LVX je baza, NOX je tetris.
To su istovremeno i apstraktni i konkretni pojmovi. Apstraktni su jer se mogu upotrebiti da bi nekako sebi predstavili um, taj neuhvatljivi pojam. Konkretni su zato jer imaju svoje materijalne predstavnike. Odnosno, sve što postoji, sve što znamo i ne znamo spada u NOX i LVX. Nekada je bilo NOX a kasnije je postalo LVX (na mentalnom ili na još nižim, astranom i materijalnom nivou) ili je ostalo na nivou Apepa (opet na sva ta tri navedena nivoa).
Ako se zadržimo samo na mentalnom nivou, sve ono što znamo, sve čega smo svesni je LVX, a NOX je sve preostalo. Kao što je onaj starogrčki filozof svoje znanje predstavio krugom i povećavao ga i u jednom momentu, kada je taj krug bio najveći do tada, rekao – sad znam da ništa ne znam. Dakle, sav LVX je nekada bio NOX. Za lakše razumevanje tih pojmova, znanja i neznanja, svesnog i nesvesnog, mnogo pomaže ako razumemo odnos LVX-a i NOX-a. LVX ima konstantnu tendenciju (ako tako možemo reći) povećavanja, rasta, razvoja, nadgradnje. A NOX ima konstantnu tendenciju da obasipa LVX-a novim i novim materjalima, sobom, a koje LVX treba da osvesti, integriše u sebe i time sebe poveća, raste. Oni su neraskidivi. Taj proces nekada teče glatko, nekada sporo a nekada je pun zastoja. Tako vidimo da tu možemo da ukalkulišemo i karmu. Dakle volumenska predstava uma (mada je i ona apstraktna) je najbolja moguća predstava u kojoj se sve to vidi kao i odnosi među tim entitetima i šta od čega nastaje.
NOX ima neki svoj tempo kojega LVX treba da prihvati, da mu se prilagodi. U stvari, LVX mora skoro svemu što nudi NOX da se prilagodi. I ako ne uspe, tada ne uspeva da sav taj materijal osvesti, integriše u sebe i tu nastaje gomilanje neobavljenog posla, neosveštenog. Dakle nastaju zastoji, ograničenja i to je karma. Taj neintegrisani deo volumena je Apep, siva zona, neosvešteno, itd., a u stvari to možemo nazvati i karma.
Tu darežljivost NOX-a sam imenovao tetris univerzuma koji konstantno dolazi, pada, taloži se. Astrolozi to nazvaše tranzitima, neki to zovu impuls univerzuma, tao, sve se menja osim promena, panta rei, itd..
U tom odnosu u toj dinamici LVX je uglavnom sporiji, osuđen je na poraz, zato mu sledi smrt, barem fizička. Ali u velikoj meri populacije i totalna smrt a ja to zovem astromentalna reciklaža. Dakle, to su uopšteni, apstraktni pojmovi ali istovremeno i veoma konkretni na svim nivoima, od materijalnog pa do najfinijeg mentalnog. To su ponekad uopšteni pojmovi koji nam neće pomoći u našim svakodnevnim problemima (mada mogu), ali nam veoma mogu pomoći na putu inicijacije i u razumevanju opšte dinamike. A to je nužno da bi lakše secirali sve konkretnije, svakodnevne probleme. Potrebna je globalna slika, ceo mozaik da bi razumeli pojedine delove slike odnosno pojedinosti i pojedinačne probleme. Jer veza svega sa svime ipak postoji.
Kao što rekoh, NOX i LVX su imaginarni, apstraktni ali i veoma konkretni pojmovi. Telo je samo fizčka predstava LVX-a. Dakle, LVX je celokupno biće a telo je samo njegov fizički deo.
Slobodna volja je volja trenutnog oblika LVX-a (koji može biti uravnotežen ili ne, znači u skladu sa Istinskom Voljom ili ne), a Istinska Volja je opšti trend celog sistema za uravnoteženjem LVX-a. A kada je LVX uravnotežen i ako je i pravilnog geometrijskog oblika to vodi totalnom stapanju LVX-a sa NOX-om. To je nešto veoma slično uspešnom posmrtnom prolazu bilo u tibetanskom ili staroegipatskom obredu. Pošto LVX može biti neuravnotežen, znači da i njegov motiv, volja, može da bude parcijalni (uži) i da uopšte nije u skladu sa Istinskom Voljom. Slobodna volja može biti i mimo Istinske Volje a može biti (i najčešće jeste) samo komponenta Istinske Volje. Uravnoteženjem LVX-a one se poklapaju.
Kreativan i kompetentan autor nikada ne iscrpi svoje zalihe znanja. Kao što pravi umetnik nikada ne iscrpi svoju kreativnost. Uvek ima nešto da kaže, da izrazi božansko, zbog stalne dinamike u glavi. Ta dinamika je znak saradnje sa tetrisom, znak saradnje NOX-a i LVX-a. Kreativni ljudi teško podnose zabrane. Zabrane su gušenje impulsa Tifareta. One su sprečavanje da LVX optimalno funkcioniše i zato zabrane stvaraju ograničenja. Individualna kreativnost je uvek u sukobu sa ograničenjima i zabranama. Pogledajte države i kulture država danas gde je najviše zabrana.
Sve što ne vidiš ili ne znaš je već pomenuti Apep ili još uvek NOX. Ali sve ono što ne vidiš i ne znaš a trebao bi da već znaš je Apep. I baš zato je to potencijalno opasno. Zadatak evolucije je da se poveća znanje, LVX, i da se anulira Apep i da se NOX normalno i harmonično prihvati, integriše i osvetli, dakle da postane LVX i da taj proces teče konstantno. I baš zato Postignuće nekog adepta od pre 100 ili 300 godina nije isto kao što je to danas.
Mogućnosti je bezbroj. To je jedan rezon koji podupire rezon da je sve noguće ali sve u svoje vreme. Tetris svake sekunde nešto nudi. Svake sekunde se stvaraju neke nove mogućnosti. Za svakoga, za sve. Samo je pitanje čoveka koliko je otvoren za te nove uticaje i te nove mogućnosti, okolnosti. U krajnjoj liniji svaki momenat nudi mogućnosti i za božanstvenost i za najveća dela i za najveće uspehe kao i za opoziciju toga. Stvar je samo baze. LVX-a na koju pada taj tetris, kako će ga upotrebiti, kako ga može upotrebiti. Jer može se desiti da je uticaj, figura tetrisa, fantastično dobra a da baza nije sposobna da je prihvati u punoj meri i samim time ne može optimalno da je iskoristi. Svaki momenat je bogom dani momenat. Jedino šta čovek treba da uradi je da sebe otvori za te uticaje, da anulira sopstvenog Apepa, da anulira sopstvena ograničenja, rupe u sopstvenom ementaleru čidakaša. I tada mu svakog momenta dolazi figura od koje može da napravi uspeh. Potpuno je otvoren za univerzum i od univerzuma dobija sve. To je ono čemu kažu – otvoriti se za božiji uticaj. To je ono iz Liber AL ‘poljupci zvezda snažno pljušte po tvojem telu’. Ali ljudi su mentalno zabetonirani, zatrpani karmom i sve te neiskorišćene figure tetrisa postaju dodatni neosvešteni balast, karma.
Za prosvetljenog čoveka je (skoro) sve moguće, mada on ništa ne želi, ili baš zbog toga ništa ne želi. To je uzajamni odnos. A običnom čoveku je puno toga nemoguće i nedostupno, i baš zbog toga nešto ili puno toga želi. Ili, baš jer puno toga želi, puno toga mu je nedostupno. I to je uzajamni, dvosmerni odnos. Zato običan čovek treba da se očisiti i broj želja će se mu smanjiti mada mu kompetencije i mogućnosti rastu. Čišćenje je spontano smanjenje broja želja a ne ubijanje želja i mazohistički asketizam. Treba pronaći tanku liniju između potrebnih (funkcionalnih) želja i hirova. Ako se čovek drži toga i ako se čisti, samo od sebe će se iskristalizovati potrebno od nepotrebnog. Dakle, to uopšte nije zagovaranje mazohističkog asketizma po svaku cenu.
Jedna mala paralela povezana sa jin i jang. Jin i jang postoje i u LVX-u i u NOX-u. LVX je samo od subjekta osvešteni deo NOX-a, subjekat ima izvesni suverenitet ali je i dalje u telu NOX-a. Jedno malo ostrvo, jedna ganglija, volumen, entitet u beskonačnom moru NOX-a i možda zato uređeni deo tela NOX-a, ali u oboje su celo vreme prisutni i jin i jang. Jin i jang su možda u NOX-u konfuzno pomešani a u LVX-u manje više uređeni, strukturisani, konsolidovani zbog svesti o sebi. Ali ako je već ganglija, bez obzira na nivo svoje svesti, onda i ona deluje, emituje uticaj ka vani.
NOX i LVX ne možemo poistovetiti sa Aktivnim i Pasivnim Duhom i pored mnogih podudaranja. Plameni Mač po svojem delovanju ima sličnosti sa Aktivnim Duhom ali Zmija Mudrosti ne može nikako biti Pasivni Duh i pored svoje sličnosti. Zmija Mudrosti je svesni napor subjekta, LVX-a da poveća sebe, uredi sebe, svoj LVX.