Kategorije
Kabala

CXXVI . Mišljenje o današnjim duhovnjacima

Još pre nekoliko meseci, kada sam napisao tekst o magičkim redovima, mnogi su skočli na zadnje noge i pobunili se da sam prestrog. Kilavi brane kilave. Neki su se i složili sa mnom a usledilo je nekoliko pitanja o konkretnim imenima, itd.. Tako je nastao ovaj tekst. Ponovo me terate da sam strog (realan)!

Kategorije
Drvo života Kabala

CXXV. Drvo Života – Binah i Chokmah

Tekst koji sledi je deo koji sam morao da isključim iz osnovnog teksta za knjigu Staze na Drvetu Života. Navodim ga kakav je bio kada je nastao, bez dodatne obrade, zato može izgledati malo nabacan i bez strukture.

BINAH

Ova dva sefirota su naši roditelji. To ne možete promeniti. Genetiku ne možete promeniti. Religiju možete promeniti, državljanstvo, lokaciju življenja, ime i ličnu kartu, krvnu sliku i frizuru, grad i more (kao riba), partnera i partnericu, auto, čak i košulju i zubara, ali genetiku ne.


Nacionalna karma se može izbeći životom u nekoj drugoj zemlji a i lična se može malo korigovati na taj način. Sve je to tačno uz neke dodatke. Preselenje u neki drugi egregor je apsolutno suočavanje sa nacionalnom karmom sopstvenog naroda kao i sa porodičnom i naravno sa sopstvenom. Takav čovek je ‘nateran’ da se suoči sa karmom svojega porekla. Ali to još ne znači da je čovek nužno prevaziđe, da uspe u tome. To je evidentno rad na sopstvenom Binahu a samim time i na svim nižim sefirotima. Zato čovek iz inostranstva (koji živi barem izvesno vreme u inostranstvu) objektivnije gleda na svoje a i na sebe. Moramo dodati da se takav čovek apsolutno suočava i sa karmom tog novog egregora, naroda, te nove zemlje, teritorije, podneblja. Samim činom preselenja on se nije oslobodio sopstvene karme, nego je samo dobio bolju šansu za lakše odrađivanje iste. Veoma često je tako.


To da je čovek toliko sam da ne može da se osloni ni na svoju porodicu ni širu familiju, ni narod niti na državu, sigurno nešto znači. To dožive izabrani i osuđeni. Ako od svih tih nivoa bude i jeste odbijen to nešto znači. To je neki karmički signal. Bilo da je na sve te institucije previše vezan i treba da se oslobodi tih veza ili da nije vezan i toga treba da postane svestan jer to je njegova prednost. Ili možda da shvati da mu je to cena slobode. Ako nema svih tih veza, teže mu je, sve mora sam, nema svoj klan, ali je zato slobodniji, ni za čim ne treba da mu je žao, nije emotivno vezan ni za šta. Nije razočaran ako ‘njegova’ reprezentacija izgubi neku u takmicu. Uopšte nije vezan! Sve to puno govori o Binahu dotičnog čoveka. Jer sve to navedeno spada pod Binah. Takav čovek kao da je repa bez korena!? Ali to ne znači da nema karmu tog nivoa! Naprotiv. Ima je verovatno kao i drugi ali je on za razliku od drugih ‘prisiljen, doveden u situaciju da se sa njom suoči, da je odradi, osvesti. Koja privilegovana osuđenost! Kao da takav čovek treba da izgubi veru u sve te institucije, da ih zaboravi, isključi, ignoriše, da do njih postane indiferentan. Pošto mu to teško ide onda se te institucije ‘same pobrinu’ da se zgade takvom čoveku. Prvo ga razočaraju, jednom, više puta, onda ga udare, ako treba samo da ga odvrate od sebe i time ga ‘nateraju’ da ih prevaziđe. Isto je i sa školama i fakultetima. Takav čovek ima a priori problem sa bubanjem kao i sa autoritetima. Slična stvar se dešava sa svim institucijama čoveka, tako da subjekat treba da postane indiferentan do svega. Zanimljivo je da se prvo gubi vera u najbliže – porodica, roditelji. I ako uspe u tome, ostalo ide posledično.


Ako hoćeš nešto da razumeš treba da znaš uzroke. A poznavanje uzroka znači poznavanje nečega od pre, istorije, dakle uključeno je vreme. Istorija, vreme, je Binah. Tek tada znamo zašto je nešto tako kakvo jeste i nije drugačije. Mi možemo da znamo da je nešto tako kako jeste (to je Tifaret, pa i Geburah i Chesed) ali poznavanjem uzroka znamo i zašto je nešto tako kako jeste. A to je Razumevanje!

Pod Binah spada apstraktno-precizna nauka a to je matematika. U Binahu je konačni saldo svega obavljenog i neobavljenog. U Binah se sliva sva istorija na matematički način. Tu je pohranjena, izmešana kao molekule vode, sakupljena i sve se uvažava.

Sve dok na bilo kojem životnom frontu, bilo kojem sefirotskom nivou ispod Bezdana postoji razlika potencijala, napetost, neznanje, nešto neobavljeno, Saturn, Binah, ima razlog da postavi pitanje – zašto? I ima pravo da tamo udari subjekta, tamo gde mu fali, ili da odseče višak. On to radi preko nižih, odgovarajućih sefirota. Kao što su brže planete najčešći egzekutori sporijih koje imaju finije frekfencije. Na kraju zbog tih napona, u raznim oblicima dolazi i sam Saturn, smrt.


Ako hoćemo da osvestimo nivo Binaha, uvek treba da postavimo pitanje – zašto je to tako? I zašto nije drugačije? Jer tu je viši razlog a ne samo razlog Tifareta. Isto tako ako čovek analizira bilo koji problem kojega ima u Malkutu i ako ide unazad po posledično-uzročnoj vezi, uvek dolazi do svojih roditelja. Jer nigde drugde i ne može da ga odvede taj lanac. To je karmički lanac a karma u velikoj meri korespondira sa Binahom, Saturnom. Ali ako se i tada postavi pitanje – zašto je to tako? – dolazimo do Ketera kao uzročnika svega!

’Ko ne zna ili ne zapamti istoriju, osuđen je da ju ponavlja!’ To je fantastičan aksiom Binaha, Saturna, karme. Tu je istorija, arhivi, muzeji, poreklo, genetika. O ovom sefirotu (kao i o Chokmahu) treba naročito da meditiraju janjičari svih vrsta, ljudi bez porekla i konvertiti. Crnci u Americi tek sada polako pronalaze sebe. Ako vam neko ukrade poreklo, prošlost, genetiku, vi ne znate ko ste, tada ste repa bez korena. Zavojevač vam stvara identitet po svojoj volji, vi ste sekundarni a možda i robovi.


Moguće je da jedan čovek ima neuporedivo više znanja (i obrazovanja) uopšteno gledano od drugog čoveka, ali da ima manje Razumevanja! Da mu je volumen ’upisane kugle’ u LVX-u manji od onog drugog. Najčešći slučajevi toga su kod ekstremno usmerenih umova u neko područje (umetnost, nauka, filozofija, itd.) i koji su veoma obrazovani na tim područjima a da ne znaju najobičnije stvari iz života. To nije pravilo ali moguće je. Kao i veliki trgovac Einstein i njegova kći u autobusu!


Gospođa Majka i Gospođa Smrt konstantno i strpljivo vode evidenciju o toj kosmičkoj astromentalnoj ravnoteži i planiraju rast i pad populacije. One same ne odlučuju o tome nego i živa populacija. Ali one određuju (opšte) kriterijume, (vanjsku) strogost uslova za tu živu populaciju koja se zaluđuje iracionalnim ali veoma konkretnim pogonskim gorivom koje nazvaše – ljubav. One procenjuju kvalitet mase za novu populaciju i da li je neko izuzet iz reciklaže i ko može da im prođe ‘ispod radara’. One su kontrolori događanja u Sudskoj Dvorani jer one same su sve to. Da li znate u kojoj državi su pre sto godina započeli plansku sterilizaciju izvesne populacije? Rezultati, koji su dobri, su vidljivi i danas. Ne, nije to bila Nemačka.


Žalosna devica Marija je drostruko klipotična predstava Binaha. Prvo, ona ne treba da je žalosna! Zašto bi bila majka prosvetljenog čoveka žalosna?! Samadi nivoa Tifareta uopšte ne znači i fizičku smrt. To je čak diskutabilno i u samadiju nivoa Ketera. A sve govori da je postignuće Isusa bilo samo nivoa Tifareta. Barem ga tako interpretiraju jevanđelja kao i vatikanski evnusi.

Drugo, nevina Marija? Kako je to uopšte moguće? To nije samo izvanmaterična trudnoća nego čak i izvantelesna trudnoća. Možda je Isus prvo dete iz epruvete? To da je ona nevina majka je deformisani pokušaj spajanja Staze Gimel i sefirota Binaha. Koncept ‘izvornog greha’ je klipot dva sefirota, Binaha i Chokmaha, ali više Chokmaha. Otuda bezbroj zabrana i deformacija na polju seksa i gnosticizma tokom istorije.

Ako saberemo sve sefirte ispod Bezdana, ili ako ih savladamo, osvestimo, dolazimo do Binaha. 10 + 9 + 8 + 7 + 6 + 5 + 4 = 49 Vrata Binaha!

CHOKMAH

Već sam više puta pisao da svaki problem kojega imamo u materijalnosti, u životu, na izvestan način ima koren u roditeljima. Ako lančano idemo unazad po sistemu zašto – zato – zašto, pre ili kasnije dođemo do roditelja. Kabalistički, po Drvetu Života to izgleda da idemo od Malkuta, materijalnosti, unazad gore po sefirotima, i u traženju krajnjeg uzroka pre ili kasnije, ali uvek, dođemo do Chokmaha i Binaha. Isto važi i za sve klipote. Kada postane punoletan, pravno formalno subjekat (Tifaret) sve te probleme i njihove uzroke preuzima na sebe. Ali njihov koren je i dalje i uvek će biti u Chokmahu i Binahu. Neki čovek je rekao ‘Sudbina nam daje roditelje, prijatelje biramo sami.’ To je tačno. Ali roditelji nam determinišu i polje prijatelja, mada izgleda kao da smo pri tome suvereni. Tek potpunim osveštavanjem Tifareta u izvesnoj meri prevazilazimo to polje od roditelja. Mi možemo da biramo ali ne znači da ćemo biti uspešni u tome sve dok ne osvojimo i Chesed i Geburah. Veoma često je i prezime koje je uglavnom direktna veza i pokazatelj našeg Chokmaha, ograničenje prilikom mnogih stvari i poslova. Naročito ako je subjekat u drugoj sredini. Ponekad je to i vetar u leđa, ali retko!


Posebno zanimljivo poglavlje za analiizu sefirota Chokmaha i Binaha je kako se oni razvijaju kod dece razvedenih roditelja ili kod usvojene dece ili kod dece koja ne poznaju svoje roditelje ili kod dece koja su jednog genetskog egregora a odrasla su i žive u drugom?! Široka, preširoka tema.

Svakom čoveku predlažem da u samoanalizama, u sebi pronađe koje osobine je nasledio po ocu a koje po majci, a koje su rezultanta osobina od oba roditelja. To nije lako ali potrebno je i to utanačiti. Jer time lakše sagledava svoje i slabe i dobre osobine i kako se ti klipoti, ta dva sefirota, pokazuju na nižim sefirotima. Zamislimo da imate astro karte od oba roditelja i da ih stavite jednu preko druge i tome dodate datum njihovog koitusa kada ste vi nastali (a obično je to u periodu kada je Sunce bilo u za vas nekompatibilnom astro znaku), dakle tadašnju trenutnu situaciju na nebu, i imate pred sobom sve faktore od kojih i zbog kojih ste nastali.


Iznad Ruach-a koji je nemiran kao vetar, koji luta i kalkuliše je njegova baza, nosilac, podloga, mnogo finiji temelj svesnosti koji se ne menja. To je Nešamah zajedno sa Chiah-om i odraz tog nivoa zapisan u vremenu (jednom momentu) je Sveti Anđeo Čuvar. To je pravo sopstvo koje ima prirodu Nešamaha i Chiah-a, mada se manifestuje u Tifaretu, u nuli (koje mena) ispod Bezdana. Dakle pravo sopstvo jeste u Tifaretu ali ima prirodu Prve Trijade.


’Gde je mudrost koju smo izgubili u znanju, i gde je znanje koje smo izgubili u informacijama?’ pita se Tomas Stern Eliot. Veoma logično.

Informacije su cigle (gomila podataka).

Znanje su zidovi (neki konsistentni sklop tih informacija koji može da rezonuje i može da opstane).

Mudrost i Razumevanje su kuća (savršeni konstrukt koji poznaje i svoj smisao).

Vidimo da su i zidovi i kuća sastavljeni od cigli. Ali od pravilno i smisleno složenih cigli. Ne može biti kuća bez zidova niti zidovi bez cigli, ali te cigle moraju biti pravilno složene a zidovi pravilno postavljeni, i tek tada je tu kuća, Mudrost, Chokmah.

Lakše je biti objektivan do sebe nego do svojih roditelja. Lakše je videti i otkloniti posledice nego videti i otkloniti uzrok. Tifaret je posledica a Chokmah i Binah su uzroci. Lakše je dostići samadi na Tifaret nego preći Bezdan i osvojiti sefirote roditelja.

Kategorije
Kabala

CXXIV. Simbolizam krsta II

Krst svakoga se razlikuje kao i karma svakoga, kao i telema i misija svakoga, kao i Apep svakoga.

Kada kažemo da svako nosi svoj krst tu se misli na neuravnotežene delove krsta. Jer ako je krst uravnotežen on nije težak, odnosno on je anuliran, nema ga, to je subjekat sam. Ali ako su tu neuravnoteženi delovi krsta onda je to breme, jer to još nije postalo subjekat, ali subjekat mora to da nosi i da to osvesti, odradi. Neuravnoteženi delovi krsta su Apep, odosno karma. Svako nosi svojega Apepa, odosno svako odrađuje svoju karmu. Rekli smo da je Istinska Volja svakog čoveka da odradi svoju karmu. Drugim rečima, Istinska Volja ili smisao inkarnacije je da svako uravnoteži svoj krst i samim time ga olakša. To je ta misija svakog čoveka. Karma i Istinska Volja su kompatibilne, one su azimut i obrnuti azimut. Dakle, izjave – svako nosi svoj krst i svako ima svoju misiju – su kompatibilne, da ne kažem da govore isto. Kalvarija je proces sličan bičevaju, pokušaj da se brže odradi karma, ali na žalost, zbog neznalica, tako je grozno predstavljena, da se čoveku zgadi inkarnacija. Kalvarija je zamišljena kao vrsta inicijacije i ubrzano iskupljenje, čišćenje karme. Na vrhu brda ‘nosač krsta’ umire. Ima logike. Ali ne grozne smrti. Jer, ako je već izneo svoj krst na vrh brda, tada je taj krst već postao lak jer se je uravnotežio i ako je već smrt tu, ona treba da je slatka. Jer to je samadična smrt.

Na početku kalvarije krst uopšte nije uravnotežen, inače ne bi bilo potrebe po kalvariji. Osim toga, u toj fazi kod 99% ljudi su sva četiri kraka nejednake dužine a na kraju kalvarije, na vrhu brda krst treba da je jednakokraki, uravnotežen. I tada je lak.

Hrišćanstvo u svojoj srži je čisto i smisleno. Ali je tako pogrešno i debilno interpretirano da je postalo dogmatsko do autodestruktivnosti. To se vidi po nerazumevanju sopstvenog osnovnog simbola. Kalvarijski krst je možda prilagođen fizičkom telu čoveka ali je klipotičan. Ali udubimo se u to kako je on nastao. Nespretnim pokušajem imitiranja ljudskog tela. Produženjem jednog kraka ili skraćivanjem ostala tri. Šta je uopšte kalvarija? I lokacija iskupljenja i sam proces iskupljenja. Mučeništvo, odnosno iskupljenje kroz mučeništvo. Taj krst je težak jer nije uravnotežen. Smisao kalvarije je da kada mučenik izdrži težinu tog neuravnoteženog krsta i kada ga donese na brdo tada taj krst postaje uravnotežen. Ali gospodo, da li vam je to neko rekao? Da li ste čuli da na vrhu brda krst postaje uravnotežen? Barem bi trebalo da je tako.

Uvek kada se pomene ili vidi krst ili izvodi gesta krštenja rukom uglavnom se pojavi asocijacija na taj simbol i tu gestu. Za nas je važno da znamo da je to simbol ravnoteže i to četvorostruke ravnoteže. Ali ako je asocijacija krvavi Isus na krstu onda je to deevolutivni mazohizam.

Već i sam dvodimenzionalni krst, čak i ako ima jednake krake je nepotpun. Nije klipotičan ali je nepotpun. Zato je dvodimenzionalan i samim time teško upotrebljiv u ovom našem trodimenzionalnom svetu. Znači treba da bude volumenski, sastavljen od tri osnovna geometrijska pravca. Ako su neke neznalice davno produžile taj jedan krak, time su naglasili samo jedan Element, jednu četvrtinu i samim time nastaje neravnoteža, i taj krst je težak, teško ga je nositi, ima puno karme. Ako je nastao ‘skraćivanjem’ ostala tri kraka onda je nastao iz ne-znanja, slepila i opet je znak neravnoteže i klipota. Da pojednostavimo. Ako pogledamo piramidu odozgo iz njene ose vidimo jednakokraki krst. Kakva bi to deformisana piramida bila ako to ne bi bio jednakokraki krst?!

Simbolizam krsta je mnogostruk. Skoro da nema područja gde nije prisutan u raznim oblicima, imenima, simbolima. To je veoma pojednostavljena Sfinga, četiri Elementa, piramida, JHVH odnosno JHŠVH, čeriti strane sveta, četiri godišnja doba, četiri osnovna položaja Sunca tokom godine, četiri doba dana i bezbroj drugih korespondencija. Ali kod svih tih primera se misli na ravnotežu uključenih faktora, elemenata, silina, pojmova. Misli se na njihovu harmoničnu dinamiku, odnosno ‘relativnu’ ravnotežu. Krst je samo grafički, geometrijski prikaz toga i zato je smisleno da je jednakokraki. Dakle krst je simbol sa velikom simbolikom. Skoro da nema inicijacijskog rituala u zapadnoj tradiciji (čak i u nehriščanskim tradicijama) gde krst nije prisutan, ali uvek je to jednakokraki krst. Baš me zanima kada bi kandidat posle jedne takve inicijacije upitao inicijatora da mu objasni šta znači ta gesta krsta tokom rituala, šta bi mu inicijator odgovorio. Da li zna kada je to matematička nula, a kada su uravnoteženi Elementi a kada nešto treće!!!

Naravno da krst, taj osnovni simbol hrišćanstva, bezbroj puta zloupotrebljen i pogrešno interpretiran, možemo da ukalkulišemo u svaki sefirot, svaki nivo svesti i fantastično se uklapa u volumensku predstavu uma. Svaki sefirot možemo gledati, predstaviti i analizirati dvodimenzionalno, što je OK, ali je mnogo kompletnije analizirati ih volumenski. I u tom pristupu u svaki sefirot možemo instalirati i trodimenzionalni krst (kao presek tri osnovna pravca univerzuma). U svim sefirotima ispod Tifareta taj krst neće biti jednakokraki, odnosno najverovatnije je da su sva četiri kraka (ili svih šest krakova) međusobno nejednaki. Tek u Tifaretu oni su jednaki ali čak ni tada ne moraju da budu jednaki sva četiri, jer je moguće biti na nivou Tifareta a da su opozicijski krakovi (oba ili sva četiri) jednako dugi. Slično je i u Geburahu ali u Chesedu moraju sva četiri, odnosno svih šest, da su jednaki. Prelazak preko Bezdana je oblik smrti i otuda je krst i simbol pokojnih. Ali rani hrišćani ovo nisu dobro razumeli ili nisu želeli da i drugi razumeju. Zbog toga je došlo do strahovitih deformacija unutar te religije, a koje traju i danas. Zato je nužno napraviti te razlike u stavovima i shvatanjima teleme i hršćanstva.

Čak i vudu bog Legba u svojem sigilu sadrži krst. I to nema nikakve veze sa hrišćanstvom, jer oni to zovu i smatraju kao raskrsnicu, ukrštanje. A u stvari uvek je to spoj nečega i ishodište nečega. Naše ishodište se je pojavilo kada su se spojili naši tata i mama.

Šta znači gesta ili rečenica kada neko kaže ili uradi nešto apsurdno ili grozno, a ljudi odgovore ‘da se prekrstimo!’ ili se prekrste? Povratak u ravnotežu! Svaka gesta krštenja ili simbol krsta je povratak u ishodište ili ravnotežu. Jer to je afirmacija božanstvenosti, afirmacija ravnoteže, afirmacija prisutnosti boga. Jer bog je ravnoteža. Zato se đavo boji krsta jer se boji ravnoteže. Krst kao simbol pokojnih je znak ekstremne ravnoteže do statike. Oni ne postoje više i zato nisu aktivni i otuda su u miru, statiki i to predstavlja krst. Ali, kakvi su krstovi na grobljima po celoj Evropi i u celom hrišćanskom svetu? Uglavnom kalvarijski. E pa nismo baš učinili veliku uslugu našim pokojnima sa takvim krstom. Ako im stvarno želimo nebeski mir, više im pomažemo sa jednakokrakim krstom.

Prekrstite se. Pomaže, ako znate šta time radite.

Krst je jednostavna geometrijska figura, lik koji izražava dinamiku i harmoniju i još mnoge druge procese u univerzumu i u čoveku. Izražavaju to još neki geometrijski likovi (krug, simbol jin-jang, kvadrat, pentagram, heksagram) ali ih je teže gestom izraziti, imitirati. Zato se je ustalio krst kao prihvatljiv simbol. Sve navedene simbole je moguće ukalkulisati uz neki sefirot ali jedino jednakokraki krst korespondira sa Tifaretom. Otuda logičan zaključak da je postignuće Isusa (samo) postignuće nivoa Tifareta. Za običnog čoveka je to ogromno, ali za proroka ne znam (da li je to dovoljno). Znao sam da će ova zadnja rečenica izazvati toliku galamu i proteste neznalica.