Autor: Goran Sarvan

Na SVETLOSTi temelji svet, svetost, svetinja i sve!
Stvoritelj je upotrebio tvar da bi stvorio stvar, stvarnost i stvor!
Pola, pol, polovina, polnost, polni organ. Pol + pol = plod! Pola + pola = Jedno!

VRATA – vratiti (se), vraćanje, povratak, vrnitev. Dakle vrata su nešto kroz šta se nešto vraća! Dolazi nazad. Čak i ako se negde ide, izlazi vani, prolazi se kroz vrata što je apel, naglasak na povratku. Slično tome možemo analizirati i reč VRAČ! Nekada se je vrač i vračanje nužno povezivalo sa medicinom. Vrač je lekar. Pacijent je neko ko je skrenuo, zalutao, zato je bolestan. Potrebno mu je strpljenje – patiencia (pacijent) za povratak! Vrač je lekar koji ga vračanjem vraća u zdravo, normalno stanje!

Ako niste hrišćansko prestrašeni postavite sebi pitanje odkuda reč JEBANJE, JEBATI? To je gnostička reč. Hrišćanstvo je ne odobrava, ne voli je, jer navodno označava greh?! Koja glupost! To je znamenje ljubavi, sjedinjenja polova, anuliranje razlike potencijala. A hrišćanstvo svojim dogmama sprečava anuliranje razlike potencijala i održava ograničenje. Znači održava greh, jer reč greha je ograničenje. Ta reč se u skoro svim slovenskim jezicima slično izgovara i piše i svaka varijanta počinje sa jeb! Takođe postoji i neki starogrčki oblik koji bi mogao da bude primarni izvor za sve te oblike. Ako pogledamo samo prva tri slova JEB vidimo da su tu i Otac i Majka i Sin (inicijali). Manjka još samo slovo N pa su sva slova BINaH-a tu. Možda bi bilo bolje uvažiti reč JEBANJE što je trajni prezent za razliku od neodređenog infinitiva. Ovome možemo dodati i sledeće tumačenje: jebanje znači jeste biću, jeste biti, je-biti. Pozitivan odgovor biću, jer koitus ima osnovnu funkciju da održava rasu, da stvara nova bića, dakle to je pozitivan odgovor novom biću, mogućnost za novo biće. Dubljom analizom bi mogli i do veze sa rečju-pojmom istina!

Učiniti nekoga ili nešto svetim (posvetiti ga) znači dati mu elemente svega, kao što i sama reč kaže ili dati mu sve elemente. Čovek je entitet sastavljen od svih elemenata i zato je sveti(ji) za razliku od ostalih živih bića, zato je automatski konstrukt, za razliku od ostalih živih bića koja su manje-više poluautomatska. Sve ostalo osim čoveka je manje sveto pa makar to bila ne znam kako sveta relikvija. Karakteristika raznih relikvija je ta da imaju puno energije, ali te energije nisu svesmerne kao kod čoveka. Otuda bi trebalo da postoji neka veza između reči SVE, SVET, SVETI, ali ne samo u slovenskim jezicima! PoSVEtiti znači dati mu život, dati mu svetost, svetlost, sve!
SVE, SVET, SVETI, SVETO, SVETLO, SVETLOST, SVETINA, SVETINJA, POSVEĆENJE, POSVETITEV, OSVESTITI, SVEST, SVESNOST, OSVETLITI, itd.!!!!! Dakle, za svest, svesnost, posvećenje, svetlost, svetost i slične kategorije potrebno je SVE! Otuda je najbolje Posvećenje i oživljavanje homunkulusa preko 231!
Ako to pogledamo geometrijski vidimo da je krug najsavršeniji lik a kugla najsavršeniji oblik, volumen. To dvoje, taj lik i oblik ne zanemaruju nijedan deo sebe a imaju sve u sebi. Oni su SVE. Jer ono što je savršeno mora da ima sve u sebi 
Učiniti nešto svetim, posvetiti, znači tu stvar učiniti univerzalnom, dati joj sve elemente, elemente svega. Uvek je veza između SVETI (posvećen) i SVE bez obzira na jezike. Holos (starogr.) – sav, ceo, potpun, nerazdeljen, celokupan = 370! Salus (lat) – spašen, sačuvan ceo; salveo (lat) – zdrav, a to znači ceo, harmoničan, svi delovi celine su tu; sacro (lat) – sveti, posvećen; to olon – uopšte, sve, celina, svet, vasiona. Otuda proizlazi engleska reč Holly, a slična je sa engleskom rečju all – sve. Takva i slične veze se vide i mogu se pronaći u svim jezicima a najočitiji primeri su u slovenskim jezicima.

Lep kabalistički primer dubljeg smisla reči i jezika je reč LEVO, predlog za prostornu oznaku, oznaku smera (jednog od šest osnovnih smerova univerzuma). Ali to je i epitet, pridev u mnogim jezicima, talijanskom, francuskom, nemačkom, engleskom, srpskom. U svim tim jezicima, ta reč osim prostorne oznake ima još jedno ili više negativnih značenja. Mada se isto i piše i izgovara. To je zato jer se taj smer smatra deevolutivnim, jer je kontra smeru kretanja Sunca, kontra evolutivnom smeru. Tu se takođe vidi i hrišćansko nerazumevanje kabale. Jer to je i smer ka svojem početku a to znači i rođenju a to znači i smrti, ako idemo dalje. Dakle ako idemo u oba smera dolazimo do smrti!!! Ne smemo taj smer smatrati samo kao lunarni, zli, negativni, veštičiji, kao što to zagovaraju hrišćanski nepismeni srednjevekovni sveštenici. To je samo jedan od šest osnovnih smerova univerzuma, ravnopravan ostalima. U krajnjoj liniji i evolutivni smer takođe vodi ka smrti! Da li sa svime time možemo povezati izjavu Don Huana da je smrt uvek na levoj strani? Bilo bi zanimljivo analizirati tu reč u što više jezika, plus preko gematrijske, fonetske i etimološke analize.

Vršiti – izvršiti – VRH – dovršiti – izvršeno – završeno – savršeno – svršeno – svršiti! Svaku reč možemo analizirati i u svakoj se vidi neki završetak, neka potpunost i savršenost povezana sa radom. Ali i sa vrhom. Kada se popnemo na vrh dalje ne možemo. Potpunost – nadgradnja punosti. Polnost – popolnost. Savršenost je završenost ali savršenost podrazumeva i statiku zato se mandala koja predstavlja savršenost i statiku, odmah uništava čim je završena.

Glagol DRŽATI je koren svih ostalih navedenih reči. Time se daje dodatni smisao svih tih novih reči, pojmova, situacija. Dakle: držati, država, druženje, društvo, držanje, drug, drugi, držati skupaj, održavati, …  Apsolutno se misli na dva faktora ili više koji se ujedinjuju, gravitiraju jedno drugom, koagulišu, itd.. Isto to potvrđuju i kontra reči: razdruženje, raspršenje, razdvajanje, rasturanje, itd..

Kako drugačije osim kabalom stvoriti nove ljude, kvalitetnije, drugačije, veće, slobodnije, većih intelektualnih potencijala? Možda klasičnim obrazovanjem ili vatikanskim dogmama? Takav edukativni sistem je doveo civilizaciju do ruba propasti. Kako osim pomoću kabale da uopšte shvatimo u čemu je problem i kako da ga se latimo? Ima li nauka možda odgovore na pitanja šta je to um, šta je to svest, šta su to nagoni, zašto ćelije tkiva uvek rade da rana zaraste? I pored sveg znanja nauka nema potpune odgovore na to. Samo zbog pristupa i vladavine ne-znanja. Zašto su ljudi nesretni? Odgovor je u Drugoj Budinoj Plemenitoj Istini – Uzrok patnje je ne-znanje! Dakle, moramo da priznamo šta sve ne znamo i da je toga puno. Dakle treba menjati pristup. Nauka je najveće korake napravila kada se približila kabali.

Čak i ovo što vam sada govorim, ili možda neka praktična uputstva, i to je teorija. Praksa je kada vi sa vašim umom i vašim telom počnete barem 10 minuta na dan da razmišljate o nekom stanju svesti. 10 minuta! 5, 3 ili 2 minute! Ali da tokom te dve minute ne razmišljate ni o čemu drugom osim o tom stanju svesti. Ili da ste bez misli! Pazite, nije baš lako! Nema ništa teže od toga. A sutra nastavite minut duže. Ili barem 10 sekundi duže. Ako možete. I tako svaki dan. Gradacija. Tek to je praktična kabala. I onda vidite da je to slično jogi. Da je to u stvari zahtevna Dharana. (Ali ne zaboravite da su sve Lojoline vežbe u stvari samo zahtevne Dharane!). Ili pokušajte sa vežbom da odmah idete u centar Tifareta i pokušajte da barem par minuta, 2 ili jedan minut ne mislite (na) ništa. To je još teže. Teško je ništa ne misliti! Tek to je praktična kabala. To je uvod. Kontinuitet i gradacija. Bez smisla je vežbati nekoliko dana a onda preskočiti dan ili dva i onda sledeći dan da bi se sve to nadoknadilo vežbati trostruko više. To je više štete nego koristi. To je kao kada malo dete ne hranite nekoliko dana a onda nakon toga mu date (naterate ga) da pojede trostruko više nego što mu je potrebno i što je sposobno da pojede.
Zašto su kabali potrebne praktične vežbe?

Iz više razloga. Kabala nudi put do prosvetljenja. Zašto ga ne iskoristiti. Još naši daleki pretci su znali da je u takvim uzvišenim stanjima svesti najbolje misliti na boga. Znanje samo po sebi nije dovoljno. Potrebna je upotreba tog znanja, potrebne su konkretne promene u sebi, iskustvo iz prve ruke! Samo znanje i čitanje od nas čini da smo istoričari i teoretičari kabale. Takvih je i tako previše. 98% od svih koji se zanimaju za kabalu. Drugi razlog je da jedino sa vežbama možemo da se oslobodimo balasta u umu, koji je u stvari gomila netačnih, nepotrebnih, suvišnih, prevaziđenih ideja, koncepata, itd.. Sve to koči i ograničava a da toga često ili uopšte nismo svesni. Samo praktičnom vežbom se to otklanja. Bilo da je to Dharana ili ritual.

Nekoliko temeljnih postavki:
1. Sve se dešava po zakonu nužnosti – kada se pojavi kritična masa energije!
2. Svaki koagulat je rezultat ogromnih sila, faktora, komponenti. Taj sastav određuje karakteristike i ponašanje koagulata. Prilikom kontakta dva koagulata dešava se preplitanje svih tih sastavnih faktora na višim nivoima. Ukratko, to je kontakt uzroka i posledica na nevidljivom i vidljivom nivou, istovremeno.
3. Dakle, svaki materijalni koagulat je predstavnik neke siline univerzuma. To je energetski koncentrat. Međuodnosi tih koagulata ili međuodnosi tih korespondentnih silina univerzuma su prikazani u mitovima.
4. Svi mitovi svih mitologija imaju smisao i to je njihova jedina funkcija da prikažu dinamiku tih odnosa. Dinamika svih tih mitova se dešava i danas.
5. Poznavanjem korespondencija moguće je uticati na scenario događanja u materijalnosti.
6. Fizikalni zakoni su samo odraz, suženi odraz mentalnih i astralnih zakona, odnosno pravila i mogućnosti na astralnom i mentalnom nivou. Zato fizika, hemija, mehanika, itd., su samo ekvivalentni i logični pokazatelji pravila koja važe na astralu i mentalu. Ograničeni, suženi, ograničeni materijalom i prostorom, itd..

Bez kabale nije moguće razumeti ni osnovnu rečenicu iz hrišćanstva koju svi ponavljaju kao hipnotisani a pojma nemaju šta to u stvari znači. Oni kažu – Isus je na sebe preuzeo sve grehe sveta i time spasio svet! Halo?! Ko je ovde lud? Ima li neko barem malo sive mase? Da je tako mi bismo sada bili u raju! Ali vidite da nismo! Pre bih rekao suprotno! Ako je svaki drugi čovek saobraćajac koji pokazuje gde je put za raj, to znači da ima puno putnika za raj i da smo daleko od raja.

Isus se je prihvatio svakog tipa greha ali samo za sebe, u svojem svetu, u svojem sistemu i on ih je za sebe uspešno anulirao i time spasio sebe. A sve to govori o nivou Tifareta, ali Tifareta od Isusa. To da i drugi mogu od toga da imaju koristi, to je drugo. Za Isusa nevažno. Jer on nije preuzeo tuđe grehe. Jer to teško da je i moguće. On je indiferentan do svih drugih i njihovih grehova ako je stvarno dostigao nivo Tifareta. Ali tumači te religije su prikazali Isusa kao da mu nije svejedno do drugih, i to da mu toliko nije svejedno da je umro zbog i za druge! Nonsens. Pa ako njemu nije svejedno do drugih onda on uopšte nije dostigao nikakav nivo postignuća, samadija, onda se on uopšte ni po čemu ne razlikuje od najobičnijeg smrtnika! Time su degradirali njegovo postignuće. To je mesto gde su pali. Naglasili su altruizam na štetu egoizma i otuda je hrišćanstvo žalosna religija koja nije otišla daleko od prve Budine Plemenite Istine.

Sve što postoji u univerzumu sastavljeno je iz dualnosti, dva pola potencijala čija razlika stvar napon, odnosno energiju za manifestovanje.

Tu dualnost razne tradicije i razni sistemi različito imenuju a i različito razumeju. Neki potpunije neki manje potpuno. Hrišćanstvo te dualnosti ne razume dobro i naziva ih svetlost i tama. Kabala ih naziva Vatra i Voda (ili Otac i Majka, plus i minus, itd.), taoizam ih imenuje jang i jin (Nebo i Zemlja, Čien i Kun, itd.).

Kabala je secirala univerzum na 32 Staze Mudrosti, odnosno Tarot je samo drugačiji izraz i prikaz tih Staza Mudrosti ili Drveta Života. Kabala i Tarot su povezani i prožeti kao matematika i logaritamske tablice. Ji Džing je secirao univezum na dva, zatim na osam i na kraju 64 sastavna dela, ako ih tako možemo nazvati. Primetimo sličnost između 32 i 64! Enohianski sistem ima opet svoj način seciranja i podele univerzuma na sastavne delove. Svaki panteon takođe ima svoju teogoniju i mitologiju što je samo jedan od načina prikaza strukture univerzuma.

Kabala je to uradila malo živopisnije (za naše pojmove) po svim pitanjima. Različita imena komponenti, razne osobine, razne boje, razni materijalni predstavnici svih Staza, razne mnoge ruge korespondencije, itd., što je sve tačno i ispravno.

Ji Džing je to uvek shvatao i prikazivao kao izvesnu razliku potencijala, kao neravnopravni odnos (mešanje) Janga i Jina ili po kabali Vatre i Vode, Oca i Majke. Svih tih 64 entiteta su prikazani kao specifičan odnos Oca i Majke (Neba i Zemlje) i svi oni su sastavne komponente univerzuma (svih tih 64 Heksagrama, isto kao što su to svih 32 Staze Mudrosti). Samo što Ji Džing upotrebljava drugačiju terminologiju. Kod svakog entiteta je naglašeno u imenu, u izgledu da je to samo aspekat Nule. U kabali to nije uvek tako naglašeno mada važe ista pravila. Korespondentnost između tih 64 Heksagrama i 32 Staze mudrosti je takva da je ponegde poklapanje savršeno a ponegde ga je teže primetiti. Ali čak i ako nema poklapanja to nije negacija te korespondentnosti niti negacija ispravnosti i tačnosti bilo kojeg od ta dva sistema, jer u univerzumu je toliko puno entiteta i njihovih mogućih međuodnosa tako da je skoro nemoguće napraviti potpuni a priručni sistem, tako da su te razlike normalne. Važno je da je svaki sistem kao celina savršen.

Mi u kabali imenujemo neku Stazu Mudrosti recimo Sunce, i to je za nas specifičan entitet, različit od drugih a u Ji Džingu je to 30.-ti Heksagram i samo je jedan od mnogo mogućih odnosa snaga između Neba i Zemlje (Janga i Jina). U oba slučaja je to skoro isti entitet univerzuma ali ga dva sistema različito formulišu. A mi treba da znamo oba pristupa. Mi bi rekli (za neki entitet) da je to specifični napon, specifična ili odgovarajuća razlika potencijala. Isto tako je i u Tarotu. Svaki Adut je samo aspekat Nule, jedan od aspekata Nule. Zato je kabala hirurgija univerzuma.