Nepoznati ali pismen čovek je rekao – danas je više doktora nauka nego pismenih! Veoma blizu istine! Zato je toliko spiritualnih učitelja a nigde dobrog učenika!
Današnji sistem je programiran da uništi lucidne umove. Svakodnevno ih guše. Pogledajte akademike i nobelovce. Tek svaki stoti je lucidan a svi imaju ogromne titule ispred svojega imena. Da li to nešto govori? Sve su to časni ljudi, itd., itd., ali kad oni umru malo ko će znati za njih osim njihove dece. A besmrtnost obezbeđuje samo kreativnost i lucidnost. To su faktori koji pobeđuju vreme a ne akademske titule. Današnje edukativno vreme možemo nazvati da glupavi proizvode glupave. Većina direktora sektora u fabrikama mozgova (a fakulteti su fabrike mozgova) su šablonizovani polumozgovi. Nije obećavajuće. Slično je bilo više puta tokom cele istorije. Otuda tolika potreba po samoukim jer konvencionalna edukacija guši lucidnost. Svi koji su besmrtni su bili samouki.
Danas je prisutno veće namerno zaglupljivanje ljudi nego ikada tokom proteklih sto godina, samo što je toga malo ko svestan. Nekada su to zvali ‘hleba i igara’ a danas je to sport, stadionska mislenost, popularna muzika, itd.. Čak i neki autori pišu o tome da je cilj najmoćnijih da se raja što više zabavlja samo da ne razmišlja o pravim problemima. Najkasnije u roku pet godina uslediće povratni udarac tog slabog planiranja i kadrovanja budućnosti i ignorisanja tempa evolucije. A to će uzrokovati samo brže i drastičnije selekcije. Pa šta? Čovečanstvo uvek dobije samo ono što zaslužuje. Još daleke ’96.-te godine sam prvi put upotrebio izraz ‘savremeno robovlasništvo’ misleći na to kamo najverovatnije ide daljnji razvoj. Neki moji sagovornici su na to samo zavrteli glavom, jer nisu hteli drugačije da me negiraju. Ali danas je to na mnogim nemačkim televizijama uobičajeni termin a i pametniji sociolozi ga sve više upotrebljavaju.
Akademici, na nivou Evrope gledano, su plaćeni da misle i da znaju šta na primer znači pojam – kontaminiranost mentala konceptom izvornog greha i posledice toga, ili etimologiju i pravo značenje reči čifur, ili gnostička osveštenost, ili neizbežnost oksimorona svih vrsta, ili recimo pojam prenosa karme i kako se to vidi, a vidi se svakodnevno. Ili recimo da je neko od njih sastavio spisak od 200 najvažnijih knjiga XX veka, ili spisak knjiga koje je nužno potrebno prevesti na sopstveni maternji jezik za edukativno dobro nacije. Oni su plaćeni za to! Sama njihova titula to predstavlja, mozgovi svih mozgova. Mi ih plaćamo za to! Ali oni nisu svesni da su plaćeni i za to a mi nismo svesni da ih plaćamo i za to! Možda su neki od njih i svesni toga ali ako nemaju imperativ da ispune svoje obaveze, onda ostaje tako kako jeste. To je kao da general ne radi svoj posao – ne komanduje vojskom. Šta se tada dešava? Bolje da ne mislimo na to!
Tačno je da su današnje tranzicije veće i dinamičnije nego ikada i da se danas i sutra traže sasvim nova znanja i vrline, ali i pored tog izgovora, današnje vreme je vreme bez obrazovanosti. Možemo reći da je danas atrofija duhovnosti kao i inteligencije uopšte. Neko je rekao – danas je više doktora nauka nego pismenih! Živelo neznanje. Sve je to posledica kapitalizma kojemu su potrebni neobrazovani pa i nepismeni. Ljudi danas izbegavaju doboke misli. Zaziru od njih, boje ih se, boje se da se ne utope u njima. A vladajuće strukture to sa odobravanjem gledaju. Da apsurd bude veći, nikada se u istoriji nije govorilo i pisalo toliko o edukaciji i duhovnosti ali danas je i pored svega toga veoma prisutna atrofija duhovnosti pa i obrazovanosti. Danas je na primer MTV neprijatelj osveštavanja, neprijatelj duhovnosti. Daleko od toga da MTV treba zabraniti. Naprotiv. Treba ih još više stimulisati i tog sranja ponuditi. Jer će to prouzrokovati bržu i drastičniju selekciju kada nužno dođe do nje. I bolniju. Zato svega toga treba biti svestan na vreme i zauzeti aktivan stav. A ne pasivan, što se najčešće dešava. Ako smo aktivni onda nam je tako opšte neugodno stanje čak i šansa. Ko bi rekao da je za izlazak iz krize ovog neoliberalnog kapitalizma (koji glup izraz!) u stvari potrebno njegovo ubrzanje. Što pre, to bolje! Ceo zapadni svet govori o štednji, prestrukturisanju, itd., a što bi trebalo da ga uspori, ali to ubrzanje se ipak i dalje dešava. Dakle, treba ga ubrzati još više. Čak i veštački. To govore sve prirodne nauke, pa čak i neke društvene. Ali od svih veleumnih mislilaca i mudraca današnjeg vremena, samo jedan gospodin je to rekao, malo uvijeno, ali je ipak rekao da je potrebno ubrzanje.
Dakle, mislim da je u globalu nivo osveštenosti, obrazovanosti a naročito produhovljenosti danas niži nego pre 25 godina. Čovek mora da vrši selekciju znanja i informacija koja će da akumulira i apsorbuje. Inače je u opasnosti da se uguši u smeću. Konstantno mora da stvara listu prioritetnoga. Mora čak da zna koju knjigu neće da čita jer je nepotrebna a mora i da zna koju treba pročitati dva puta. Vreme je dragoceno i ne može da gleda ljubavne serije ili MTV. Odmor je samo promena vrste posla, što znači da kada smo umorni samo treba da zamenimo aktivnosti. Druga aktivnost je odmor od prve aktivnosti. Danas ljudi malo akumuliraju klasična znanja a kamo li duhovna, inicijacijska. Danas ljudi gomilaju informacije, a to nije uvek znanje. To je samo delimično znanje, površno ili plitko znanje.
To ne-znanje je prisutno na svim frontovima pa naravno i u našim sferama, gde bi trebalo da ga je najmanje. Počnimo sa primerom-pojmom reinkarnacije. Do sada sam sreo dva Napoleona, šest Kleopatri, osam kraljeva, tri Crowley-a a već je vreme da se pojavi i koji Tito star između 25 i 30 godina! Ha ha. Kako to da su se svi oni inkarnirali paralelno sa mnom? Možda žele mene da upoznaju svi ti veliki ljudi. I ako su klonirani u više primeraka lakše će im biti, imaju više šansi da dođu do mene! Ha!
Neke neznalice mi čak govore da ne treba mešati znanja iz različitih tradicija. Opšti trend je ne samo mešanje tih znanja nego i potpuno prožimanje tih znanja, međusobno nadopunjavanje, jer to je nužno. Sinergija. To evolucija zahteva. Danas je takav momenat da samo uključenost svih znanja, svih tradicija omogućuje holistički pristup, kako ga moderno zovu. Ja sam čuo primedbe da ne treba da mešam astro Adute Tarota i astrologiju. Ili ne treba da mešam jogu i zen ili da povezujem jogu i kabalu!?! Ali kada te iste ljude pitam odkuda ta reč zen, pojma nemaju. Ne znaju da je to malo promenjeni, preko Kine do Japana modifikovani pojam iz joge, iz hinduizma, to je pojam djana. Ili ako ih pitam odkuda bol prilikom asane, oni ne znaju da je to bol Nefeša! Neki ‘astrolozi’ su sasvim odvajali Tarot od astrologije!!! Nedostaje samo to da počnu da prave distinkciju između pojmova koji se u hebrejskom zovu Nefeš a u arapskom nefs, ili u hebrejskom Ruach a u arapskom ruh!
Slika evidentno nije naklonjena ljudima žednima znanja, tako da samo stvarno žedni tragaju i rade. Još ne znam da li je to šansa za stvarno žedne ili ne. Otežava im sigurno, ali da li to tako mora da bude ili ne, još ne znam. Moguće je oboje.
Zahtevnost današnjeg momenta je ekstremna a ljudi u svojoj inertnosti za koju ne znaju da ne mogu sebi da je priušte, su skloni da eskiviraju odgovornost i rad, prilagođavanje. Zato dolazi do nekompetentnosti svih vrsta i na svim nivoima, a to dovodi do pucanja i najtrajnijih sistema i drastičnih promena merila vrednosti. Hvala bogu. Ako smo koliko toliko u koraku sa vremenom možemo samo da pozdravimo ta razna pucanja raznih sistema! Saturn jede svoju decu, ali uvek pravovremeno, mada je to Salvador Dali prilično morbidno prikazao. Demokratija jeste naprednija od feudalizma ali pitanje je kuda će nas odvesti ovakvi tokovi cirkulacije kapitala. Kako to da niko nije dovoljno pametan da kaže da demokratija i robovlasništvo mogu da žive u simbiozi!? Svakog meseca veoma debelo plaćamo neke ljude da na to misle a oni ništa da smisle. Izgleda da je istinita ona rečenica iz podnaslova. Izgleda da ja samo udaram po doktorima nauka!? Ne baš. Ali u čemu je njihov greh? Samo u tome što stvaraju lažnu sliku brze evolucije a u stvari je koče. A sebi prisvajaju privilegije kao da je ubrzavaju. Neka im titule i novac samo neka prestanu da budu dekadentni.
Moj stari rezon je da svakoga čoveka a priori treba smatrati glupim, sve dok on ne dokaže suprotno. U svakom čoveku postoji motiv da dokaže suprotno čak i ako mu to ne tražimo. Dakle, čoveka treba smatrati onakvim kakav je došao na svet – pun ne-znanja. Šteta je što to ne uvažavamo dovoljno često, odnosno uvek. To je najbolji a priori stav do ljudi. Kada kroz te naočare gledamo svakoga čoveka kojega sretnemo u životu bez obzira na titule za koje znamo o njemu, mnogo su manje mogućnosti da ga pogrešno ocenimo. Kada kroz prizmu toga gledamo svaku ženu koju vidimo, mnogo su manje mogućnosti da nam se zamagli procena nje, zbog eventuelno njenih lepih oblina. Ali problem je da ne možemo na takav način da gledamo na ljude ako za to nemamo podlogu u znanju, obrazovanju, prisutnosti teleme, iskustvu i što je najvažnije – inicijaciji. To sve nije lako i često nije ni moguće pridobiti. Posebno u današnja vremena. I u kakvom to onda vremenu i svetu živimo? Nije baš ono da slepac vodi slepca, ali jednooki vodi jednookog.
Teško je čoveku objasniti da ne treba ništa dati Unicefu!? A kada te svojom glupom radoznalošću umilostivi za odgovor i ti mu kažeš da nećeš da pomažeš najbogatije, tek tada mu ništa nije jasno. A ti si mu dao veoma pametan i čak i za njega koristan odgovor kojega on ne može da prihvati a još manje da razume. Da apsurd bude veći, to je čovek star 40 godina i ima fakultet društvenog smera! Izgleda kao da neko želi da je to tako? Barem se zapitajmo – kome sve to odgovara? Toliko o obrazovanju. Follow the money!
Kod iniciranih su kriteriji još strožiji. Svaki inicirani treba i da je životno obrazovani čovek a ne samo klasično. Naravno, klasično obrazovanje nije uslov, posebno današnje klasično obrazovanje. Isto tako svaki životno (iskustveno) obrazovan čovek nije i ne mora da bude inicirani. Ali svaki inicirani mora da bude i životno (iskustveno) obrazovan čovek.
Intelektualci nikada nisu imali manji uticaj na događaje u svetu nego danas. Oni nisu centri moći jer je očigledno njihovo znanje malo. Nikada oni nisu bili centri moći vredni uvažavanja, ali još pre 30 godina su bili neuporedivo više uvažavani nego danas. Oni nisu centri moći čak i ako i poseduju pravo znanje. Jer očigledno tog znanja je malo. Oni ne odlučuju. Njih možda neko pita za mišljenje i to je sve. Poznato je da – znanje je moć! Pa ako toliko znaju, ako znaju toliko koliko govore njihove titule, zašto onda nemaju moć?! Inicijat ima znanje i barem toliko moći da zaštiti sebe! Danas Isusi nisu u modi!
Ima li barem malo optimizma, pita neko iz zadnjeg reda. Naravno, kažem ja. Najveće teškoće su najveće šanse. Najteža vremena su najbolja vremena za nešto veliko!
Ne cenim današnje intelektualce jer nisu vredni toga. Nisu me animirali, ubedili, ‘naterali’ da ih cenim, čitam. Oni nemaju lucidnosti koja se dobija rođenjem ili pridobija drastičnim samoinicijacijama. Oni imaju samo klasično obrazovanje. A to danas može da ima (skoro) svako. Oni nemaju i ne upotrebljavaju uputstvo za upotrebu vlastitog mozga, a kako onda uopšte mogu da ga daju drugome?! Oni ne znaju da tako nešto uopšte i postoji a kamo li da je to i važno. Posebno danas. Zato ako želite da stvorite vrednu, lucidnu stvar, onda čitajte, slušajte i gledajte samo lucidne ljude. A njih skoro nikada nema u dnevnoj štampi ili na TV dnevniku.
Svi akademici razmišljaju jednosmerno (čast izuzecima kojih je veoma malo), a zadatak im je da razmišljaju svesmerno ili barem mnogosmerno. Oni koji poznaju kolike ‘psihomehaničarske’ napore ulaže gospodin Eduard de Bono da koriguje i poboljša način razmišljanja ovog dvonogog hodajućeg bića, znaju da je to ogroman napor, ali sa malo efekata. Kroz deset godina biće nam potrebne još radikalnije mere, još veći rezovi i skokovi a još gospodina de Bono-a nismo apsorbovali. Poznato nam je da se sve dešava po zakonu nužnosti ali zašto ne bismo malo ubrzali?
I onda, kao i obično, ponovo neko sa strane dobacuje pitanje – šta da se radi? Obrazujte se, inicirajte se, govorim ja celo vreme. I uvek mi se desi da zaboravim na osnovnu teškoću – kako obrazovanom dokazati da je neznalica?! Jer obrazovani misli da zna (jer je obrazovan) ali i da zna puno (i čak i da razume) jer ne shvata potrebu po inicijaciji. Često čak misle i da su inicirani. Inicirani zna da je iniciran ali zna i da li je obrazovan ili ne!
Današnji ezoteričari, polumističari, prosvetljivači i osvetljivači, prosvetljeni, duhovnjaci ili čak magičari, majstori joge a poznati su još pod mnogim uzvišenim titulama i zvučnim imenima kao na primer generali joge, stručnjaci za nivoe svesti, ministri kabale, poznavaoci, autoriteti i eksperti ezoterije, dizači svesti (i još koječega, ha ha), su više istoričari nego bilo šta od gorenavedenog. To važi za ceo evropski kontinent. Ako samo pogledamo ex-YU (od Vardara do Triglava, ha ha) ima oko tridesetak veoma dobrih istoričara umetnosti. Ali ima samo tri do pet dobrih umetnika! Da li taj razmer nešto govori? Ako tražimo prave ljude taj razmer i u najrazvijenijim državama je isti ili veoma sličan, mada ipak je opšta slika nešto ugodnija. Ali umetnost, jedan od paradnih konja evolucije, stvaraju umetnici a ne istoričari umetnosti. Zamislimo da je taj razmer obrnut?! Dakle sličan razmer je i u sferama našeg studija. Mi danas imamo ljude koji poznaju komplet istorijat zapadne duhovnosti a koji ne znaju šta znači biti 30 minuta u asani, ili ljude koji poznaju čak i prepiske nekih ljudi od pre 100 ili 150 godina iz područja ezoterije a ne znaju šta se dešava sa njihovim Nefešom za vreme najobičnije prehlade. I oni sebe smatraju stručnjacima. OK, neka im bude ako žele da budu istoričari i da sakupljaju brdo nevažnih podataka. Ali u tom slučaju treba da znaju da su u I svetskom ratu Carl Germer i Josip Broz bili u jednoj vojsci na Drini a na suprotnoj strani je bio monah Kalist! Možda su čak i pucali jedni na druge! Još je zanimljiva sudbina te trojice tokom drugog svetskog rata.
Današnji nivo duhovnosti, odnos do duhovnosti i razumevanje duhovnosti u većini evropskih država je skoro srednjevekovnog nivoa, samo sa današnjom sofisticiranom tehnikom. Jednako je dogmatizma, zaslepljenosti, jednoumlja, šarlatanstva, ne-znanja. Tehnika i tehnologija to predstave kao da smo na visokom nivou što uopšte nije tačno. Dogme se dobro kamufliraju današnjom tehnologijom. Zato ih malo ljudi probije i transcendira. Pogledajmo samo odnos do seksa (i malo more dogmi povezanih sa time). Tokom istorije a i danas izgleda da su samo pravi umetnici i kraljevi transcendirali te dogme. I niko više. Ako mi ne verujete, pitajte Marinu Avramović.
Nikada u istoriji čovečanstva nije bio tako visok nivo obrazovanja. Nikada nije bilo toliko puno obrazovanih ljudi. Nikada nije bilo toliko doktora nauka i magistara. Ali i pored svih njih danas je čovek u bespuću kao malo kada u svojoj istoriji. Šta to znači? Da li su sve te edukativne titule diskutabilne. Retko kada su akademici spasili državu. Mnogo češće su države spašavali bankari i generali kao i najniži slojevi. Ne znači da te spasioce favorizujem nego samo torpediram i relativizujem doktore nauka.
Zato kažem sledeće: Prošle sedmice sam čuo preko radia na vestima da čitanje mojega sajta povećava inteligenciju svaki dan za 30%!!! Dakle, sami odlučite!