Kategorija: Kabala

VRISAK IZ CENTRA ZEMLJE KOJI TREBA DA BUDE VETAR U LEĐA

    Trenutno živimo u veoma opasnim vremenima, ali ipak i baš zato, treba da znamo, treba da se podsetimo:

    Aplauz i srdačan pozdrav vama koji sada ovo čitate u ovoj godini, bez obzira koja je sada godina!

   Juče je istorija, sutra je misterija a danas je sada. Samo jednom je sada. Budimo zahvalni za to i živimo to. Provedite lepo današnji dan! Hoćete li? Budite Sunca koja emituju svetlost! U ovim vremenima je to veoma potrebno.

    Hej ti, bilo ko da si, koji čitaš ovo, ovo je tvoj znak. I znaj da sve će biti u redu, znaj da nisi došao tako daleko da bi sada odustao! Ja verujem u tebe!

    Hej vi, snažni ljudi koji ovo sada čitate… samo želim da vam zahvalim što istrajavate u životu. Hvala vam što podnosite teškoće života. Hvala vam što ste ljudi koji stalno pokušavate da budete bolji! Hvala vam što živite. Hvala vam za jako srce. Hvala vam za sve. Hvala vam što se ne takmičite nego želite da budete bolji zbog sebe. Hvala vam što udišete ovo Sunce života i molim vas, emitujte Sunce iz sebe da i drugi mogu da zasijaju kao Sunce.

    Svima koji ovo čitate, mi se ne poznajemo i verovatno se nikada nećemo upoznati, ali ja vam želim sve najbolje u životu i sreću celom svetu! Bilo ko da si i bilo gde da si, ako ovo čitaš, hvala ti, i samo hrabro napred.

    Ako ti život zatvori vrata, otvori ih opet! Ako padneš, ti ustani!

    Kada ti kažem da si dovoljno jak, to ne znači da si jači od ovoga ili onoga ili da si najjači. To znači da si jači nego sve teškoće koje su pred tobom, znači da si dovoljno jak za sve borbe koje su pred tobom. Jak si da pobediš sve udaljenosti od tebe do tvojega cilja i sve prepreke na tom putu. Dakle, jak si dovoljno. Kao što je rekao moj školski drug – sve što je na putu postaje put!

    Ništa ne tražim od tebe, nikakve obaveze nemaš do mene, ništa ne očekujem od tebe, samo želim da ti kažem i da znaš da si mi draga osoba. Jer imaš kvalitete zbog kojih je vredno istrajati. Zar je teško biti takav do drugih?!

    Neki kažu da sve dok postoji i jedna osoba kojoj je stalo do tebe, život ima smisao. Znate, kada stvari krenu strašno slabo i pomisliš da digneš ruke od svega, molim te seti se – imaš snage!

    Ako ovo sada čitaš znači da ti mozak dobro funkcioniše i da si dobrog zdravlja i da uživaš u životu. Čestitam! Na dobrom si putu da dođeš iza prostora i vremena u sferu bez ograničenja.

    Dobra priča je nužna za podmazivanje moždanih ćelija i održavanje optimalnog rada mozga. A ljubav je potrebna da život uopšte teče. Zato – dajte mu goriva! Otvorite oči. Ima ljudi oko vas koji mogu da aktiviraju to gorivo. Koji vas vole i koji vole da čuju da im kažete da i vi njih volite.

    Recite osobi da je volite. Nema boljeg načina da joj pokažete da ste živi! I da je ona živa! Nije važno da li će isto da vam odgovori. Ali, ako ste jaki, a to jeste, vi ste tu da dajete. Verujte mi – time samo dobijate!

    Milioni ljudi, milioni osetljivih i svetlosnih bića, danas, sada, kao vi i ja, naporno rade da se ostvari ovaj benevolentni san, da svako svakome kaže da je vredan ljubavi. Svaki čovek nam je potreban jer je vredan. Svaki muškarac i svaka žena je zvezda.

Neki ljudi pišu o ljubavi.

Neki ljudi crtaju, slikaju da je tako izraze.

Neki ljudi plešu da je izraze.

Neki komponuju melodije.

Neki je izražavaju pogledom, osmehom.

A neki to lepo izraze rečima.

Ima još bezbroj načina da se izrazi ljubav.

Svaki od tih načina je prihvatljiv i poželjan.

Bilo koji od tih načina da izaberete, vašem Svetom Anđelu Čuvaru je to drago. Jer On vas voli. Više nego juče. Manje nego sutra! Time će se sigurno povećati i broj ljudi koji vas vole. Ovaj svet može da bude beskonačni okean lepote. Učinimo ga takvim! Možete vi to! Možemo mi to!

Neko sluša muziku, a neko se bavi drugim stvarima! Bilo šta da radite – budite Sunca!

   —   —–   —

    Zahvaljujem se svim ljudima koji su mi pomogli. Potrudio sam se da im se odužim i zahvalim.

    Zahvalan sam takođe i svima koji su me povredili. Naterali su me da ojačam i da postanem jači od njih i da im se osvetim. Konvencionalnim i nekonvencionalnim sredstvima.

    Zahvalan sam i svim ostalim ljudima zato što su ljudi. Ako su ljudi. Zahvalan sam i vama koji ovo čitate.

   —   —–   —

    Životni tok je tok kojega treba pustiti da teče, čiju logiku razum ne može razumeti ali koji ima logiku karme. Ma kako to izgledalo, to treba prihvatiti sa osmehom. Samo treba da znamo da u sebi nosimo sva čuda koja tražimo u svetu oko sebe.

    Ti si sve-svet-svest-svetost-svetlost-svetinja-svesnost! Sve to si ti. Nikada to ne zaboravi. To je zastrašujuća privilegija i zastrašujuća odgovornost. Ali, zar nije veličanstveno biti u toj sredini! Svetlost na izvoru Svetlosti. Svetlost u okeanu Svetlosti.

    Blagoslov svima vama koji čitate ovo. Ne zaboravite da su ljubav, mir i radost mogući i da su prisutni. Priroda nam pomaže na bezbroj načina čak i ako to ne znamo. Svaka vlat trave je čudo svoje vrste. Ponosan sam na vas koji ovo čitate s obzirom šta ste sve prebrodili u životu. Jer, ovo ne čita svako.

    Zato, glavu gore. Na ovom svetu je puno ljudi, dobrih ljudi, ljudi sličnih vama, srodnih vama, koji rade na sebi, koji se bore da ojačaju i da poboljšaju i ulepšaju ovaj svet. Ima nade za budućnost ovog sveta. Amen.

    Tebi, koji ovo čitaš – Srećno! Ne brini, sve se može urediti i obaviti. Bez obzira sa kakvom teškoćom se trenutno suočavaš, ti to možeš rešiti. Jer ti si hrabar i jak!

    Zato, neka ovi dolazeći klinci, nezreli klinci, i dečaci i devojčice, budu spremni za ljubavi, za velike ljubavi, sa kojima će se suočiti i koje su pred njima. A vidim da nisu spremni. Jer, nisu to male stvari koje ih čekaju. Ne očajavajte, nego ojačajte! Možete vi to! Vi ste bića Svetlosti.

    Dakle, da ponovimo, provedite lepo današnji dan! I sutrašnji takođe. Budite i dalje Sunca koja obasjavaju ostala Sunca. Molim vas, shvatite ozbiljno ovaj vrisak iz centra Zemlje. To je vrisak Zevsove nećakinje. Ali i Zevs i Demetra misle isto tako.

Sinhronicitet

    Slučajnosti nema. Slučajnost je samo znak našeg nepoznavanja svih sastavnih delova koji kreiraju događaj, situaciju. To naše nepoznavanje uzroka stvari a koji kreiraju naš svakodnevni život je toliko da je bolje da o tome ne počinjemo ni misliti jer to je beskonačni uzročno-posledični lanac. A mi mislimo da smo gospodari planete, da imamo svoju slobodnu volju širokog raspona, itd.. To su doslovno detinjasti rezoni. Isto tako mislimo i o sreći. Kako to može da bude slučajnost? Sreća je uvek rezultat nekog i nečijeg minulog rada. Mi toga nismo svesni i mislimo da nam je bog pomogao, da nas bog voli. Ha ha!

    Pogledajmo etimologiju reči sinhronicitet. Dve starogrčke reči, sin-hronos, zajedno sa vremenom, istovremenost. Ali u psihologiji, Jungovoj psihologiji, ili po Jungovoj teoriji sinhroniciteta, to je malo kompleksinija stvar. Dakle, dva događaja, bilo koja dva događaja mogu da budu primer sinhroniciteta ako su po nečemu specifični, zanimljivi, slični ili isti, istovremeni, retkost koja štrči, itd.. Na primer, sada se ovde desi neki događaj i isti takav negde drugde, što se ne dešava često, ili, da se igraju dve utakmice u dva različita grada i da iste minute ili iste sekunde se dogode golovi na obe utakmice, ili da nezavisno i vi i ja pomislimo na istu stvar istovremeno, itd.. To je lepo izraženo u onoj našoj izreci – mi o vuku a vuk na vrata, ili u onoj starogrčkoj frazi – es kairon, ili – eukairia. Sve to može da bude zanimljivo ali nam to još ne govori puno. Samo slučajna istovremenost, podudarnost. Ima ona svoju dublju logiku i objašnjenja koja su nam još nedokučiva i koja nas puno i ne zanimaju. Dakle, imamo dva događaja koji su povezani ili ne. Ali kada se takva dva događaja ponove, dakle kada se ponove četiri takva događaja u istom ili sličnom vrstnom redu i intenzitetu, tek tada je to primer Jungovog sinhroniciteta i tek tada je to postalo zanimljivo i za psihologiju i za astrologiju.

    Astrolozi to objašnjavaju cikličnim ponavljanjem istih ili sličnih tranzita koji uzrokuju ciklična ponavljanja (skoro) identičnih događaja, mada je to u punoj meri nemoguće. Jer baza na koju pada tetris se menja, nadgrađuje, evoluira. A događaji su uvek  rezultat saradnje, sinergija mešanja, integrisanja tetrisa u bazu, NOX-a u LVX.

    Sinhronicitet je samo pokazatelj logičnosti svega što se dešava. Navodi nas na daljnja istraživanja. Ako bi poznavali sve okolnosti i faktore koji kreiraju svaki momenat, znali bi sve što će se dogoditi, zašto se događa, i šta i kako i kada će se događati ubuduće. Da li bi tada ovaj svet bio zanimljiv? Divinacije nam ne bi bile potrebne. Ali to bi značilo krajnju programiranost i obesmislilo bi slobodnu volju a samim time i Istinsku Volju. Isključilo bi faktor ne-znanja a samim time i nužnost evolucije. Dakle, bila bi statika, a univerzum ne bi mogao da postoji u statici. Dakle. U tom slučaju ne bi postojao božiji scenario, ne bi postojalo ne-znanje. Čovek bi znao sve i bilo bi dosadno. Zamislimo koliko je to nezamislivo!

    U praksi ako imamo slučaj da se dva identična događaja dese istovremeno, to nam nešto govori ali ne puno. Zanimljiv detalj, zanimljiv slučaj. Ali ako se to ponovi, tada je to znak neke nevidljive uređenosti, neke matrice po kojoj se to dešava ili preciznije, koja to kreira. Možemo logično da zaključimo da će možda i neki sledeći događaj, koji se je dogodio nakon prvog sinhroniciteta, da se ponovi kao i u prvom slučaju. Ali još zanimljiviji i češći je slučaj da se nešto desi, detalj A, a nakon toga usledi neki drugi događaj, detalj B, koji ne moraju da budu ni u kakvoj vezi. Jedino važno u svemu tome je da je onaj subjekat koji to sa strane registruje svestan tog vrstnog reda. I kada se nakon izvesnog vremena ponovo slučajno desi detalj A, subjekat može očekivati i ponovno događanje detalja B. I ako se to tako desi tada je to savršeni primer sinhroniciteta. Dakle, jedina logična veza između prva dva događaja i druga dva događaja je svest subjekta o njihovoj identičnosti i vrstnom redu ili istovremenosti, itd.. To je jedina logika sa uske tačke gledišta. Ali sa više tačke gledišta to je sasvim logično jer očigledno uzročnici su ponovo u nekom sadejstvu i kreiraju iste ili slične stvari. Mada je to veoma retko, ali je znak božijeg prsta ‘gore’ koji kreira događanja ‘dole’. Po Hermesovom zakonu. A u praksi je to po zakonitostima tetrisa i baze, ili NOX-a i LVX-a. Figure NOX-a, uticaji tranzita, ‘padaju’ na bazu LVX-a i tako se kreira svakodnevna dinamika. Harmonična dinamika među uzročnicima se menja i samim time figure tetrisa (čitaj uticaji planeta i drugih silina sa makro nivoa), kao i što se baza, LVX, menja po svojoj volji i u skladu sa svojim potencijalima. Zato je teško da se stvari ponove identično. Ali sličnosti su apsolutno prisutne. U skladu sa tipičnim astro aspektima. Danas je veoma aktuelno gledanje na trenutno kretanje Urana jer je na skoro istoj poziciji kao i 1942.-e godine. Ali ostali faktori su drugačije postavljeni i drugačije su jaki tako da će ovi naši savremeni događaji biti malo drugačiji. Ali sa nužnim ključnim sličnostima. Sretno nam bilo!

    Planete kruže oko Sunca i svako toliko vremena se ponovi poziciija svake planete. Ponekad se ponove identične pozicije dve ili više planeta. To znači da su uzročnici ‘gore’ događanja ovde ‘dole’ kod nas (skoro) identični i mogu uslediti i (skoro) identični rezultati. Neke planete (il neki drugi uzročnici) dolaze na istu poziciju svakog meseca, neke jednom godišnje a neke planete jednom u 84 godine. Zato je teško to pratiti.

Ovom prilikom prilažemo jedan deo teksta trećeg poglavlja iz nove knjige – Rasprava o prenosu karme

Astro karta i aspekti planeta, čoveku determinišu vreme kada može i kada će da oplodi ili bude oplođena. To u izvesnoj meri determiniše datum rođenja deteta. A taj datum determiniše kartu i aspekte toga deteta. Znači karta roditelja i njihovi pojedinačni i zajednički aspekti, determinišu aspekte deteta. A time i još milion drugih stvari. Užasno! Znači, roditelji sa izvesnim aspektima i karakteristikama će stvoriti i dete sa sličnim ili istim aspektima! Rezultirajućim. Znači astro karta je rezultanta astro karti roditelja, kao što je dete rezultanta roditelja. Evo zašto neke ljude treba sterilizovati pravovremeno, pre nego što ostvare podmladak. Znači, ako majka ima neki težak aspekt u svojoj karti i ako otac u svojoj nema neki drugi koji ga anulira ili ublažuje, onda će i dete imati isti takav aspekat, i kroz život će vući isti ili sličan tip problema. To se najviše i najlakše vidi u zdravlju. Evo zašto su roditelji prokletstvo, po jednom žustrom zen tumačenju. Magički i kabalistički gledano, sve to je sasvim logično. Čudno bi bilo kada bi bilo suprotno. Kud će iver od klade? Kako može već determinisana frekfencija orgazma majke i njene jajne ćelije i frekfencija orgazma oca i njegovog spermatozona da stvori nešto što je izvan njihovih priroda? Ne može. Moguć je evolutivni napredak, samo radom tog novog bića na sebi. Silnom mukom. Tako roditelji usput, onako u dobroj veri, prenesu sva svoja prokletstva na decu, nesvesno. Jer deca biraju svoje roditelje više na osnovu njihovih slabosti a manje na osnovu vrlina. Zato su deca logičan nastavak roditelja. A za napredak je potreban krvav rad dece. Šteta što je sinastrija tako malo prisutna, jer dalo bi se izračunati mnogo toga o detetu još pre začeća, a na osnovu rezultirajuće astro karte oca i majke.

Hrišćanska mislenost hoće da na svaku dušu svali krivicu Greške Početka. Ako se dete pobuni protiv toga to je sasvim opravdano. Dovoljno je što dete mora da preuzme posledice (jer ih ne može nikako eskivirati) ali ne mora da preuzme i uzroke. Jer toliko ponižavanje i padove ne zaslužuju bogovi. A svako dete je bog, ili bliže je bogu nego odrasli čovek. Takva poniženja bogovi ne zahtevaju. To samo kiseli ljudski mozgovi propagiraju i zahtevaju. Zato treba reći da su deca robovi svojih roditelja, svojih predaka, nesretne žrtve i nevine žrtve, koje su žrtvovane a da to ni ne znaju, a niti roditelji ne znaju da su ih žrtvovali. Zato deca moraju bolno da kriknu u znak protesta, buđenja, oslobođenja, osveštavanja, mada sama nisu uzrok za tolika sranja od kojih ipak moraju sama da se oslobađaju. Sve to moramo da znamo da isto breme karme ne prebacimo i na svoje potomke. Da ne ponovimo greške naših predaka. Deca imaju pravo da se bune. Svo pravo imaju. Na skoro svakom frontu života. Jer mi smo prve generacije koje imaju neke predstave o slobodi, pravoj slobodi, pravoj emancipaciji. Mi smo ti koji vidimo bezbroj grešaka koje su napravili naši pretci u odgoju koje su generacijama radili. Danas deca kažu: ‘Dosta! Hoćemo vazduha!’ I imaju pravo. Amen!

Na licu svakog čoveka se vidi neobavljeni posao njegovih roditelja! Poznajemo samo par ljudi kojima njihovi roditelji nisu veoma otežali život, ili blago rečeno, kojima su pomogli. Postoji puno ljudi koje su njihovi roditelji na nekim frontovima opteretili a na drugima dali previše (da bi kompenzirali svoje greške). Oni ljudi koji izvršavaju svoju volju su se oslobodili tih opterećenja svojih roditelja ili su bili pošteđeni toga. Nažalost većina života većine ljudi protekne u toj borbi (Davida i Golijata) ili u pokušajima da se pobede ta opterećenja roditelja, da se anulira taj prenos karme koju roditelji sruče na leđa deteta tokom prvih godina života deteta.

Nefeš deteta se razvija još u embrionalnoj fazi i samo nastavlja od rođenja pa nadalje. Kod Ruach-a je malo drugačije jer se razvija sporije. Medicina već poznaje te rane faze razvoja Nefeša a koje se kasnije odražavaju i na Ruach-u, a to su analne, falusne i edipalne faze. To su rane faze, znači faze kod semena, kako bi to rekli taoisti. Odnos odraslih do dece u tim fazama nužno imaju posledice kasnije u životu tog deteta dok odrasta i kad odraste. Te posledice su crte ličnosti, komponente Ruach-a u tom odraslom čoveku. One mogu da budu i pozitivne i negativne. Te faze su izgradnja baze, temelja, oblikovanje Nefeša na temelju čega se kasnije oblikuje i Ruach. Taj Ruach kasnije postaje ‘gospodar’ ali nužno ima osobine, posledične osobine ranog razvojnog doba i oblika Nefeša. Ta veza inače traje ceo život. Od tog razvojnog doba zavisi da li će se kasnije taj Ruach toliko usavršiti i transcendirati tu bazu, osnovu, a i sebe samog. Najvažnije od svega tog otkrića medicine je da se zna da ‘to nastaje od toga’, ‘to je posledica toga’, tako da možemo da znamo da kada hoćemo da od deteta stvorimo ‘velikog čoveka’ sa takvim i takvim kvalitetima, onda dok je još seme moramo da ga odgajamo tako i tako, da sa njime postupamo tako i tako a ne po slepoj inerciji kako se radi hiljadama godina pre nas. To sve treba da zna svaki roditelj.

Svi kažu da se treba boriti i izboriti. Slažem se sa time. Ali da li postoji mogućnost da je ponekad život jači od čoveka, da mu je karma toliko teška, velika, da jednostavno ne može napred i pored toga da mu je sve jasno? Da samo tapka u mestu i da mu je i to već uspeh? Da li dopuštate mogućnost da su roditelji nekoga već toliko ‘zajebali’, ‘životno zajebali’ da on ma šta da pokuša u okviru svojih mogućnosti, taj ‘zajeb’ roditelja ne može da pobedi, otkloni? Da su mu roditelji stvorili, oblikovali takav mentalni i energetski konstrukt, toliko ga potkrepili nekim dogmama, da on jednostavno ne može ništa puno da uradi protiv toga? Da li to dopuštate? Ne! To sam i očekivao? Ali ako to ne dopuštate, odgovorite mi onda, zašto je radnička klasa toliko brojna na celom svetu? I zašto je toliko siromašnih na svetu a niko od njih ne želi da bude siromašan? Da li njih bog možda mrzi? Ili, sledeće pitanje, zašto svako od vas nema barem milion dolara? A svako od vas to želi? Ako neko kaže da ne želi, laže! Tu vidimo koliko roditelja uništi svoju decu, a ta deca kada odrastu ne mogu to da poprave, mada žele jer su nezadovoljna stanjem! Tu vidimo koliko je teško popraviti biljku koja je već izrasla ako joj je seme već bilo deformisano. Roditelji na svoju decu prenose svoje karme. Nenamerno. Ali time uništavaju svoju decu. Ne kažem da je karmička mogućnost svakog novorođenčeta da ima, zaradi milion dolara, ali 80% novorođenčadi ima te potencijale u sebi u momentu rođenja. Gde nestanu ti potencijali?

Prenos karme je moguć i dešava se ne samo sa roditelja na decu nego i unutar šire porodice, familije. Bilo da to zovemo ‘gensko nasleđe’ bilo ‘zajednički karakter’ ili ‘generacijski kontinuitet’, uvek je to prenos karme sa kolena na koleno. I uvek se na taj način na pleća deteta baca ‘tone karme’ u obliku nekih normi, imperativa, propozicija, navika, ‘kako treba’, koje zacementiraju već postojeći ali i budući mentalni konstrukt tog bića, tako da kada odraste teško da to sve prevaziđe. A evolucija to nužno zahteva. Narodi koji su sa tim balastima manje opterećeni brže napreduju. Kako roditeljima dokazati da je potrebna ta korekcija u odgoju dece? Kako im uopšte dokazati da više ne važi ono ‘kako su mene moji roditelji odgajali tako i ja odgajam svoje dete’? To više ne važi! To je nazadno i opasno po dete, po tog budućeg čoveka. Svaki roditelj bi želeo da mu dete postane pilot, ministar. Pa zašto onda to ne omogući tom svojem detetu, zašto ga od pelena ne priprema za pilota?! Ako hoće da njegovo dete evolutivno preskoči jednu generaciju (a to je moguće) roditelj treba da zasuče svoje rukave i svoje dete ne optereti do krajnosti nekim glupim i nepotrebnim i nefunkcionalnim balastima, pa ma kako ga imenovao, na primer generacijski kontinuitet, potrebna tradicija, dug prema precima itd.. U izvesnoj meri faktor genskog nasleđa postoji ali ga je moguće nadgraditi. Takođe deo tradicije treba očuvati i negovati, ali samo nužni deo. Ostatak treba da ide u muzej.