Štelanje uma ili stvaranje izuzetnih ljudi. Priručnik koji govori kako se postaje autopsihomehaničar.
Ljude je doslovno strah da prestanu da se uvek iznova identifikuju sa nečim. Uvek se vežu za nešto a najčešće je to sopstveno telo a zatim mnoge druge materijalnosti. Ali uvek je to vezivanje. A vezan nije slobodan. I uvek je to prestajanje ili smanjenje onoga čemu kažemo – biti svoj. Ljude je strah slobode beskonačnosti i totalne nevezanosti. Oni se boje da postanu bezlični jer to je jedna od karakteristika čistog uma, prosvetljenog uma. Svaki čovek koji ima magičke moći ima elemente bezličnosti.
Zato ljudi neće da se odreknu svojih želja i strahova, neće da se odreknu svojega identiteta da su oni neko ili nešto.
Ta identifikovanost sa nečim se pokazuje na bezbroj nevidljivih a svakodnevnih načina u obliku bezbroj nepotrebnih navika, gesti, ustaljenih rezona, itd.. Svaka katarzična gesta, odmahivanje rukom, razne spontane grimase, pljuvanje, uzdahivanje, svako kihanje ili kašljanje, udaranje nogom po tlu, razne geste prstima, itd., itd., su simptomi toga ali baš te geste se mogu upotrebiti kao očišćavajuće geste. Isto tako svaka mitološka priča je mogućnost za samoinicijaciju i samoočišćenje. Svako treba sebe da zamisli u poziciji Odiseja i da sam pronađe rešenje kako bi odoleo i rešio problem sa sirenama. Da li bi mu palo na pamet nešto pametnije i lucidnije nego mudrom Odiseju? Svako treba da pokuša da reši svoje svakodnevne probleme na način mitoloških junaka u današnjim okolnostima. Ili, koliko puta tokom dana zapalite cigaretu ili popravite frizuru? Dodajte tim ‘nevidljivim’ gestama još neko korisno, inicijacijsko značenje. Iskoristite svako jutarnje buđenje, svaki obrok, svako pranje ruku, svako čekanje semafora, itd..
Sve prakse u ovoj knjizi su individualne. Kandidat radi sa sobom i na sebi takav kakav jeste. On je i vajar i glina. On sam ulaže napor i taj napor je nepogrešiva garancija da mu je ta vežba korisna. Jer kada vežba postane lagana i bez napora ona postaje papagajsko ponavljanje i to je znak da je vreme za nadgradnju. Sve te aktivnosti vode i ka telemitskoj mislenosti. Ta mislenost još nije shvaćena u punoj meri i možemo reći da je i taj pojam nejasan. Jedno od značenja pojma telemitske mislenosti je i aerodinamičan život i samim time put tokom inkarnacije sa najmanje konflikata i najviše efekata. Ono što piše u ovoj knjizi, ma kako heretično zvučalo, je potreba svakog čoveka ako hoće da održi korak sa dinamikom vremena, sa tempom života koji nemilosrdno teče i ne pita da li možemo da održimo korak ili smo igubili dah.
Autor: | Goran Sarvan |
ISBN: | 978-86-915591-3-7 |
Tiraž: | 418 |
Obim: | 200 strana |
Izdano: | Beograd, 2017 |