajstor, nije majstor i nije svemoguć. On čak pada na nivo podprosečnog. Ako divinator (bez obzira koji metod upotrebljava) ne može da mi kaže da li ću sutra položiti ispit, on je slab divinator. Ne, on uopšte nije divinator. Ako ne može da mi kaže koliko mogu da verujem svojem poslovnom partneru onda mi ne treba takav divinator. Divinator koji ne sme ili ne zna odgovorno da mi savetuje i kaže kako će ići moja investicija od 200.000 eura i da preuzme odgovornost za svoj savet i svoje reči, nije divinator. Ne znam da li sam u životu sreo dva takva divinatora, a sreo sam ih preko sto.

    Moja dobra prijateljica i dobra astrologinja mi tvrdi da je grad Beč kao i Austrija pod astro znakom Vagom. OK, slažem se, tako je. Ali kada je došlo pitanje kako to da je Beč pod Vagom, zašto je to tako, tu smo se razišli za 180 stepeni. Geometrijskih i Celsiusovih. Pitam ja nju ko je to tako odredio, zašto je Beč baš pod Vagom? Ona nije znala da odgovori ali je se pozivala na neki datum, uvek joj je osnova bio astro period Vage, to je ključno. Nikako nije htela ni mogla da prihvati da je površina planete Zemlje tigrova koža po kojoj ‘padaju’ uticaji univerzuma i da je taj raspored samo odraz tih konstelacija, da je Veliki Arhitekta (ne)namerno tako to šareno kreirao. Na kraju sam je upitao – nije valjda da misliš da je pre recimo 1700 godina neki austrijski jodlar sa zelenom kapicom došao na travnatu obalu lepog plavog Dunava, seo pored reke i počeo da peca ribe. Ribolov mu je dobro išao pa je tu napravio prvu sojenicu na vodi. Tada je pogledao na kalendar i video da je taj dan slučajno bio drugi oktobar. On je to zapisao. Kasnije su nastajale nove sojenice, pa kolibe na obali, pa kamene kuće, itd., itd., dok se nije stvorio današnji Beč. Tako je Beč rođen u znaku Vage. A kasnije je teritorija Austrije sama odlučila da i ona preuzme isti astro znak! Ha ha! Ne znam šta bi mi odgovorila na pitanje zašto je Rim, grad vučice, pod Lavom a severni deo Italije pod Blizancima?!?! Kako je šarena Italija! Poseban slučaj je kada sam imao debate sa astrolozima o ascendentu naroda i država i kako se oni određuju. Od deset upitanih dobio sam šest različitih odgovora.

    Jedna moja druga prijateljica kaže da je astrologija sve. A ja joj kažem da je od cigala njene nauke (od svih 22 osnovne komponente njene nauke, ako isključimo fiksne zvezde i asteroide) sastavljen svaki njen sefirotski nivo koji od nje čini dogmatsku i tvrdoglavu osobu da toliko forsira te svoje (u ovom slučaju astrološke) stavove. Koliko se sećam astrologija ne govori o sefirotskim nivoima. A baš ti sefirotski nivoi (tip, oblik, kvalitet, urvnoteženost, itd.) čine da je ona takva, mada ona to pripisuje nekom svojem astro aspektu. Ponekad je i to tačno, ali svaki sefirotski nivo je sastavljen od svih tih aspekata koji jesu ili nisu, su ovakvi ili onakvi. Isti njen astro aspekt može da utiče i utiče na njen odnos i do šefa i službenika na šalteru kao i do ponašanja u galeriji ili do ljubavnika, mada se radi samo o njenom Marsu. Ona teško shvata da i njen Mars utiče na njene umetničke afinitete a ne samo Venera i Mesec, a još manje joj je shvatljiv način tog delovanja. A to se može analizirati samo preko sefirotskih nivoa koje obrađuje kabala. Kako da objasnimo da je nečiji Jupiter u drugoj kući uzrok nesreće u ljubavi za tu osobu i da je on uzrok osuđenosti na samoću? Ali ne zbog nekog čudnog aspekta kojega eventuelno stvara, nego samo zato jer je u II kući! Ne u svim slučajevima ali ja ih poznajem nekoliko! Teško to astrolozi prihvate. A saradnja dva blanko astro znaka je za mnoge predkolumbovska Amerika.

    Ili slučaj da mi je došla gospođa stara 50 godina koja, po njenim rečima, minimum već deset godina proučava i čita kabalu. Ona je htela da kupi jednu moju knjigu o kabali ali se je predomislila jer je bila razočarana jer u mojoj knjizi nema slikica, nema skica, nema shema, premalo je šarena, premalo je crteža. Ona samo voli sheme i slike o kabali. To što ja pišem je zahtevno i njoj nezanimljivo. A već deset godina kao proučava kabalu. Ipak, hvala bogu i za takve ljude. Ona je relativizovala moj rezon da su moje knjige razvodnjene i previše pojednostavljene. Izgleda da nisu.

    Ili čovek koji mi tvrdi godinama da karma ne postoji, da ju je moguće pobediti, prevazići, transcendirati. Samo je potrebna volja i voljom se to može. Za njega karma više ne postoji. Postoji samo život. A godinama pokušava da dobije posao u Austriji, neuspešno jer ne zna nemački jezik. Kada mu kažem da je znanje ili ne-znanje nekog jezika takođe izraz, dokaz prisutnosti karme, u njegovom slučaju izraz slabe karme jer zna samo svoj maternji jezik, on to ne razume i ne slaže se. Cirkus. Ako nemaš karmu budi bez posla! A tek mu je nastao tilt u glavi kada sam mu rekao da čovek bez karme može da skoči sa petog sprata i ostane nepovređen!

    Jednom prilikom sam jednog ‘duhovno razvijenog’ čoveka pitao kakva je veza između ‘đavoljeg broja’ (ha ha) 666 i Sunca pa nije imao pojma! On je to čak i negirao. On jeste tvrdio i uvažavao da Sunce jeste centar sistema ali nikako nije mogao da shvati i prihvati da se to izražava preko brojeva 666, 36, 111, 216, 6, 11, 12, 66, itd.. Kako bi mu tek bilo kada bi mu rekao da su svi ti brojevi direktno ili indirektno povezani i sa đavolom potpuno jednako kao i sa Suncem!? Dodatni problem je nastao kada sam uopšte pokušao da pronađem vezu preko sefirota Tifareta između broja 6 i Sunca. Ne smem ni da pomislim kakvu bi facu napravio kada bi mu rekao da je svaki broj potencijal za đavola!!!

    Ljudi najviše vole da govore o stvarima koje najmanje poznaju! To je psihološki fenomen. Jedan moj poznanik mi je mnogo puta negirao vrednost Tarota, smislenost divinacija, tvrdeći da je to nemoguće, netačno, da to nema smisla, da to nije dobar sistem, itd.. On je inače dobar dečko i ja mu nikada to nisam zamerio, samo sam uvek hteo da čujem ako ima konkretne argumente za te svoje tvrdnje i skepticizam. Naravno da svi argumenti koje je nabrojao su bili kilavi. Jedino su povremeno bili konkretni njegovi problemi koje je imao i zbog kojih me je svako toliko vremena molio da mu diviniram sa Tarotom i pomognem mu da ih reši! Naravno da sam mu uvek izašao u susret i pomogao mu, divinacijom pomoću Tarota! Ha!

    U Ljubljani živi žena koja priča sa anđelima. Ona čak drži tečajeve o tome. Oduvek sam želeo da upoznam nekoga ko je na ti sa anđelima. Imam toliko toga da ih pitam. I stvarno, ona jeste u komunikaciji sa nekim bićima. Ona nije svesna da je relativno čista i malo naivna i da zahvaljujući samo tome je još uvek zdrava. Jer, ispostavilo se da ona ne zna sa kime priča. A ako ne znaš sa kime pričaš kako i koliko možeš da mu veruješ? Kako da ga proveriš? Ona uspostavi vezu sa nekim i ne zna zahvaljujući čemu ta veza je uspostavljena. Ona niti sebe ne poznaje dovoljno da bi mogla da na osnovu svojih karakteristika proceni afinitet tih bića a još manje zna da se i na taj način ti entiteti proveravaju. Zato ona već deset godina drži početne tečajeve o anđelima i zato će do kraja života držati samo početne tečajeve. I što je najzanimljivije, ona ima neke materijalne probleme, ali nikako da pita anđele za savet kako da ih reši. Ili ako ih pita ne dobije odgovor!? Čudno! I onda dođe kod mene i moli me za divinaciju sa Tarotom.

    Ne mogu više da nabrajam. Ljudi vole cement, beton, ali u glavi. To se zove dogma. Dogma je dugo nevidljiva, onda počinje nevidljivo da smeta, pa nevidljivo da boli, a kasnije i da proliva krv. Tek tada neko pomisli da je to tu možda dogma ali ni tada se svesno ne prihvata leka koji se zove jeres, hereza. Prihvate ga tek kada moraju. Oni neće da prihvate da je Iuventus ventus, ali to je uslov opstanka!

    Danas je atrofija znanja, duhovnosti, kvaliteta uopšte. Tako treba da bude. Ali privremeno, jer i to ima svoj smisao. Živimo u instant vremenima. Sve treba uraditi brzo i što više toga. Ja ih zovem površna vremena. Ili plitkoća. Od hrane, ljubavi, znanja, kvaliteta svega. Dakle, što više svega. Nemam ništa protiv brzine ali neka tu budu i širina i dubina. Malo smanjiti broj stvari a održati kvalitet. Slično stanje, atrofija znanja, je i na području kabale. Srećem ljude koji su pročitali sve knjige o kabali, koji su prošli sve moguće tečajeve kabale, internetne tečajeve kabale, ljude koji su bili na predavanjima ne znam kojih sve stručnjaka za kabalu, neki čak imaju i neke diplome iz kabale, certifikate, itd., a istovremeno nisu sposobni da reše neki sopstveni klipot Netzaha koji ih čini nesretnima već 30 godina!!!? Ne znaju gde da ga potraže, kako da ga identifikuju a da ne govorimo o tome da ga odstrane. Ne pomaže im ništa što znaju na pamet sve horove anđela svake planete i to u hebrejskom jeziku ako ne znaju šta znači svakodnevno kupanje Afrodite u moru. To je sve tako jer jednostavno imaju samo teoretsko znanje, brdo teoretskog znanja. Više bi im koristilo 20 minuta prave dharane svaki dan nego po 10 sati bubanja teorije svaki dan. Izgleda da na tim tečajevima ne predaju praksu? Ne znam.

    Praktična kabala znači poznavati nevidljivu pozadinu svakog događaja, bilo kakav da je i bez obzira da li se nam sviđa ili ne. Poznavati astralne (i mentalne) uzroke događaja. Kao i uzroke uzroka. R. V. Emerson je rekao: ‘Pametne ljude zanima uzrok stvari’. To razumevanje nevidljivog pokretača ne podrazumeva da smo vidoviti (mada se i to može naučiti) nego samo znati pravilno ‘pročitati’ Malkut kojega svakodnevno gledamo svojim očima. A to se postiže samo putem korespondencija (i vidovitošću). Izgleda da to intenzivni tečajevi kabale ne nude!? Već 15 godina postoji učenje sviranja gitare na internetu ali svi ti tečajevi i milioni učenika nisu dovoljni da iznedre gitariste kao što su Roy Buchanan, Eric Clapton ili B. B. King! Zato jer je to nemoguće. Ako niste znali, sva trojica pomenutih su veoma rano postali samouki. Veoma slično važi i za gorepomenute tečajeve.

    Bezbroj puta sam rekao da je za studij kabale dovoljno samo desetak knjiga. Maksimum. I studij, rad na tim knjigama i sa tim knjigama. Ako imate živog učitelja to je još bolje ali potreba po ovih desetak knjiga ostaje. Kada bih danas morao da tražim živog učitelja (a ta želja da sretnem nekoga od koga mogu da učim je konstantno prisutna) izabrao bih samo onoga koji me odbija, kojega moram izmoliti da me poučava. A odbio bih sve one koji se nude čak i ako su besplatni.
    Studiranje kabale je seciranje samoga sebe, upoznavanje svakoga detalja samoga sebe i pomoću korespondencija otkrivanje veze između sebe (i tip tih veza) sa okolinom kao i sa univerzumom. Najkraće rečeno, osveštavanje veze mikrokosmosa (sebe) i makrokosmosa. Jer ta veza je neraskidiva i svakog momenta uzročno-posledična. Ali za sada je uglavnom jednosmerna. Sopstvenim razvojem i ojačavanjem možemo je učiniti i dvosmernom (u izvesnoj meri). Čak i u velikoj meri. Jer što smo usklađeniji sa univerzumom više smo ga osvojili. I obratno. Spoznavanje sebe je pre svega spoznavanje svojih misli, svojih misaonih konstrukata, koncepata. Jer to tvori karakter, a karakter diktira ponašanje i funkcionisanje. Lepo je teoretski znati da neki bog deluje kako deluje ali gde smo mi u tom mitu? Kako u nama samima, u našem umu, našem životu, deluje taj bog, onaj deo nas koji korespondira sa tim bogom? Imamo li ga pod kontrolom, da li ga uopšte prepoznajemo u nama? Teško je ljudima objasniti da se svaki mit iz baštine Homo sapiensa dotiče (u izvesnoj meri) svakoga od nas, odnosno, u nekom (manjem ili većem) procentu je deo i našeg života.
    Ko bi rekao da se mit o Ahilu može rezimirati u jednu rečenicu – nema čoveka bez slabe tačke! Zatim se zapitajte – gde je vaša slaba tačka i da li je samo jedna? Ahil je verovatno jedina persona sa samo jednom slabom tačkom, ali došao je momenat kada je bio pogođen baš tamo. On je primer veoma malog (najmanjeg) prenosa karme, pa je ipak dobio udarac baš tamo. A šta je sa onima koji su veoma opterećeni prenosom karme i imaju puno slabih tačaka? I kako je (su) povezana sa vašim najjačim tačkama? Da vam pomognem, brže će ići ako radite dharanu nego ako analizirate mit. Najbrže ide paralelno. Ali posao dharane je najteži mogući posao kojega se uopšte možete prihvatiti! Jeste li spremni? Nećete verovati da je brojanje sklekova koje svakodnevno radite takođe i dharana. Ali ako ne volite sklekove (a ko ih voli?) onda brojite koliko koraka napravite u dvosatnom hodanju ali da nijedan jedini korak ne preskočite! Ako ne volite hodanje (a šta volite?) brojte koliko udaha i izdaha napravite između 17:00 i 18:00 sati popodne. Ali ni jednog da ne preskočite! Ako vam je to teško i ne volite da dišete, nema vam spasa.
    Neki vole da broje i koliko kašičica sladoleda pojedu. Ha ha. Može i to ako su ažurni. Ali kod svega ovoga nije cilj brojanje. To je samo početno sredstvo a cilj je kontrola uma. Mogućnosti za kontrolu uma je bezbroj svakog dana. Uvek kada nešto radite nesvesno, mehanički, tu je područje i šansa za trening kontrole sebe. Od toga je više koristi nego od sve teorijske ili instant kabale. Za ozbiljnije odmah preporučujem rad na Drvetu Života jer to je anti instant kabala. Amen.    
    Prošle godine mi je u ruke došla knjiga Kako postati Buda u pet nedelja. Neki talijanski autor, knjiga je objavljena u Italiji 2005.-te. Teoretski gledano, sve što tamo piše je tačno. Uputstva su deset puta bolja i konkretnija nego svi internetni tečajevi i teorije kabale. Ali treba znati da je jedan od milion Homo sapiensa sposoban za režim o kojem govori ta knjiga. A rezultati su i dalje diskutabilni, nema garancije za uspeh. Dakle, instant ne postoji!