Kategorije
Drvo života Kabala

CIII. Drvo Života – Tifaret i aspekti ispoljavanja – III

Zamislite sebe da ste toliko stabilni da ništa ne nože da vas ’izbaci iz šina’, ništa da vas uzdrma, uznemiri, ni mentalno, ni emotivno, ni fizički. Recimo da ste to uspešno zamislili i da idete i korak dalje, dakle da ste (hvala bogu, pa to je najnormalnija stvar) baš takvi u stvarnosti. Optimalno ste funkcionalni, registrujete sve oko sebe i ogdovarajuće odreagujete na svaki impuls, podražaj izvana. Da li ste vi tada stabilni? Da li je to (ne)moguće? Oksimoron? Biti toliko stabilan i imati takvu funkcionalnost? Ne. Stabilna je klada. Ona uvek odreaguje isto na sve. Ništa je ne može uznemiriti. A za optimalnu funkcionalnost je potrebna indiferentnost. Ovo nije problem testirati nakon par minuta na ulici. Sigurnost je statika, a statika je smrt. Zbog statike je ’nastao’ Daot a Tifaret je nastao zbog dinamke. Dakle život je dinamika, kretanje na sve moguće načine i u svim mogućim smerovima i brzinama. Takav je život svakog čoveka na putu inicijacije, mada ’svi traže mir i zavetrinu’. Mala mogućnost karijere je najnesigurnija od svih profesija, ma šta da radite. Ili drugim rečima, ako hoćete uspeh u karijeri, treba često da menjate ili nadgrađujete posao. Kao što ozbiljni aspirant treba da priziva svojeg Svetog Anđela Čuvara na sve moguće načine (doslovno da ih izmišlja) i što češće da ne kažemo – stalno. A ako ste nezaposleni, tek tada treba da na sve moguće načine prizivate svojega S. A. Č..a. Ako nađete vremena za to. Jer baš taj i takav status nešto govori, tera vas na te prizive. Ako ste uspeli to da shvatite. Čovek u zavetrini se retko odlučuje na put inicijacije. Bezbroj puta sam se uverio u to. Istorija to pokazuje.

Svaka dharana, svaka samodisciplina koju pridobijete, svaki oblik elastičnosti (ili daj bože indiferentnosti) je samo učvršćivanje jarbola vaše barke, vašeg bića u stabilnosti, savršenosti, usklađenosti sa svim okolnostima. Upotrebio sam izraz stabilnost, ali to je sve pre nego to. Neki ove kvalitete nazvaše – krokodlska koža. Možda zvuči malo degradirajuće ali je istinito. Najstabilniji je univerzalno pokretljivi. Možete li da povredite maglu ili vodu? A Bruce Lee je rekao – budite kao voda. U borilačkim veštinama on je propagirao univerzalnu elastičnost, prilagodljivost, veštinu eskivaže.

Nivo Tifareta apsolutno uključuje telemu, ali samim time i ego. Dakle, svaki poznat čovek koji to hoće da bude, je na neki način ego manijak. To ništa nije slabo. Svaka mačka (kao vrsta) je ego manijak. Ali to su najtelemitskije životinje, a možda i bića uopšte. Jer kod mački to ne varira ali kod čoveka varira. Svaka mačka, ma kako je vi voleli i bila zavisna od vas, u sebi ima uravnoteženu naklonost do vas i indiferentni prezir prema vama. Čak i ako to ne znamo one su takve. Čak i ako to znamo, to uopšte ne umanjuje aristokratskost i dignitet tih pametnih životinja. Čak i u izboru svojega plena se vidi njihova aristokratskost. Oni su najveći protivnici kakistokratije. A ljudi? Tu vidimo koliko nam je daleko Tifaret od svakodnevne funkcionalnosti.

Dakle, ako su tu komponente ego manijak, indiferntnost, telema, poznatost, altruizam i egoizam i još puno drugih, kako možemo da procenimo takvog čoveka i koliko može to njegovo stanje Tifareta (svesno ili nesvesno) da traje? Opet to procenjujemo preko uravnoteženosti a to znači od (nivoa) indiferentnosti. Da li je ego manijak uravnotežen sa poniznošću ili skromnošću? A to se vidi po tome koliko je on indiferentan i do egomanijaštva i do skromnosti. Samo u tom slučaju on će da traje. U protivnom, to stanje može biti prekinuto, poremećeno, minirano, uznemireno sa bezbroj faktora. Bilo koji impuls, etičan ili neetičan, kulturan ili nekulturan, egoističan ili altruističan, treba da ima protivtežu. U protivnom, slava tog čoveka neće trajati dugo a samim time i sjaj njegove zvezde, stanja Tifareta. Sve slabosti koje ima, a njih je bezbroj, od čoveka čine prosečnog čoveka. Svi ljudi koje poznajemo su takvi. Osim vas, jer vi to ne prihvatate, samim time da ovo čitate, i borite se da to transcendirate.

Samo ako su uravnoteženi altruizam i egoizam možemo reći – i vuk sit i ovce na broju. Ali to je već oksimoron. Koan. Paradoks. (Ovde možemo da dodamo onaj štosni aforizam, koji je ipak samo aforizam – i vuk sit i ovce na broju, reče vuk i pojede čobanina. Mada je bolje da čobanin pojede vuka. Ali ako je vegetarijanac, ko mu je kriv. Znate one muške lovačke priče – ko bira ne seksa. Ipak, i pored humora, sve ovo se može aplicirati na večitu igru NOX-a, Apepa i LVX-a)

— —– —

Problem Tifareta je što može da bude sam unutar sebe neuravnotežen, dakle da je uzrok u njemu samom, ali i da je uzrok iznad njega. Iz te logike proizlazi problem svih sefirota ispod Bezdana. Problem Geburaha može da bude jer Tifaret sa njim nije usklađen. Problem Cheseda može da bude jer Tifaret i Geburah sa njim nisu usklađeni. Ali može se desiti da je Tifaret unutar sebe usklađen ali nije usklađen sa Geburahom a kasnije i sa Chesedom, mada sa više tačke gledano to je veoma diskutabilno ili čak i nemoguće. Problem svih sefirota ispod Tifareta je jer nisu usklađeni sa Tifaretom, pošto nijedan sefirot ispod Tifareta ne može biti uravnotežen ako Tifaret nije uravnotežen. To je pomalo začaran krug. Oni mogu da budu prohodni i relativno uravnoteženi ili blizu toga. Izgleda kao da je problem uvek u Tifaretu. Ali nije tako. Uvek je samo Tifaret taj koji treba i mora da vodi proces uravnoteženja, jer on je kapetan broda. Ako striktno gledamo, Tifaret je uzrok (direktni ili indirektni) za sve probleme nižih sefirota. Ako gledamo gore, svi problemi Tifareta potiču ne samo od Geburaha i Cheseda nego od Chokmaha i Binaha (od konstruktora mora, broda i izbora kapetana). Ali, ko ima toliko hereze i hrabrosti u sebi da kaže da su njegovi tata i mama direktni ili indirektni uzročnici za sve probleme koje imaju?!

— —– —

U stanju samadija čovek stvarno nema ni prijatelja ni neprijatelja, niti su mu potrebni (mada je veseo ako ih ima ali ne tuguje ako ih nema), niti je kome dužan niti je ko njemu dužan. On je toliko egoističan da je centar univerzuma a istovremeno toliko altruističan da celog sebe daje drugima. U stvari on nema nikakvih veza, relacija sa drugima ali je ceo jedna sama relacija sa svime. Toliko je individualizovan a istovremeno identifikovan sa svime oko sebe. Kontradiktornosti do krajnosti, ako gledamo odozdo. Sunce, sa Tifaretom korespondentna zvezda, je veliki egoista jer hoće uvek da bude i jeste centar sistema. Oko Sunca se sve vrti, sav naš život. Ali to Sunce krajnje altruistično svima oko sebe deli svetlost, toplotu, ceo sistem drži na okupu, itd..

— —– —

Svakom poznatom čoveku je prohodan nivo Tifareta, bez obzira koliko on bio poznat. Dok je poznat taj nivo radi jače nego kod anonimusa. Dakle, svakoj javnoj osobi je taj nivo prohodan. To uopšte ne mora da znači da je taj nivo osvešten, odnosno osvojen. Osim toga ne mora da znači da je prohodan samo Tifaret. To može da bude i Geburah (sa Tifaretom) ili i Chesed (sa Tifaretom i Geburahom). Ali kada kažemo da su sefiroti iznad Tifareta nadpersonalni to veoma često znači da su javni. Ali opet postoji mogućnost da su ti nivoi kod nekoga prohodni ili da ih je osvestio ali da je namerno anoniman. To su retki primeri. Jer ljudi prohodnih ili osvojenih tih nivoa samo zbog ekspanzivnosti Tifareta imaju impuls da su javni ili im njihov Tifaret to ‘izrežira’. Lavovi ništa ne rade, samo lenstvuju a ipak su kraljevi. To je osobina Sunca, ekspanzija. I što se ide na gore po Drvetu Života to samo dobija na snazi.

— —– —

Za dostizanje tog stanja Tifareta moguće je poduzeti bezbroj aktivnosti, radnji, samoinicijacija. Vežbanje altruizma, ili egoizma, ili ubijanja sopstvenog ega i ponosa. Krajnje samozatajenje sebe i krajnja eksponiranje sebe, krajnja skromnost i krajnja bahatost, krajnji ponos i krajnja beda, najveća snaga i krajnja nemoć, kraljević i prosjak, bogatstvo i glad, itd., itd.. Ali sve u paru. Valjda vam je jasno da je zlatna sredina svega toga – indiferentnost. Isto tako krajnji asketizam i krajnji hedonizam, krajnje lenstvovanje i krajnje naporan rad. Pokušaj da radiš kod nekoga besplatno sedam dana i posmatraj sebe. ’Operi nekome noge’ kao što je to uradio Isus. To je njegova drastična samoinicijacija, ali niko to da vernicima objasni. (Znači da božiji pastiri zabušavaju). Da li se pitaš čemu sve to? Ako radiš besplatno za nekoga tada je u tebi borba altruizma i egoizma! Da li će da pobedi egoizam? Isto tako vežbaj egoizam! Ne daj nikome ništa bez obzira šta će ko reći, da si cicija, kukavica, itd.. Isto kao što će u prvom slučaju reći da si glup. Isto tako vežbaj zlobu ali uravnoteženu sa dobrotom zbog dobrote, itd.. Kada radiš na egoizmu i kada se pojave pitanja čemu sve to, treba da imaš, pronađeš, tačan, jasan, logičan odgovor. Dakle, to radim zbog toga i toga, …

Što je glumac svestraniji to znači da je njegov Tifaret ‘stabilniji’, potpuniji, sa manje ‘oscilacija’ i obratno. To da je glumac, Tifaret, nadaren za neke uloge a neke mu ne leže, to je znak karme koju je dobio od Chokmaha i Binaha i to je znak ‘slabe tačke’ u njegovom Tifaretu, Ruach-u, a koja se proteže do Malkuta.

Glumac koji je samo nivo Tifareta ima izvesne uloge koje mu leže i koje mu ne leže. On jeste svestan i svaku ulogu odigra korektno ali ipak su tu razlike. One koje mu ne leže, koje su mu napornije, su kraći pravci iz Nule, a koje mu leže su duži pravci iz Nule. To je skoro kod svih glumaca tako. Čuli smo izjave velikih glumaca koji su rekli da im je bilo potrebno vreme da ‘savladaju, apsorbiraju’ karakter neke velike ličnosti a koju su igrali. Zamislimo sada tog glumca koji puno radi (na sve moguće načine) da te uloge koje mu ne leže poboljša. I napreduje u tome. On se približava nivou Geburaha. To su takođe i inicijacije za njega. Tim učenjem, vežbanjem raznih uloga dobija i znanje i moć, to su inicijacije za njega i tu mogu čak da budu i magičke moći. Nije to tek samo holivudska stvar. Zato je tako malo takvih pravih glumaca ako uopšte postoji koji. Takav glumac ako napreduje dalje ka Chesedu, on postaje univerzalni glumac koji može da odigra sve. Plus ima magičke moći. Dakle, to je slučaj Don Huana u jednoj Castanedinoj knjigi kada se petorici učenika pokazao u pet različitih uloga istovremeno. Fenomenalno!

Dakle, svuda gde je čovek ’tanak’ tamo su mu ti pravci kraći i obratno. Ali to ne znači da su uravnoteženi. Uglavnom nisu uravnoteženi i tada je to problem u svakodnevnom životu. Baš zato je potrebno proći kroz što više različitih životnih situacija. I gorepomenuto pranje nogu drugome. Čovek uglavnom beži od toga, beži od onoga što mu ’smrdi’. Može se desiti da su mu ti pravci uravnoteženi i da proživi svoju inkarnaciju bez tog suočavanja. Ali češće je obratno. Ako sam ne poduzme samoinicijacije, tetris mu servira na tanjir razne vrste životnih problema. A to su u stvari prisile da uradi samoinicijaciju.

— —– —

Nikada u istoriji pa i danas se ne isplati biti Prometeus. Svaki čovek koji je pročitao Eshilesa to zna. Jer tada ljudi Prometeusa proglase Lučonošom, Luciferom, đavolom, i obese ga navisoki kamen ili na krst. A sve zbog njegovog prevelikog altruizma. Danas bi rekli humanizma. Posle nekoliko vekova se pokaju i proglase ga svecem! Takvih primera je puno. Od Isusa, Mansura Al-Haladža, Ivane Orleanske, srednjevekovnih templara, mnogih hrišćanskih svetaca, pa do Oša, Wilchelm Reich-a, itd.. Sve to čovek Tifareta treba da zna jer je i sam svesno ili nesvesno ispostavljen sličnim opasnostima, odnosno to njegovo stanje svesti ga nekako vodi u takve situacije. On je doslovno gurnut u neki oblik ‘sukoba’ tog nivoa, ne može ga izbeći, ali barem sebi može puno da olakša život ako je svestan gorenavedenog. On treba da je svestan da je izgubio veru u sve, odnosno što pre treba da je izgubi. U protivnom mu se može desiti svašta. Zato Bill Gates ne ide u Kalahari da Pigmejcima objašnjava najnovije programe Microsoft-a. Ako nisu spremni nema smisla ići u Kalahari. Ako nisu za to pripremljeni ni oni u New Yorku, tek nema smisla ni u Kalahariju pokušavati. A za samadi nigde nisu spremni ili svuda su jednako nespremni. Takav čovek ne veruje, on je subjektivni objekat vere. On ne veruje, on zna. On ne veruje jer je izgubio veru. On je bezbožnik koji je postao bog. Zato je taj bog u opasnosti da ga bezbožnici ubiju kao bezbožnika! On ne veruje, drugi veruju u njega.

— —– —

Uvek kada smo u budnom stanju svesti, ovom stanju u kojem smo sada mi smo u svesti Tifareta. Jer centar prepoznaje okolnosti u izvesnoj meri. Kažem u izvesnoj meri jer to nije puna osveštenost Tifareta, nije osvojenost Tifareta, nije samadi. Ali je to apsolutno svest Tifareta koja u izvesnoj meri uključuje i ono iznad i ispod Tifareta. Kada čovek spava, aktivnosti tog software-a se smanjuju, to je spuštanje na nivo Jesoda. Zato se kaže da su tu snovi. Tu nema boja Tifareta, boja svetlosti, nego samo crno-belo. A kada je čovek mrtav to je nivo svesti Malkuta.

— —– —

Kako funkcioniše i kako treba da funkcioniše centar moći? Samo da je centar nečega već mu daje pravo i obaveze do onoga izvan njega, izvan centra. Dakle, gravitacija, povećavanje, koagulacija, ali i davanje, hranjenje, zaštita svojega sistema. Samo da je centar, to već podrazumeva da je subjekat a ako je subjekat onda ima osobine Tifareta. Navedene aktivnosti su sinonimi ili aktovnosti altruizma i egoizma, osnovnih komponenti Tifareta. Druga je stvar na koji način i na kojim frontovima će se manifestirati taj altruizam i taj egoizam. Šta će subjekat-centar davati okolini i šta će uzimati od okoline. Tu je bezbroj mogućnosti i time je determinisan subjekat, tip sistema, tip organizacije kao i snaga sistema odnosno centra moći. Osnovni centar moći je subjekat sam, čovek, a postoje mnogi drugi, nadpersonalni koji idu čak do međunarodnih organizacija. Čovek uzima i daje, hrani se i stvara. Po istom sistemu funkcionišu i svi veći sistemi. Uzimaju porez a daju neke mogućnosti. U zavisnosti od te uravnoteženosti zavisi i snaga i trajnost sistema, bilo na personalnom, ličnom nivou Tifareta, bilo na nadpersonalnom nivou Geburaha pa i Chokmaha. Kralj je centar kraljevstva. Ako je kralj pohlepan, takle škrt, dakle egoista, on time urušava kraljevstvo prevelikim porezima. Ako je kralj rasipan, dakle preveliki altruist, on time opet urušava sopstveno kraljevstvo.

— —– —

Kakvo bi bilo kabalističko obajšnjenje da je neko zvezda? Oni su na neki način već samim time ljudi Tifareta, trajno ili privremeno. Ako neko deluje sa nivoa Tifareta to znači da ima pravce (iz Nule) uravnotežene a to znači da nema senki, vlastitih senki i njega je lako videti. On nema ograničenja, nema razlika potencijala, on sam sebi ne stvara senke. A čovek pun neravnoteža je sam sebe zasenčio, ne vidi ga se, ostaje anonimus, prosek, samo u svojem krugu sličnih, nije zvezda, o njemu se izvan kruga ne govori jer se ne zna za njega, ne vidi ga se.

Ekstremnost je znak štrčanja, poznatosti. Čak i poznati propagator zločina je poznat, vidan, jer je veliki, ekstremni propagator gluposti je poznat (realiti šou) jer je veliki, isto kao i ekstremni propagator mudrosti, itd., itd.. Ali ne znači da su svi oni prosvetljeni nego trenutno imaju prohodan Tifaret. Oni su samo veliki kvantitet, ali na testu vremena, a to je jedan od nepogrešivih testova, se iskristalizuju sami po sebi oni sa puno vrednosti, kvaliteta, oni koje ima smisla uzeti kao primer. Jer samo oni imaju uravnotežen Tifaret, a ostali samo trenutno prohodan. Saturna je nemoguće prevariti. Zato ti ljudi koji ne izdrže taj test Saturna bivaju grubo udareni. Nestaju. Dakle, oni nisu ni bili zvezde nego iskre. A koliki je vel trajanja iskre? To je sudbina svih medijskih iskri.

— —– —

Čovek Tifareta je aerodinamičan. Nikada ne dolazi u sukob sa drugim čovekom ali dolazi u sukob sa nadpersonalnim tvorevinama istih tih ljudi. Dakle, dolazi u sukob ne sa Tifaretom nego sa Geburahom. On nema štrčećih neravnoteža i on se ne zakačinje ni sa kime, ni za koga, ali se drugi zakačinju za njega.

— —– —

Srećan vam Zimski Solsticij, Zimska Kratkodnevnica i Dugonoćnica