Tokom proteklih nekoliko godina puno ljudi me je pitalo najrazličitija pitanja u vezi rituala Liber Samekh, da sam u stvari shvatio koliko bi još bilo potrebno toga reći o toj tematiki. Najlakše je odgovoriti na praktična pitanja, kako se nešto izvodi, kada se vrši neka gesta, itd., ali mnogo je teže odgovoriti na pitanja – šta se dešava u umu tokom i nakon rituala, kakvi rezultati mogu da uslede, sa kojim nivoima i energijama se tada operira, itd.. Zato ću pokušati da na sve odgovorim ovim tekstom.
Dva osnovna rituala u celokupnoj ritualnoj magiki su priziv i teranje, kao dve osnovne matematičke operacije, sabiranje i oduzimanje. Množenje i delenje su samo intenzivirane ove prve dve operacije.Liber Samekh
Tu je i operacija evokacije što je u stvari kombinacija priziva i teranja ali da se sve radi unutar magičara, samo sa onim što on već poseduje. Prizivanjem i teranjem mi nešto zovemo izvana u sebe, k sebi, ili nešto iz sebe, od sebe, teramo vani. A evokacija je u stvari samo prestrukturisanje onoga što već imamo u sebi i to može podrazumevati i priziv nečega i teranje nečega da bi se dostigla harmonija svega što imamo u sebi ili sklad, da se anuliraju kritične razlike potencijala, da se prekinu ‘svađe bogova unutar čoveka’, itd., i na kraju da bi se dostigao čisti i uravnoteženi um, samadi. Dakle tu nisu neka obožavanja nekih vanjskih sila, objekata, bogova. To nisu spoljne aktivnosti, mada mogu uključivati mnoge vanjske radnje. Obožavanja i molitve, geste, itd., su namenjene striktno samo unutrašnjim sopstvenim komponentama. Otuda je Liber Samekh imenovan da je to samo prizivni ritual, ali kojim se priziva svoj sopstveni Sveti Anđeo Čuvar, srž svojega bića.
Samopodrazumevajuće je da aktiviranjem nečega u sebi, izgovaranjem imena dotične komponente, apelujemo na istu tu komponentu i na makro nivou i ojačavamo i potvrđujemo tu povezanost. I pošto apelujemo na sve ključne komponente koje su u nama samim time apelujemo i na sve njih i na makro nivou. Nije problem zaključiti šta je cilj i šta se dešava.
U početku je to naizgled samo ponavljanje, sve češće i češće, da bi po sistemu ‘tiha voda breg nosi’ se pokazali rezultati, intenzivni, duboki, dok sve prepreke nisu pobeđene, dok se ne dostigne harmonija.
Svako izvođenje rituala Liber Samekh je postavljanje sebe u centar svesnosti, možemo reći u centar univerzuma. Samo sa prestrukturisanjem svojih unutrašnjih, fundamentalnih komponenti sebe, sopstvenih sastavnih delova. To je afirmacija sebe kao centra svesnosti, na mikro nivou, sebe potpuno ekvivalentnog makro nivou. To je kao neka dinamična dharana i postepeno prestrukturisanje i samim time se dešava da se svesnost, ‘volumen svesnog’ širi kao da nesvesno dolazi u svest bez velikog napora. A dešava se sledeće – senke u LVX-u se smanjuju i razlike potencijala nestaju, zmija Apep se stanjuje. To nije klasično učenje ali otvara neograničene mogućnosti za učenje. Pogrešne želje i strahovi, netačne predstave (ili nedostatak predstava) nestaju, neosnovane društvene konvencije, lažne ideje, takve i drugačije predstave o sebi, itd., itd., su samo te senke. Postepeno one se anuliraju (ili preciznije rečeno, koriguju i kompletiraju) i dešava se ‘mešanje’ svesnog i nesvesnog, oni postaju jedno ali sada je to svesnost subjekta, ili svetlost svesti subjekta. To je ta harmoničnost kao što je kap vode harmonična sa svim ostalim kapima. Ali ovde subjekat ima svoju subjektivnost koja se pokazuje kao njegov Sveti Anđeo Čuvar, neki pokazatelj njegove individualnosti i sveukupnosti istovremeno, a u kontinuumu vremena je to momenat njegovog rođenja, odnosno simbolično ponovno rođenje. Zato je astro karta subjekta na neki način lična karta njegovog Svetog Anđela Čuvara.
Možda malo sporija ili manje dinamična varijanta te evokacije je i neprestano i naizgled beskonačno mantranje mantre koja je ime boga, ime svojeg Svetog Anđela Čuvara. To može da bude i njegovo direktno ime ili neko uopštenije ime. Ako je to Njegovo direktno ime, to je onda najbliža prečica i put će biti brži i kraći, i obratno, ako je uopštenije ime put će biti duži sve dok se ipak ne dobije pravo ime. Uglavnom je to uopšteno ime, jer svi smo u ranom detinjstvu bili toliko obasuti ljubavlju roditelja da su učinili sve da to ime zanemarimo i zaboravimo. Takva mantra je takođe evokacija i prouzrokuje baš to što je već navedeno. Svako izgovaranje takve mantre je torpedovanje senki u LVX-u. Svako mantranje sa kojim radimo na nečemu u sebi i sa onim što već imamo u sebi je evokacija. Naravno, mantranjem je moguće raditi i klasičnu invokaciju, odnosno ono se upotrebljava i tada.
U Liber Samekh potenciramo svoje suštinske delove, komponente i time smanjujemo, neutrališemo, uništavamo a u stvari transformišemo ‘rupe ementalera’ u ementaler, sive zone u čisti LVX. Kao kada osvetlimo tamnu prostoriju. Prostor je ostao isti samo što je integrisan u našu svesnost. Dakle, nešto pojačavamo a nešto smanjujemo. Evociramo božansko u sebi putem ‘barbarskih imena’. Barbarskih, ha ha! Od polupismenih prepisivača britanskih akademika smo nasledili epitet ‘barbarska’ a u stvari su to najčistija božanska imena koja predstavljaju božanske entitete od kojih smo sastavljeni. Ta njihova polupismenost je samo dokaz da su i oni bili vatikanski nećaci. Čak i kod prepisivanja, transkribovanja iz starogrčkog u engleski se je pokazala njihova nepismenost i nekompetentnost, jer su mislili da sve mora da se podredi njihovom jeziku, što je sasvim pogrešno. Kako može da bude ‘barbarsko’ ime ako ono predstavlja suštinski, integralni deo čoveka! Označiti ta imena ‘barbarskim’ je jednako barbarsko kao i vratiti se u vreme inkvizicije. Svi izvođači tog rituala koji se striktno drže engleske transkripcije pogrešno izgovaraju mnoga od tih božanskih imena. Zato sam u analizi naveo što više etimoloških korena za svako ime u starogrčkom jeziku. Na osnovu toga a i poznavanjem starogrčkog alfabeta se lako dođe do pravilnog izgovora. Ali ne može i ne mora sve da se kaže. Nešto mora i praksom da se otkrije.
Dakle, rastvaramo ograničenja, betonske čipove u umu, senke, sive zone uma ili čak crne rupe uma, kao što voda rastvara so. To je glavni rad. A preliminarna teranja i čišćenja su tu da odstrane sve aktuelne smetnje da možemo da se u potpunosti posvetimo tom unutrašnjem alhemijskom radu. Ako je uspešan taj alhemijski rad, onda će se njegovi rezultati ubrzo pokazati i u svakodnevnom životu, snovima, rezonima, shvatanju mnogih stvari, itd., zavisi od ‘oblika’, veličine i konstitucije uma operatora.
Preliminarnim ritualima teranja čistimo prostor u kojem radimo ritual i čistimo sebe da bi uopšte bili sposobni za taj filigranski rad na sebi. Zlato treba očisititi svih (ili što više) primesa da bi rad na zlatu imao smisao. Počinjemo sa grubljim frekfencijama, odnosno sa odstranjivanjem najgrubljeg ‘smeća’. Zatim sa sve finijim i finijim. Isto kao kada gradimo kuću. Prvo uradimo najgrublje poslove, znači temelje, kamen, beton, čelik, zidove, zatim malterisanje, krečenje, parket, interijer, itd., pa zatim sve finije i finije dok na kraju u tu kuću ne unesemo nameštaj i najfinije elektronske instrumente i hranu. Kada radimo čišćenja počinjemo sa najgrubljim, dakle Elementarnim entitetima, koje odstranjujemo ritualima Pentagrama. Zatim prelazimo na finije planetarne frekfencije koje odstranjujemo ritualima Heksagrama, zatim možemo da (pokušamo) da odstranimo i neke zodijakalne frkefencije koje takođe odstranjujemo ritualima Heksagrama i na kraju ekstrmeni entuzijasti mogu da pokušaju da odstrane i frekfencije fiksnih zvezda. Ali da vas utešim, to nije potrebno a čovek i ne poseduje u sebi instrumente ni metode kojima bi odstranio te frekfencije. Čak je ambiciozno pokušati i zodijakalne da se odstrane. Dakle, dovoljno je odstraniti Elementarne i planetarne do Bezdana. Uranovsku frekfenciju ne možete da odstranite čak i ako izgorite.
Malu suženo rečeno, rituali Pentagrama i Heksagrama imaju zadatak da magičara uravnoteže po horizontalnoj ravni, da mu omoguće da bi on delovao po vertikali. A kada dostigne da deluje po oba horizontalna pravca (dakle po celoj horizontalnoj ravni) i jednom vertikalnom pravcu, tada mu se otvara mogućnost da deluje po svim mogućim pravcima (i po druge dve vertikalno postavljene ravni) jer je u Centru. Dakle tada može da deluje po celom volumenu. Znači, kada se uskladi sa tri osnovna pravca univerzuma (odnosno sa svih šest smerova iz centra) tada može da funkcioniše po svim pravcima i u sve smerove. Njihovo otvaranje je posledica te usklađenosti i uravnoteženosti. Taj centar je centar ‘njegovog volumena’ kojega možemo nazvati LVX, a da bi lakše imali predstavu zamislimo ga za sada kao kuglu, mada to još nije kugla, nego je daleko od kugle. U procesu ostvarivanja pravilnosti kugle, čovek prvo uspostavlja četiri osnovne tačke na tom volumenu (kugli). To su četiri tačke koje odgovaraju smerovima strana sveta i lokacijama Elemenata. Sve te četiri tačke determinišu i utvrđuju petu tačku u centru. Sve se to za sada, odigrava na horizontalnoj ravni i postiže se ritualima Pentagrama (i Heksagrama). Sa ritualom Heksagrama je moguće ići još dalje i samo vizualizirati kuglu sa tri svetla obruča, dva vertikalno postavljena i jednim horizontalnim, koji su u stvari obodi već pomenutih ravni. To je jedna od mogućih improvizacija ali koja odgovara realnosti.
Nakon te četiri osnovne tačke ritual uključuje i još dve tačke, na vrhu te kugle i na dnu te kugle i time se precizira šest smerova i šest tački. Svaka od tih šest tački (trebalo bi da) je jednako udaljena od centra, Tifareta subjekta, a svaki od tih šest smerova je pod 90 stepeni u odnosu na sve ostale i svi se susreću, spajaju, dodiruju u Tifaretu. To su u stvari ta tri osnovna pravca univerzuma koji se seku u Tifaretu, nuli, centru.
Mnogo je lakše oformiti pravilnu kuglu kada već imamo fiksiranih tih tri osnovna pravca, šest tački, šest smerova. Time imamo mogućnost daljnje analize kugle i sav daljnji rad je trodimenzionalan. Možemo tu kuglu da podelimo na osam jednakih delova. U tome je univerzalnost i prednost Samekh-a pred drugim samoinicijacijskim ritualima.
Sve se to postiže prizivanjem unutrašnje ravnoteže, aktiviranjem božanskih komponenti u sebi imenima evokacije. Čovek u haosu svakodnevne dinamike života je uvek u manjoj ili većoj neravnoteži, disharmoniji, odstupanju od tih pozicija tih pravaca i samim time mu je volumen LVX-a daleko od kugle. Celokupnim aktivnostima u ovom ritualu se te ravnoteže korak po korak uspostavljaju i volumen se preoblikuje i približava kugli. Povežimo uspostavljanje vertikalnog pravca sa vertikalnom osom čovečijeg tela. I sa vertikalnim počožajem svakog jarbola. Ako bi jarbol produžili ka dole, pre ili kasnije bi došao tačno do centra planete Zemlje, isto kao i vertikalna osa svakog čoveka na planeti dok stoji. Povežimo to sa kruženjem sufi plesača. Time simuliraju vrtenje ose oko sebe same ali i celog sistema, oko vertikale ali i kruženje Elemenata po horizontalnoj ravni. Zar to nije idealna saradnja Chokmaha i Binaha! I samim time najbolja moguća afirmacija i ekspanzija centralne tačke, odnosno Tifareta. Oni su celo vreme u vertikali dok plešu sa raširenim rukama koje su horizontalne. Time sibmolično uravnotežuju Elemente u horizontali i otvaraju put ka gore i ka dole (kao Aktivni i Pasivni Duh). I ako su celo vreme koncentrisani na centar, u jednom momentu padaju u trans (zbog gubitnka ravnoteže) ali padaju i u samadi na boga. Eureka! Amen! Ali mi preferiramo na očuvanju svesnosti celo vreme i očuvanje i vertikalnog pravca-položaja tela.
Glavni rezultati tog postepenog uravnotežavanja, osvetljavanja uma, su u umu. Oni se mogu videti i na nižim nivoima ali uglavnom su promene u umu. A to je i cilj. Načina je takoreći beskonačno, u zavisnosti od konstrukcije i konstitucije uma operatora, od njegove karme, tipa uma, itd., itd.. To je polagani rad ali bezbedan, napredovanje bez rizika. I baš zato jer je bez rizika zahteva strpljenje kojega današnji ljudi imaju veoma malo.
Nije se lako odreći beskonačnim radostima ovog profanog sveta da bi se izveo ovaj ritual. Nakon sedam dana je naporno. Nakon mesec dana dolazi momenat da je lakše kopati u rudniku dva sata nego izvesti ovaj ritual, nakon dva meseca je još teže, itd.. Ali, probajte, i istrajte!
Sretan Vam Zimski Solsticij, ili Dugonoćnica ili Kratkodnevnica!
Uvek sam dobre volje 22.-og decembra. Jer je svetli deo dana duži za 2 minuta!