Kategorije
Drvo života Kabala

CXIV. Neke predstave univerzuma V

O ovoj temi je već bilo reči. Ali pojavila su se uglavnom pitanja u vezi dinamike unutar tih predstava, odnosno unutar toga konstrukta kojega zovemo univerzum ili Sunčev sistem, ili plneta Zemlja ili samo priroda i sav život oko nas. To nije problem aplicirati na te sheme. Jer sva dinamika života oko nas, od igle do lokomotive, od malog crva do nuklearne eksplozije, se može negde ukalkulisati u te sheme po sistemu korespondencija i sistemu ‘saradnje’ svih tih sastavnih delova sa svakim drugim sastavnim delom. U izvesnoj meri i sa izvesnim intenzitetom uvažavajući njihove međusobne afinitete i animozitete.

Kao mini intermeco možemo samo da nabrojimo neke ‘društvene’ igre koje su blede ili veoma jasne kopije univerzuma, odraz, imitacija te dinamike. Kod nekih se je ‘umešao’ čovek a kod nekih ne. Na primer igra domina je bleda kopija ‘padanja figura tetrisa’, ili svaka igra povlačenja karata na slepo. Sama kompjuterska igra tetrisa je predstava tetrisa. Otuda sam i pozajmio taj termin. Zatim sve igre sa loptom. To su sinonimi za igru svega oko matematičke nule. Nakon igre jedino lopta, ta nula, ostaje nepromenjena. Ali sistem oko lopte je drugaačiji i samim time i ta nula ima drugačije potencijale. O šahu ne treba ni da govorimo, jer to je školski primer igre NOX-a i LVX-a. Na kraju je smrt jednog kralja. Drugim rečima, ili Osirisa ili Apepa. Ako pobedi beli, to je znak dostizanja samadija ili možda mnogo odvažnija stvar – prelazak preko Bezdana. Ako pobedi crni to je znak relativno uspešne ili neuspešne inkarnacije belog i njegova smrt.

Idealna predstava univerzuma ne postoji jer bi morala da bude mini kopija. Postoji puno veoma dobrih predstava ali kod svake je neki nedostatak. U cilju proučavanja mi možemo da se zadovoljimo sa dosta tih predstava iz različitih tradicija i podneblja. Ali ponavljam, potpuna i idelana predstava ne postoji. To je jedan od razloga zašto islam zabranjuje bilo kakvu vizuelnu ili materijalnu predstavu univerzuma, boga. Sasvim logično. Ali zato dozvoljava izgovaranje svih 99 svetih imena plus još jedno. Čak i pisanje tih reči-imena a koja su u stvari epiteti boga, aspekti boga je veoma dragoceno. Sva ta imena zajedno napisana su pravo umetničko delo, ali to su i dalje samo reči. Ipak, to su mantre i to su akustične predstave boga. Zato, pravi rad je izgovaranje. Pravi i puni efekat se dostiže ne samo ako znamo da ih napišemo, nego treba da ih i pravilno izgovorimo. A ako znamo i smisao i ako znamo da izračunamo i brojčanu vrednost svih njih, utoliko bolje.

Da se vratimo na naše Drvo Života. Sve predstave koje sam pomenuo i koje ću još pominjati su za nekoga i za nešto najbolje, za neki pristup, za neki aspekat studiranja, proučavanja. Drvo Života se je pokazalo kao najuniverzalnija predstava. Ali baš zbog te univerzalnosti a ipak ograničenosti simbola, je nužno da neki simboli imaju višestruko značenje. I baš to studente najčešće zbunjuje. Moramo da razlikujemo Netzah kao sefirotsko stanje svesti i planetu Veneru kao jaki i dominantni ‘građevinski material’ u tom nivou svesti. Ali kod konstrukcije (samo)inicijacijskog rituala tog nivoa treba sve to da uvažimo.

Kao što se svi hemijski elementi mogu smestiti u Periodni sistem Mendeljejeva a posredno i sav fizikalno-hemijski svet, kao što se sva akustika može smestiti u osetilni raspon našeg instrumenta za percepciju zvuka, odnosno taj raspon je determinisan rasponom tog instrumenta, našeg uha, kao što se svo vreme može ‘smestiti’ u beskonačnost (i u prošlost i u budućnost) a veoma slično je i sa prostorom, kao što je svaki broj beskonačan, i kao što u beskonačnost u opštem smislu možemo uključiti baš sve, tako se u Drvo Života mogu ukalkulisati i svi duhovni entiteti, počevši od najviših bogova pa do ‘zrna prašine’. Mi ne negiramo mogućnost da postoje elementi izvan Periodnog sistema a posledično i jedinjenja. U vezi jedinjenja, farmacija i medicina to trube na sva zvona. Mi ne negiramo postojanje zvukova i izvan našeg perceptivnog polja, itd., ali njihovim otkrivanjem samo proširujemo našu (sveobuhvatnu) shemu.

Neki materijali nastaju, neki nestaju, itd., to se čak dešava i sa narodima kao i sa mnogim astralnim entitetima. To su spori ili brzi procesi. Dakle, vidimo da se ista dinamika dešava i na astro-mentalnom nivou. Nas ovde zanimaju konstante, pre svega bogovi ali i svi drugi fiksni i jaki faktori.

Kod svih tih predstava je na izvestan način ograničen broj faktora, sastavnih delova makrokosmosa a samim time i mikrokosmosa. Tako izgleda. Ali unutar te dinamike tih prikazanih sastavnih delova je toliko mogućnosti različitih događanja da homo sapiensu neće biti dosadno još nekoliko stotina godina, jer barem toliko će mu biti potrebno da sebe osposobi i toliko spozna NOX da će znati kako da se postavi na svaki dolazeći uticaj sa neba. A za to je potrebno poznavanje korespondencija a tome ućenju nikada kraja. Astrolog ne može biti dobar astrolog bez dobrog poznavanja koresondencija.

Nije teško prepoznati mnoge zakonitosti ‘rotacije uticaja’ figura tetrisa. Od jednostavne cikličnosti astro tranzita pa do (Jungovog) sinhroniciteta, od logičnosti pozicija Manjih Arkana na Drvetu Života pa do prepoznavanja veoma komplikovane zakonite logičnosti raspoređenosti donjih Trigrama u svakom osmom Heksagramu u Ji Džingu, itd., itd..

Zato i svaki duhovni entitet kojega pominju duhovnjaci i sveštenici svih religija, kabalisti, šamani, itd., moraju imati svoje mesto u našim shemama, u našim predstavama univerzuma, u našim duhovnim geografijama, u našim astromentalnim topografijama. Tako i Otac i Sin i Sveti Duh moraju imati svoje mesto na Drvetu Života, na Shemi 231 Vrata. Ako to nemaju, ako mi to zanemarimo, ako mi ne znamo gde su, onda to nije naučni pristup i to je taktika noja. To za nas nije prihvatljivo.


Ceo univerzum počiva na ljubavi. Mnogi koji vole da pojednostavljuju stvari do banalnosti rekoše da univerzum je ljubav. Zato rekoše da je i sam bog ljubav. Neka im bude. Dakle, to je jedna velika konstrukcija koja ima svoju unutrašnju konstituciju, koheziju i dinamiku i harmoniju koje garantuju opstanak. U toj dinamici postoji tendencija da se i nešto stvara baš zbog te ‘ljubavi’ i kao rezultat te ljubavi. To stvaranje je uvek koagulisanje nečega, i izgleda kao da je rezultat ljubavi uvek neki pad. (Možda otuda engleski izraz ‘falling in love’, kakav bolesni hrišćanski izraz!.) To je stvaranje ganglija u tom velikom telu, konstruktu. I naravno, među svim tim nastalim ganglijama i svim mogućim produktima postoje izvesne adhezione i kohezione sile koje su takođe podešene da tako funkcionišu da se univerzum ne raspadne, da se totalno ne solvira ali i da se ne koaguliše do krajnosti. Baš zbog te beskonačne raznovrsnosti tih ganglija, astromentalnih i fizičkih rezultata, dakle zbog ogromnog i raznolikog mnoštva, među svim tim entitetima, postoje ne samo privlačnosti nego i odbijanja. Otuda su prisutne i adhezione i kohezione sile.

Dakle u tom konstruktu postoje dva osnovna impulsa, Solve i Coagula. Impuls da se od retkog (zbog ljubavi) nešto stvori, nastane, zgusne (koagulira). Od najređeg i najlakšeg ka najgušćem i najtežem. I to nazvaše božija mezla. I naravno, kada se dostigne krajnja tačka tada proces kreće u kontra smeru. Naravno, u svemu tome su instance, faze koje su predstavljene na puno načina, ali najkompletnija i najsveobuhvatnija predstava oba ta procesa, oba smera, je Drvo Života.

Ta dva osnovna impulsa su dobili mnogo imena zbog svoje dinamike, karakteristika, načina delovanja, itd.. Na primer, involucija i evolucija, solve i koagula, Plameni Mač i Zmija Mudrosti, impuls janga i jina, Aktivni i Pasivni Duh, to čak izražava i Hermesov zakon, itd., itd., a to čak možemo da imenujemo i međusobna povezanost Nuit i Hadit i njihova tendencija ka povezivanju. Ili tendencija svega da se poveže (identifikuje) sa matematičkom nulom i tendencija te nule da se poveže (identifikuje) sa svime.

Božija mezla barem u početku je ‘spontani put ljubavi’ da se dve različite stvari privuku i stvore nešto. A kasnije se to pretvara u mnoštvo unutar kojega takođe postoje te tendencije. Ako Drvo Života predstavimo kao vertikalu sa deset nivoa videćemo da se ta ‘ljubav’ ili privlačnost na svakom nivou različito manifestuje i da je svaki tip te ‘ljubavi’ prilično različit od našeg ljudskog poimanja ljubavi. U stvari mi uopšte nemamo jasan pojam ljubavi, preciznu definiciju šta je to.

Kontra smer, odozdo ka gore, je takođe ‘spontani put ljubavi’. Ali pošto je u tom rasponu, u tom konstruktu prisutna i svest mikro nivoa, dakle produkta, dakle čoveka, deo procesa involucije i deo procesa evolucije može čovek sam da kreira. Ali bez obzira koliko motivi tog smera bili ograničeni, zamagljeni, glupi, nejasni, bez obzira koliko kratkovidi i kratkog dometa bili, i bez obzira kako ih je čovek imenovao (uspeh, prosperitet, stvaranje, pohlepa, obrazovanje, moć, autoritet, i još bezbroj niskih epiteta niskih ciljeva) uvek je negde daleko krajnji cilj re-ligere. Bez obzira koliko malo se čovek približi tom cilju. Jer homo sapiens je ipak homo religiosis čak i ako nema nijednu sivu ćeliju koja tako rezonuje i koja je svesna toga. Ako hoće čovek u punoj meri da ‘imitira’ univerzum (jer majmun radi što majmun vidi), mora da uvažava Hermesov zakon, odnosno pravilo Solve i Coagula. Ali malo koji duhovnjak je rekao da je taj put često u koliziji sa uspešnim životom u konvencionalnom smislu. Često nije i otuda mazohizam u (skoro) svakoj službenoj religiji. Ali moguća je zlatna sredina, dakle da je čovek božiji čovek i da je uspešan na ljudskom, materijalnom nivou. To je telemitski način života A da bi to dostigao treba da izbaci iz svoje mislenosti sve nepraktičnosti, sve mazohizme, sve nepotrebne obzirnosti i konvencije, svu ropsku mislenost, itd., koju je nosio nekoliko hiljada godina. Sav taj balast je nastao kao nužni produkat te ekstremne multipolarnosti tokom istorije i bilo ga je nemoguće potpuno eskivirati.

Taj proces Solve i Coagula govori da je čovek i pored svoje večne prirode ipak smrtan. On se rađa, on živi da bi umro. Kako to grozno zvuči. Neki umiru da bi živeli. Neki žive i umiru da bi večno živeli. Ima puno varijanti, ali uvek u tom rasponu od rođenja do smrti. Jer u tom periodu traju ta oba smera protoka energije, mezle, ljubavi.


Svi ozboljni sistemi inicijacija moraju u svojoj simbolici, u svojoj gradaciji da uvažavaju shemu, ili neku od ovde nabrojanih shema univerzuma. Jer ako to ne uvažavaju onda nemaju inicijacijski efekat, onda su samo obične zanimljive ili nezanimljive pozorišne predstave. Na temelju ovih shema, koje su u stvari konstrukcija i konstitucija univerzuma i čoveka, temelje sve hijerarhije čoveka. Bio toga čovek svestan ili ne. Isto tako ako poznajemo konstrukciju, strukturu zgrade, sistema, ili univerzuma, možemo da proverimo da li su njiihove stepenice (merdevine za penjanje), pravna i organizacijska struktura, ili inicijacijski rituali smisleni i funkcionalni. Svaka mandala to prikazuje. Unutrašnja struktura svake piramide to prikazuje. Svaki lavirint to prikazuje. Periodni sistem Mendeljejeva to prikazue. Kružne sheme Ji Džinga to prikazuje, Drvo Života to prikazuje. Pravilnik o strukturi i funkcionisanju međuodnosa u fudbalskom klubu to pokazuje. Svuda su strukture i hijerarhije. Ako neki inicijacijski sistem to ne uvažava u svojim ritualima i simbolici, on ne može da ponudi nikakvo znanje niti inicijacijsko napredovanje kandidata.

Dakle, na bilo kojem inicijacijskom putu, na izvestan način, direktno ili indirektno, se moraju uvažavati ove sheme. Svaki iole ozbiljni inicijacijski rituali ma kojeg reda, od šamanizma do masonerije, od veštičarstva do joge, od paganizma do bilo kojeg teizma, moraju uvažavati neke od ovih shema ako žele da kandidatu ponude realnu mogućnost za razvoj svesti. Inicijacijski rituali moraju biti konstruisani u skladu sa zakonitostima korespondentnog nivoa. Da li je moguće na konstruktivniji način prikazati vezu između jednakokrakog krsta i nivoa Tifareta i krštenja Isusa (vešanja na krst)!? To je mišljeno uravnoteženje sva četiri kabalistička elementa a ne ubijanje na krstu. To je šestostruko (ili trostruko) uravnoteženje, ili uspostavljanje trodimenzionalnog koordinatnog sistema, ili trostrukog jednakokrakog krsta, što je mnogo preciznije, bliže realnosti, zdravije nego vešanje i ubijanje Isua na krstu. Plus ti rituali moraju biti u skladu i sa evolutivnim momentom homo sapiensa. Bojim se da to ne uvažava i ne ispunjava 97% redova na planeti. Neki kasne i po 200 godina evolucije. Neki nisu menjali (osavremenili) svoje rituale inicijacija preko 200 godina! Zato nisu efektni.

Praksa je pokazala, a na osnovu korespondencija makro i mikro kosmosa, da je podela na deset nivoa najbolja, najfunkcionalnija. Toliki broj nivoa nudi Tarot, Drvo Života, piramida, Shema 231 Vrata, itd., jer su verni prikazi univerzuma. Svaki od tih nivoa ima svoju inicijaciju. Naravno, mogući su i podnivoi, ponekad i potrebni.

Bilo bi zanimljivo kada bi postojao magički red koji bi za uslov napredovanja zahtevao da kandidat sam konstruiše inicijacijski ritual za sebe. Ne znam da li bi 100 ljudi na planeti bilo sposobnih za to.

Sretna Vam Nova Godina!!!