Ovaj tekst je kratki deo poglavlja o Nefešu, uzet iz knjige Kabalistička struktura mikrokosmosa.
IV
Šta je Nefeš? To je energetski konstrukt od mnogo jednosmernih energetskih komponenti koje se međusobno razlikuju kao što se međusobno razlikuju organi fizičkog tela. Oni deluju samo jednosmerno ili u svojoj domeni. A zajednička rezultanta svih tih entieta je nagon ka samoodržanju. Ako idemo u podelu tih nagona imamo puno manjih komplementarnih nagona ali svi su u funkciji tog osnovnog nagona: nagon za seksom, dakle razmnožavanje, glad, žeđ, nagon za odmorom, za udobnošću, za higijenom, za zadovoljstvom, za toplotu, itd.. Dakle to su tendencije, sklonosti, nagoni, usmerenosti. Otuda Nefeš imenuju i animalnom dušom jer životinje reaguju nagonsko. Nemaju Ruach (ili dovoljno veliki Ruach) da ih usmerava i vodi.
U jogi postoji podela prana na podprane koje regulišu spontane reakcije tela, kao što su zevanje, kihanje, rad creva, krvotok, svrab, za rad žlezda, za svih pet čula, izlučivanje, disanje, itd.. To je takođe jedna vrsta podele Nefeša. A nosilac svega toga, svih tih funkcija i oruđe, instrument je fizičko telo, Guf.
Smrt dolazi iz više mogućih razloga. Prvo zbog nefunkcionalnosti Gufa. Ako je toliko oštećen da više ne može da nosi Nefeš i Ruach u sebi, ne može da im služi. Ako je Nefeš nečim oštećen a da su Guf i Ruach normalni. Ili otkazivanjem Ruach-a a posledično i nižih delova duše. Ili, moguće je da Ruach otkaže a da su Nefeš i Guf i dalje funkcionalni i to je klinička smrt. Nefeš kao relativno kompletna astralna tvorevina može izvesno vreme da nastavi da živi i da traži novog fizičkog nosača ako se u međuvremenu ne razgradi dinamičnim astralnim tokovima.
Nagon Nefeša za samoodržanjem je toliki da on nikada ne odmara. Čak i kada Guf i Ruach ne rade, nisu aktivni, kada spavaju što je ‘mala smrt’ Nefeš radi punom parom na regeneraciji Gufa. Obnavlja ga, usmerava energiju u obnavljanje ćelija, u stvaranje zaliha, itd.. Isto tako i u ‘velikoj smrti’, normalnoj, Nefeš ‘ne može iz svoje kože’ i traži prvo svoj a zatim izvesno vreme i novi Guf da se brine o njemu.
Kada na takav način razmatramo Nefeš i odnos Ruach-a do Nefeša, vidimo koliko je potreban asketizam i da li je uopšte potreban. Vidimo koliko nasilja izvodi Ruach nad Nefešom i Gufom bez potrebe i vidimo koliki mazohisti znaju biti ljudi u ime nekih viših ciljeva. Početak bola je uvek granica. To Nefeš uvek, uvek bez greške tačno da do znanja Ruach-u. Bilo da je to fizička bol zbog povrede Gufa, bilo da je to glad, hladnoća, seksualni nagon, umor, pijanost ili ispostavljenost nekoj drugoj supstanci ili uticaju. Nefeš zna bolje šta mu je potrebno nego što to zna Ruach. Kada mu nešto ne paše odmah to signalizuje putem osećaja jer to su njegove reči, sredstva komunikacije. Kada dobije ono što traži signal prestaje. Ali Ruach to često ignoriše i Ruach je sklon manipulisanju i stvaranju rezervi. Ako je neko predebeo, to je izvorno posledica Ruach-a koji je toliko deformisao Nefeša još u davnom dobu da uvek traži nove zalihe hrane. Moguće je da je neka druga osoba (dakle, neki drugi Ruach) deformisao još u detinjstvu dotičnog Nefeša i zato pojačano traži hranu. Slučajeve genetse deformacije u tom smeru takođe bi mogli ukalkulisati u ovaj tip deformacije.
Energetski potencijal Nefeša, odnosno nagoni Nefeša su determinisani, ograničeni fizičkim sposobnostima nosača, Gufa. To možemo smatrati i kao obratno, i oboje je tačno. Ali činjenica je da kada su konačno oformljeni, nakon završetka procesa odrastanja, Nefeš ne može da učini ništa izvan fizičkih sposobnosti svojega Gufa. To znači da je iscrpljenost Gufa uzrok za smanjenje afiniteta Nefeša. Mada možemo reći da je iscrpljenost Gufa u stvari iscrpljenost Nefeša. To je ono, kada je čovek umoran, dosta mu je svega. Na kraju trke sprinteru ne treba ništa osim odmora. Svako veče Guf (i Nefeš) je iscrpljen naporima tokom dana i tada je osnovni impuls Nefeša spavanje i odmor. Znači karakteristike Gufa u određenoj meri su diktirane tendencijama Nefeša. Nefeš ima ulogu da obnavlja Gufa, to je osnovna funkcija. Ali to je slepi nagon. Nefeš i Guf određuju kada im treba odmor, kada hoće hranu, kada hoće spavanje, kada hoće vodu, itd.. To jasno daje do znanja Ruach-u. Ruach hoće da pronađe optimalnu varijantu da zadovolji Nefeša (i Gufa) da bi oni dalje bili optimalno funkcionalni. Ruach je takođe ograničen karakteristikama Gufa i Nefeša. Ništa izvan njih ne može da uradi. Može samo da stvara potencijalne kombinacije ali da ih materijalizuje ne može bez Nefeša i Gufa. Ta mogućnost kombinacija stvara mu osećaj nezavisnosti, osećaj potpunosti, nadmoćnosti, varljiv osećaj da je on sve, ali to nije tačno. Postoje delovi duše i iznad njega kao i njegova limitiranost nižim delovima duše.
Znači Ruach treba optimalno da upotrebi potencijal svojega Nefeša i svojega Gufa da bi ih održao u formi, kondiciji. Zato je potrebno izvesno disciplinovanje Nefeša i Gufa od strane Ruach-a jer oni to nisu sposobni sami da se disciplinuju. Evolucija je to disciplinovanje. U jogi gde to ide brže, to disciplinovanje Nefeša i Gufa su jama i nijama i pranajama. Međutim Ruach mora samog sebe da disciplinuje. To su pre svega pratjahara i dharana. Jer ako Ruach sam nije disciplinovan (bolje je reći uravnotežen, jer disciplinovanje Ruach-a je njegovo uravnoteženje, anuliranje pogrešnih koncepata, ekstremnih štrčećih koncepata), on može da zbog svojih eventuelno nepravilnih stavova, koncepata, ubeđenja, čak i da povredi vlastiti Nefeš i Guf. To je preterani asketizam na jednoj strani ili preterani hedonizam na drugoj strani kao i patološki oblik a to je mazohizam. Najočitiji primeri toga su seksualna apstinencija koja pomuti razum, ošteti telo, odvede u homoseksualnost ili popuštanje slastima tela, razvrat, narkomanija.
Medicina je dokazala da čovek za vreme spavanja ne stari. Ja čak mislim da ne samo ne stari nego se i podmlađuje bez obzira koliko je fizički star. Ako uzmemo u analizu eksperimente na ljudima kojima je nasilno sprečeno spavanje videćemo kakve su posledice. A znamo i zašto. To je proces sprečavanja obnavljanja Nefeša i Gufa, ne dozvoljava im se odmor i samim time i proces mišljenja, svesnosti, budnosti se konstantno održava što je konstantna investicija Nefeša i što je preveliki napor za Nefeš i Guf koji nisu sposobni da podnesu taj napor i dolazi do disfunkcionalnosti oruđa (što ne znači da je to ludilo, mada su i ti simptomi prisutni) i ubrzanog fizičkog propadanja i što je i logično.
Veoma je staro pitanje kako Ruach utiče na Nefeša i Gufa. Jedan od odgovora je – preko gena. Naš software, naš um, naša svest, svakog momenta uslovljava i determiniše naš genski izraz. Otuda je delovanje sistema (sva tri dela duše) toliko automatsko da ne verujem da je tu prisutan zastoj od jednog promila sekunde! Nauka budućnosti će preko gena otkriti brže i efektnije inicijacije ‘odozdo’ tako da će tragaoci za bogom brže napredovati. Živi bili pa videli. Pojavljuju se veličanstvene i zastrašujuće perspektive.
V
Kakva je razlika između Nefeša čoveka i Nefeša životinje? Nefeš životinje je tako ‘programiran’ da aktivira seksualni nagon u sezoni parenja, koji odgovara periodu za razmnožavanje te životinje. Inače je latentan. A ne postoji Ruach koji ga kontroliše. A čovek ima konstantno taj nagon, preko cele godine. I pored toga da postoji Ruach koji treba da ga kontroliše, ne uspeva uvek. Preostaje nam da zaključimo da je Nefeš određenih životinja astralno povezan (uslovljen) sa sezonom parenja. Dakle sa periodom kada je Sunce u određenom astro znaku ili godišnjem dobu. Znači da su životinje elementali, ili bolje reći korespondiraju sa tim godišnjim dobom, sa tim vremenskim periodom i sa kosmičkim silinama koje su tada aktivne s obzirom na Sunce. U skladu sa dinamikom svoje Staze Mudrosti kojoj pripadaju. Veoma logično mada je to samo hipoteza ali je više nego dovoljno materiala za sve zoologe.
Funkcionisanje i smislenost Nefeša i Gufa možemo čak videti i u kung-fu filmovima. Mnogi majstori imenuju razne stilove po raznim životinjama – tigar, mačka, zmija, majmun, orao, itd.. To su imitacije pokreta tih životinja. Imitiraju pokrete njihovih Nefeša i Gufova. Jer iza tih pokreta stoji sva mudrost istorije (evolucije dotične vrste) a ona je optimalna jer je uvek imala zadatak, nagon da se održi, preživi. Otuda je optimalna. Imitiranjem tih pokreta se dobijaju optimalni rezultati na određenim frontovima. Naš Ruach ih prepozna kao vredne i da nalog našem Nefešu i Gufu da čine isto.
Nefeš je energetski konstrukt cirkulacije prane koji je tako programiran da obnavlja i održava Gufa (ali i Ruach-a). A takav program je stvoren na osnovu anatomskog rođenja kao čovek. Životinje imaju sličan njima prilagođen Nefeš. Program Nefeša čoveka je da održava i razvija Gufa i dok se ne iscrpe fizičke sposobnosti u skladu sa impulsom univerzuma, vremenom. Guf je takođe posledica kruženja prane, zgusnute prane, i Nefeša i nosač je tog Nefeša. Sve fizičke senzacije su u stvari događaji Nefeša a Guf je samo nosač, sredstvo. Čula takođe funkcionišu u Nefešu.
Na tom energetskom konstruktu prane, Nefešu, počiva Ruach jer on još finiji. Čula su opasnost za Ruach jer preko njih se cirkulacija i previranje energije u Nefešu mogu da uznemire. Kada se umire čula umiruje se i uravnotežuje ta cirkulacija, dinamika događanja u Nefešu, i samim time se umiruje i baza Ruach-a i Ruach se umiruje jer ne postoji tok koji će da ga odnese ili uzburka. Nefeš je baza za Ruach-a koji treba da se razvije i zagospodari Nefešom. A krajnji cilj Ruach-a je prevazilaženje samog sebe. Dakle, Nefeš je samo energetski konstrukt kojemu je Guf sredstvo a cilj mu je omogućavanje nadgradnje Ruach-a.
Ako Guf pati od neke bolesti to znači da je u Nefešu greška jer i Nefeš takođe pati od te bolesti, jer je greška, defekt negde na praničnom nivou, blokada, zastoj cirkulacije prane. To znači da cirkulacija prane nije uravnotežena, dinamika nije harmonična i samim time je to uzrok neravnoteže i u Ruach-u jer tu je uzrok za pojavu i nedostatak nužnih komponenti Ruach-a. Ali da li važi i obratno? Ako su neki koncepti Ruach-a toliko jaki i da se ne slažu sa Nefešom odnosno da zadiru u cirkulaciju prane u Nefešu onda mogu da uzrokuju promenu te optimalne dinamike, znači poremećaj što se vremenom pokaže kao poremećaj ili bolest i na Gufu.
Umor jednostavno možemo nazvati pomanjkanjem energetskih zaliha. Bilo mentalnih, bilo astralnih bilo fizičkih. I kada ponestane barem jednih od tih zaliha, sve duše (te tri niže) otkazuju skoro istovremeno jer ne mogu funkcionisati jedna bez druge. Ruach ne može ništa da učini bez Nefeša i Gufa. I obratno. Nefeš i Guf bez Ruach-a su biljka ili životinja. Zato i u slučaju umora, taj ‘odlazak na odmor’ se dešava za sve te tri duše istovremeno, mada ne mora da znači da sve tri jednako intenzivno ‘uživaju’ u odmoru..
Bol i užitak su u kompetencijama Nefeša i Gufa. Ruach to samo hladno registruje. Kada se pojave smetnje u energetskim tokovima, u energetskom konstruktu Nefeša, bez obzira šta i odakle je uzrok toga (iznutra ili izvana) tada se javlja neprijatan osećaj, smetnja, a kada je to intenzivno tada je to bol. I obratno u sučaju užitka i prijatnog zadovoljstva. Tada okolnosti pomažu tom energetskom konstruktu, toj cirkulaciji Nefeša i to je prijatan osećaj. Milovanje niz dlaku. Ekvivalentno tome strah je bol na nivou Ruach-a, a može se javiti u mnogo oblika u rasponu od neslaganja pa do koncepata koji stvaraju mržnju. Strah je potencijalna opasnost od smrti i Ruach je svestan svoje moguće smrti. A bol može da bude manifestacija te opasnosti i udara na grublji nivo (Nefeš i Guf). Ostali slični ali blaži osećaji su nelagodnosti, trema, bojazan, nestrpljenje, itd., a njihovi ekvivalenti na nivou Nefeša i Gufa su teskoba, svrab, znojenje, hladno-vruće, umor i drugi slični fizički fenomeni.
Nefeš i Guf su baza, hrana na kojoj počiva Ruach i kojemu oni daju hranu. A on im zapoveda. Ako sa njima ne raspolaže optimalno oni se umore i samim time i Ruach ide u san. Kada se Nefeš i Guf odmore tada mogu ponovo da hrane Ruach-a i on oživi i dolazi do buđenja. I tako u krug do kraja inkarnacije.
U čemu se razlikuje telo živoga čoveka od tela mrtvoga čoveka (ne-živog)? Živo telo u sebi ima Nefeš (i najverovatnije i Ruach i ostale delove duše). Mrtvo telo nema u sebi Nefeš i posledično ni više delove duše. Ako napravimo ranu ili posekotinu na telu mrtvog čoveka ona neće zarasti niti početi da zarasta. A ako istu takvu ranicu napravimo na živom telu ona će odmah početi da zarasta u nekom svojem tempu. Dolazimo do logičnog zaključka da je Nefeš faktor koji utiče na zarastanje rane. On(a) takođe navede ćelije organizma i krvotok i ceo mehanizam u globalu na akciju, na rad za obnovu sistema. I kod mrtvog tela su svi instrumenti tu ali nisu animirani, nema šta da ih pokrene. Otuda je Nefeš animator. Isto tako Nefeš je i medijator. On(a) je kopija fizičkog tela ali na astralu, na fliudnom nivou, jer svaki fizički organ pa i svaka ćelija fizičkog organizma ima svoj duplikat, odraz u Nefešu a sve skupa je to savršen energetski konstrukt astralnog nivoa. Isto tako, to je kopija uma ali jednostavnija, na grubljem nivou. Kako fizički organi međusobno sarađuju i time čine funkcionalni mehanizam, telo, tako i svi prgrami software-a čine savršen mehanizam, um, koji ima svest o sebi i drugima. Nefeš je isto to samo na međunivou, astralnom nivou.