Kategorije
Kabala

V. Teorija i praksa

Kako drugačije osim kabalom stvoriti nove ljude, kvalitetnije, drugačije, veće, slobodnije, većih intelektualnih potencijala? Možda klasičnim obrazovanjem ili vatikanskim dogmama? Takav edukativni sistem je doveo civilizaciju do ruba propasti. Kako osim pomoću kabale da uopšte shvatimo u čemu je problem i kako da ga se latimo? Ima li nauka možda odgovore na pitanja šta je to um, šta je to svest, šta su to nagoni, zašto ćelije tkiva uvek rade da rana zaraste? I pored sveg znanja nauka nema potpune odgovore na to. Samo zbog pristupa i vladavine ne-znanja. Zašto su ljudi nesretni? Odgovor je u Drugoj Budinoj Plemenitoj Istini – Uzrok patnje je ne-znanje! Dakle, moramo da priznamo šta sve ne znamo i da je toga puno. Dakle treba menjati pristup. Nauka je najveće korake napravila kada se približila kabali.

Čak i ovo što vam sada govorim, ili možda neka praktična uputstva, i to je teorija. Praksa je kada vi sa vašim umom i vašim telom počnete barem 10 minuta na dan da razmišljate o nekom stanju svesti. 10 minuta! 5, 3 ili 2 minute! Ali da tokom te dve minute ne razmišljate ni o čemu drugom osim o tom stanju svesti. Ili da ste bez misli! Pazite, nije baš lako! Nema ništa teže od toga. A sutra nastavite minut duže. Ili barem 10 sekundi duže. Ako možete. I tako svaki dan. Gradacija. Tek to je praktična kabala. I onda vidite da je to slično jogi. Da je to u stvari zahtevna Dharana. (Ali ne zaboravite da su sve Lojoline vežbe u stvari samo zahtevne Dharane!). Ili pokušajte sa vežbom da odmah idete u centar Tifareta i pokušajte da barem par minuta, 2 ili jedan minut ne mislite (na) ništa. To je još teže. Teško je ništa ne misliti! Tek to je praktična kabala. To je uvod. Kontinuitet i gradacija. Bez smisla je vežbati nekoliko dana a onda preskočiti dan ili dva i onda sledeći dan da bi se sve to nadoknadilo vežbati trostruko više. To je više štete nego koristi. To je kao kada malo dete ne hranite nekoliko dana a onda nakon toga mu date (naterate ga) da pojede trostruko više nego što mu je potrebno i što je sposobno da pojede.
Zašto su kabali potrebne praktične vežbe?

Iz više razloga. Kabala nudi put do prosvetljenja. Zašto ga ne iskoristiti. Još naši daleki pretci su znali da je u takvim uzvišenim stanjima svesti najbolje misliti na boga. Znanje samo po sebi nije dovoljno. Potrebna je upotreba tog znanja, potrebne su konkretne promene u sebi, iskustvo iz prve ruke! Samo znanje i čitanje od nas čini da smo istoričari i teoretičari kabale. Takvih je i tako previše. 98% od svih koji se zanimaju za kabalu. Drugi razlog je da jedino sa vežbama možemo da se oslobodimo balasta u umu, koji je u stvari gomila netačnih, nepotrebnih, suvišnih, prevaziđenih ideja, koncepata, itd.. Sve to koči i ograničava a da toga često ili uopšte nismo svesni. Samo praktičnom vežbom se to otklanja. Bilo da je to Dharana ili ritual.

Nekoliko temeljnih postavki:
1. Sve se dešava po zakonu nužnosti – kada se pojavi kritična masa energije!
2. Svaki koagulat je rezultat ogromnih sila, faktora, komponenti. Taj sastav određuje karakteristike i ponašanje koagulata. Prilikom kontakta dva koagulata dešava se preplitanje svih tih sastavnih faktora na višim nivoima. Ukratko, to je kontakt uzroka i posledica na nevidljivom i vidljivom nivou, istovremeno.
3. Dakle, svaki materijalni koagulat je predstavnik neke siline univerzuma. To je energetski koncentrat. Međuodnosi tih koagulata ili međuodnosi tih korespondentnih silina univerzuma su prikazani u mitovima.
4. Svi mitovi svih mitologija imaju smisao i to je njihova jedina funkcija da prikažu dinamiku tih odnosa. Dinamika svih tih mitova se dešava i danas.
5. Poznavanjem korespondencija moguće je uticati na scenario događanja u materijalnosti.
6. Fizikalni zakoni su samo odraz, suženi odraz mentalnih i astralnih zakona, odnosno pravila i mogućnosti na astralnom i mentalnom nivou. Zato fizika, hemija, mehanika, itd., su samo ekvivalentni i logični pokazatelji pravila koja važe na astralu i mentalu. Ograničeni, suženi, ograničeni materijalom i prostorom, itd..

Bez kabale nije moguće razumeti ni osnovnu rečenicu iz hrišćanstva koju svi ponavljaju kao hipnotisani a pojma nemaju šta to u stvari znači. Oni kažu – Isus je na sebe preuzeo sve grehe sveta i time spasio svet! Halo?! Ko je ovde lud? Ima li neko barem malo sive mase? Da je tako mi bismo sada bili u raju! Ali vidite da nismo! Pre bih rekao suprotno! Ako je svaki drugi čovek saobraćajac koji pokazuje gde je put za raj, to znači da ima puno putnika za raj i da smo daleko od raja.

Isus se je prihvatio svakog tipa greha ali samo za sebe, u svojem svetu, u svojem sistemu i on ih je za sebe uspešno anulirao i time spasio sebe. A sve to govori o nivou Tifareta, ali Tifareta od Isusa. To da i drugi mogu od toga da imaju koristi, to je drugo. Za Isusa nevažno. Jer on nije preuzeo tuđe grehe. Jer to teško da je i moguće. On je indiferentan do svih drugih i njihovih grehova ako je stvarno dostigao nivo Tifareta. Ali tumači te religije su prikazali Isusa kao da mu nije svejedno do drugih, i to da mu toliko nije svejedno da je umro zbog i za druge! Nonsens. Pa ako njemu nije svejedno do drugih onda on uopšte nije dostigao nikakav nivo postignuća, samadija, onda se on uopšte ni po čemu ne razlikuje od najobičnijeg smrtnika! Time su degradirali njegovo postignuće. To je mesto gde su pali. Naglasili su altruizam na štetu egoizma i otuda je hrišćanstvo žalosna religija koja nije otišla daleko od prve Budine Plemenite Istine.

Kategorije
Kabala

IV. Seciranja

Sve što postoji u univerzumu sastavljeno je iz dualnosti, dva pola potencijala čija razlika stvar napon, odnosno energiju za manifestovanje.

Tu dualnost razne tradicije i razni sistemi različito imenuju a i različito razumeju. Neki potpunije neki manje potpuno. Hrišćanstvo te dualnosti ne razume dobro i naziva ih svetlost i tama. Kabala ih naziva Vatra i Voda (ili Otac i Majka, plus i minus, itd.), taoizam ih imenuje jang i jin (Nebo i Zemlja, Čien i Kun, itd.).

Kabala je secirala univerzum na 32 Staze Mudrosti, odnosno Tarot je samo drugačiji izraz i prikaz tih Staza Mudrosti ili Drveta Života. Kabala i Tarot su povezani i prožeti kao matematika i logaritamske tablice. Ji Džing je secirao univezum na dva, zatim na osam i na kraju 64 sastavna dela, ako ih tako možemo nazvati. Primetimo sličnost između 32 i 64! Enohianski sistem ima opet svoj način seciranja i podele univerzuma na sastavne delove. Svaki panteon takođe ima svoju teogoniju i mitologiju što je samo jedan od načina prikaza strukture univerzuma.

Kabala je to uradila malo živopisnije (za naše pojmove) po svim pitanjima. Različita imena komponenti, razne osobine, razne boje, razni materijalni predstavnici svih Staza, razne mnoge ruge korespondencije, itd., što je sve tačno i ispravno.

Ji Džing je to uvek shvatao i prikazivao kao izvesnu razliku potencijala, kao neravnopravni odnos (mešanje) Janga i Jina ili po kabali Vatre i Vode, Oca i Majke. Svih tih 64 entiteta su prikazani kao specifičan odnos Oca i Majke (Neba i Zemlje) i svi oni su sastavne komponente univerzuma (svih tih 64 Heksagrama, isto kao što su to svih 32 Staze Mudrosti). Samo što Ji Džing upotrebljava drugačiju terminologiju. Kod svakog entiteta je naglašeno u imenu, u izgledu da je to samo aspekat Nule. U kabali to nije uvek tako naglašeno mada važe ista pravila. Korespondentnost između tih 64 Heksagrama i 32 Staze mudrosti je takva da je ponegde poklapanje savršeno a ponegde ga je teže primetiti. Ali čak i ako nema poklapanja to nije negacija te korespondentnosti niti negacija ispravnosti i tačnosti bilo kojeg od ta dva sistema, jer u univerzumu je toliko puno entiteta i njihovih mogućih međuodnosa tako da je skoro nemoguće napraviti potpuni a priručni sistem, tako da su te razlike normalne. Važno je da je svaki sistem kao celina savršen.

Mi u kabali imenujemo neku Stazu Mudrosti recimo Sunce, i to je za nas specifičan entitet, različit od drugih a u Ji Džingu je to 30.-ti Heksagram i samo je jedan od mnogo mogućih odnosa snaga između Neba i Zemlje (Janga i Jina). U oba slučaja je to skoro isti entitet univerzuma ali ga dva sistema različito formulišu. A mi treba da znamo oba pristupa. Mi bi rekli (za neki entitet) da je to specifični napon, specifična ili odgovarajuća razlika potencijala. Isto tako je i u Tarotu. Svaki Adut je samo aspekat Nule, jedan od aspekata Nule. Zato je kabala hirurgija univerzuma.

Kategorije
Kabala

III. Nekoliko logičnih apsurda

Kada govorimo o kabali i poznavanju kabale, a veoma slično važi i za sve neobične i nekonvencionalne discipline kao što su joga, bioenergija, astrologija, magija, hipnoza, telekineza, magičke moći, zen, prosvetljenje, itd., i još malo more sličnih područja i pojava moramo na samom početku konstatovati nekoliko momenata, faktora koji determinišu činjenično stanje. Ja sam ih imenovao četiri apsurda. To su:
I – Iznenađujuće je koliko se ljudi interesuje za sve navedene discipline, učenja. Svi se zanimaju za to. Svi bi hteli da to saznaju, savladaju. Takoreći nema čoveka kojemu to nije zanimljivo.
II – Jednako je iznenađujuće koliko malo ljudi nešto dostigne na nekom od tih frontova. Ne znam da li bi našli 20 ljudi koji su nešto veliko uradili na tom frontu tokom celog XX veka! Zar to nije premalo?
III – Sve to dovodi do trećeg apsurda odnosno zahteva da na tim frontovima, ako ne želimo da ostanemo večiti početnik, treba da zasučemo rukave. Ne do lakata nego do ramena!
IV – Kao zadnje, treba da znamo odakle startujemo, odakle krećemo, sa kakve baze znanja krećemo u ovaj studij. Bez nijanse preteravanja tvrdim vam da startujemo iz strahovite tame, iz zastrašujuće tame neznanja, gluposti, konzervativnosti, dogmi, karme, itd.. Na momente pomislim da je možda bolje da toga nismo svesni.

    Ovaj naš studij pretenduje da otkrije tajne života, a koliko samo malo ramišljamo o tajnama života, koliko malo otkrivamo tajne života?! Nismo svesni da nas nosi inercija i to tako strahovito da to ne možemo ni da primetimo. Groblje nam je svaki dan sve bliže a svetla budućnost nikako da se pojavi?! Retko ko sebi postavi pitanje – zašto žene lakše podnose i prebole emotivno razočarenje (niko to da poveže sa menstruacijom); niko se ne pita o vezi između sramežljivosti i emancipovanosti; niko nema pojma šta je to prenos karme; otkuda so u moru; kako bi Odisej danas rešio iskušenja sa kojima se suočavao; da li su Isusa stvarno ubili na krstu; i čak i ako jesu da li je to tako značajan događaj; šta znači coexsistentia opositorum;  zašto se đavo boji krsta; razlika između inicijacijskog i profanog znanja; šta je to greška početka; šta je i kako izgleda emancipovan čovek; šta je to paklenost običnog; kako deluje tiranska moć vibracije života; koji su sve aspekti ne-znanja; kako izgleda limitiranost početkom; šta je neizbežni porez na bivanje, življenje; zašto deca vole roditelje; neraskidiva povezanost privilegovanosti i osuđenosti, itd.. Sve su to teme o kojima se retko razmišlja i o kojima retki razmišljaju. A tajne života se ne mogu iščeprkati bez razmišljanja o ovim i ovakvim temama, a o zen koanima da ne govorim! Možda treba da opet okrenemo peščani sat?

    Ne možemo da daleko pobegnemo do nevidljivog impulsa homo religiosis! Svako se je pitao – šta je čovek? Zamislimo da je to robot, savršen robot sastavljen od svih mogućih sastavnih delova i materijala koji se uopšte mogu naći na planeti Zemlji. Naravno da bi ti sastavni delovi bili zastupljeni u specifičnim razmerama. Zatim da je unutar tog istog volumena tu i konstrukt od ekvivalentnih astralnih delova tih materijala. Dakle isto to samo na astralnom nivou. Plus isto sve to ali na još finijem nivou, mentalnom nivou. Sada vidimo da su tu Guf, Nefeš i Ruach. I ako tome svemu dodamo i davaoce svega toga i uzrok tih davaoca, dobijamo sve. To je čovek. To je veoma pojednostavljen ali tačan odgovor sa kojim bi taj impuls homo religiosis (uz mala dodatna objašnjenja) uglavnom bio zadovoljan. Ali nema takvog odgovora i dešavaju se religiozna lutanja.

    Šta ljude najčešće odbiju od kabale, odnosno zašto ne istraju, odnosno zašto je tako malo studenata kabale? Dva osnovna razloga! Prvo, materija je veoma široka, ogromna, takoreći pokriva celokupan čovekov život i čoveku je teško da izdrži, podnese i apsorbuje toliko ogrmnu količinu podataka koji su uglavnom novi i nepoznati. Jer, to je dobijanje kockica mozaika. A drugi je da je potrebno paralelno sa teoretskim studijem takođe i vežbe raditi, vežbe raznih vrsta. Za jogu ipak možemo reći da je uža, ali i tamo je malo ozbiljnih studenata, a za kabalu je to još logičnije.