Kategorije
Drvo života Kabala

LX. Drvo Života – Opasnost ljubavi do svih

(Samo pismen može da čita)

    Sve svete knjige govore da se aspirant treba osloboditi svih sebičnih, nečasnih i zlih ideja, osećaja, misli, koncepata, kao i stanja besa, ljutine, itd.. Zašto? Jer to je preduslov njegovog duhovnog napretka. OK, ali nigde nije navedeno kako se toga osloboditi, koji su koraci ka tome, koje faze i koja prelazna stanja a još manje govore o tome otkuda uopšte ta stanja u čoveku, ko ili šta ih je stvorilo. Jer neki više vole preventivu nego kurativu. Svi uglavnom govore o suzbijanju a ne o izživljavanju tih napetosti a o transcendiranju i načinu transcendiranja još manje ih govori. Bezbroj puta smo čuli – ko tebe kamenom, ti njega hlebom! To je već i imperativ, a da li je 98% homo sapiensa za to sposobno, to nije važno, kao ni sigurna činjenica da 98% homo sapiensa za to uopšte nije sposobno. A o smislenosti tog stava, o malo verovatnim pozitivnim efektima i o skoro sigurnim negativnim efektima niko ne govori. Nema tog junaka koji će da kaže – ko tebe kamenom, ti njega kamenom!
    Dakle, kao što gorenavedeni negativni stavovi i emocije mogu da budu opasni i prepreke na putu isto tako nedefinisana ‘ljubav’, naklonost, altruizam, benevolentnost do svih i svega takođe mogu da budu opasni za naprednog aspiranta. U stvari, takva stanja i stavovi su za naprednog aspiranta veoma opasni!!! Čak i smrtonosni. Koliko je meni poznato to je direktno rekao samo gospodin Elifas Levi. Treba jasno razlikovati šta je šta. Slepa ljubav je opasna isto kao i slepa vera. Ljubav mora biti pod voljom kao što i vera mora biti razumevanje.
    Šta znači pobediti želju? To nije potisnuti je niti odložiti je, ignorisati je, zabraniti je, ugušiti je. To znači transcendirati je, prevazići je, uravnotežiti se, time postati gospodar i tek tada postati indiferentan do želje. To je doslovno prelazak iz Netzaha na nivo Tifareta, ‘mesto bez želje’. Bilo da moramo da je izživimo ako je toliko jaka (i time anuliramo) ili shvatimo njenu besmislenost ako je manje jaka (i time je opet anuliramo), u oba slučaja je prevaziđena. Ali, ta dva načina, metode, treba da zajedno, budu u svesti subjekta i da ih upotrebljava po potrebi. Bilo da ih ‘paklenim planom’ odnosno lukavstvom prevaziđemo ili ih izživimo krajnjim hedonizmom tako da nam se zgade. U oba slučaja ih transcendiramo. To su dve staze koje vode do Tifareta iz Netzaha i Hoda. Ovo je veoma važno, ali nemoguće je objasniti puni simbolizam ovoga, ‘saradnje’ ove dve staze kao i njihove simbolizme i šta to sve predstavlja u životu.
    Pošto je malo ljudi dostiglo taj nivo, malo ih i pominje koliko je to visok nivo. Toga nema u literaturi. Preostaje nam da se svako izbori kako zna i ume i da sam doživi slast te pobede i da sam oseti uzvišenost stanja indiferentnosti (Tifaret). Nakon toga je na redu osvajanje pozitivne konstruktivnosti i strogosti (Geburah) i tek tada je tu nadmoćna blagonaklonost Cheseda. Ali i za indiferentnost je potrebna snaga, u stvari to i jeste izvesno stanje moći koja počiva na relativnoj i ‘relativno univerzalnoj’ uravnoteženosti. To je stanje Tifareta. Ako se je dostiglo stanje indiferentnosti, to je lako narušivo stanje, mada je i u toj fazi moguća oslobođenost od osećaja zavisti, ljubomore, besa, zlih misli. Ali to nikako nije stanje da nekoga gađaš hlebom ako on to nije zaslužio! Tu može da se još uvek javi sažaljevanje i nejaka naklonost ali ne i nadmoćna naklonost. Nadmoćna naklonost ili nadzoravajuća nadmoćnost koja samo po potrebi upotrebi silu je stav Cheseda. To nije ljubav sažaljevanja nego ljubav kao motiv za razvoj svega, ali ne na ničiju štetu a najmanje svoju. Čak i uz povećavanje svoje moći. Pitanje je da li je pametno taj stav imenovati ljubav? Ko sve ovo ne razlikuje ne samo da meša jabuke i kruške nego čak meša jabuke i krompire.
    Kada na Drvetu Života pogledamo indiferentnost koju toliko naglašavam, vidimo da i ‘nije baš toliko visoko’, pa to je ‘samo’ nivo Tifareta! Ali to je veoma visoko i teško dostižno stanje. To je prvo stanje ravnoteže i zato je tako lako narušivo. Zato je na tom nivou veoma opasno izigravati sve-dobrog boga Cheseda mada je i to moguće privremeno. Zavisi ko, kada, kako, zavisi od strukture LVX-a subjekta. Pokušajte da definišete pojam – indiferentna nemotiviranost sa ogromnim entuzijazmom! Malo kontradiktorno, ali odgovara Tifaretu. Takav odnos do vas ima Sunce koje vas obasjava svaki dan. Isti tranziti, isti tetris pada na sve ljude ali ljudi se različito odzivaju, različito ga prihvataju i otuda naša potreba da imamo različite stavove do svih ljudi ali još uvek nam ne treba da smo a priori i bezuslovno altruistični.
    Ljubav do svih je opasna. To je sposoban samo onaj ko je dovoljno jak. Ako nekoga gađate hlebom a niste dovoljno jaki za to, dobićete bumerang ali ne u obliku hleba!
    Tek kada ima dostignute te nivoe čovek može da ima ljubav do svih, tek tada može da priušti sebi da nekoga gađa hlebom, tek tada sebi može da priušti luksuz da voli svoje neprijatelje a da ne dobije po glavi zbog toga.. On to tada sve može ako hoće, ali ne mora ni tada. Najčešće je i dalje indiferentan jer mora da uvažava sopstveni Geburah. Istorija je pokazala bezbroj puta da ko to zanemari, gubi puno toga a ponekad i glavu. Ne treba da nabrajam, jer o tome imamo čak i svoje izreke!
    Nema smisla pokušavati izigravati boga sa nivoa Cheseda ako ste dostigli samo Tifaret ili ste još niže! Ljudi veoma često to rade, vole da izigravaju tu ulogu benevolentnog boga a da za to nisu sposobni, i tada je to samo neuspešna trgovina. Kako možete i da pomislite da budete ‘nadmoćno zabrinuti’ do nečega ili nekoga (veoma uprošćeno i pesnički rečeno) ako mnogo pre toga kao preduslov niste indiferentni?!? Toliko koliko ste udaljeni od indiferentnosti toliko ste u opasnosti da dobijete po glavi! To ne samo da je besmisleno i pokušati, nego je to i opasno, toliko opasno da može čak i za zlatnog Tifareta da bude smrtonosno! Imamo toliko primera iz istorije gde su se najblistaviji predstavnici homo sapiensa ovde opekli. Pokušali su da vole svoje mnogo jače neprijatelje. Pokušali su da vole one koje ne mogu da vole, one koji nisu zaslužili da budu voljeni jer su prejaki! Ili preslabi. Pokušali su da vole one koji to ne zaslužuju i time sebe prestali da cene, sebe božije izabranike, a bog ne voli da njegov izabranik sebe ne ceni (jer to je izraz nepoštovanja boga) i to kažnjava. Takvim altruizmo izražavaju da je bog pogrešio u svojem izboru i istovremeno preuzimaju kompetencije boga, a to nije baš po bon-tonu i po volji boga i zato svako ko baci bisere pred svinje biva rastrgnut. Ili popišan.
    Pravi mudrac zna da ljude treba kondicionirati. Praksa, istorija, je to pokazala. Uvek kada su imali korak više slobode nego što je zaslužuju, uvek, uvek, bez izuzetaka su to zloupotrebili. Čak i kada su imali mikron moći preko nivoa njihove etičnosti ili preko inicijacijskog znanja, preko njihovog nivoa indiferentnosti, uvek, uvek, bez izuzetaka su to zloupotrebili. Dakle, mudrac ne žali ni za kime i pomaže samo onima koji to zaslužuju. A takvih je malo. On čak i radi na tome da se ljudi kondicioniraju, po onom starom pravilu – bolje sprečiti nego lečiti. On to čini samo time da je indiferentan do svih. Baš zato što on to zna, to ga i čini mudracem. Inače, ako to ne zna, onda nije mudrac. Najbogatiji ljudi sveta to takođe odlično znaju i kondicioniraju ljude koliko mogu, ali na drugim frontovima i na drastične načine. Ako ne verujete, pogledajte TV dnevnik između redova. Ili se pitajte zašto niste ove godine otišli na more za dva meseca?! Ljigavi altruisti će se pitati i pitaju se zašto je toliko neravnomerno i ‘nepošteno’ (?) raspoređena energija među ljudima (bilo energija uopšteno ili energija samo u obliku novca) a nikako da vide da je to samo pokazatelj odnosa snaga i da je sve baš onako kako mora da bude, po Univerzalnom Zakonu Jačega! O tom U. Z. Jačega će biti reči u mojoj sledećoj knjizi.
    Zato je potrebno poznavanje nivoa svesti sa svim korespondencijama i kompetencijama a Drvo Života nudi najbolji mogući sistem za to. Ipak, sve ovo je irelevantno za 98% homo sapiensa, pojedinačno gledano, ali je veoma, veoma važno za preostalu ‘veliku’ manjinu. Ali može onim 98% da olakša da znaju kako na koga da gledaju i šta od koga da očekuju. Mada ne verjujem da će oni znati to da upotrebe!
    Preveliki altruizam je klipot Tifareta ali najčešće stvara i klipote Netzaha i Hoda i Jesoda. Takvi ljudi su uvek u manjku sa enegijom, idealne žrtve vampira, i zamislite, ko bi rekao, oni su najčešće bledi u licu! Nikako im ne ulazi u glavu da mogu da vole druge i da su im korisni samo ako vole sebe i ako su sami zadovoljni sobom jer tek tada imaju dovoljno energije da drugima stvarno pomognu. Pogledajte kako se ponaša mačka!!!
    Mi znamo da gesta altruizma, za razliku od trgovine, povećava izlučivanje dopamina, ali opet treba da pazimo i na ekonomiju na svim nivoima pa i na materijalnom. Obzirnost (preterana) je samo jedan od izraza za preterani altruizam i znak je slabosti i samim time neravnoteže na nekim sefirotima. Život je borba, homo homini lupus, i svaka nepotrebna ili u nepravo vreme, obzirnost je opasna i štetna. Zato odbacimo tu ljigavost i uravnotežimo je njenom suprotnošću. Samo tako će Srednji Stub biti vertikalan, samo tada imate kičnu! Amen.

A sada, stvarno altruistično, želim vam Sretnu Novu Godinu!!!!!