Kategorija: Kabala

    Staze su inicijacije, glavni rad, kaljenje, sefiroti su odmarališta. Staza govori i tera nas da se ojačamo, promenimo, poboljšamo i pripremimo, položimo ispit pred vratima sefirota u kojega putujemo. Kada pređemo put, mi smo ga prešli i ne vraćamo se više, ali kada dođemo u grad u kojemu ćemo da bivamo izvesno vreme, mi treba da mu se prilagodimo, uskladimo sa njime i da ga na kraju osvojimo. Ali to ne znači da sefiroti nemaju svoju zahtevnost i da ne treba da se radi i na njima kada se dođe u njih. Dakle, treba da doputujete u sefirot i treba da se aklimatizujete u njemu i da ga osvojite. Ne putujete vi tamo kao turist mada je i to moguće. Dakle, rad i u sefirotima samo nešto drugačiji.
    Sefiroti su ključna stanja svesti, staze su posredna stanja svesti. Neki to zovu subjektivnim i objektivnim stanjima svesti, neki čak obratno, ukratko, tu je velika konfuzija zbog mnogo prepisivača. Ja bih to slikovito predstavio ovako. Sefiroti su gradovi a staze su putevi koji povezuju te gradove. U zavisnosti od veličine i važnosti gradova ekvivalentni su i putevi među njima. Dva grada daju logiku i karakteristike puta koji ih povezuje. Osveštavanje staza teče slično kao i kod sefirota. Ali svaku stazu treba shvatiti i razumeti dvosmerno. Silazno (involutivno) i uzlazno (evolutivno). Staza nam govori odakle idemo i kamo dolazimo, priprema nas na grad-sefirot kojemu se približavamo. Staza izražava uslove koje treba da ispunimo, gradivo koje treba da savladamo pre ispita. Staza je u velikoij meri i sam ispit. Ako se ispune svi uslovi, recimo Hermita i Sreće, onda taj srećković stvarno može da očekuje i da se nada ulasku u Chesed. I još ako je savladao ispit teleme u Adutu Strast, onda je stvarni kralj i u duhovnom i u svetovnom smislu. Prava aristokracija, faraon. Ako je samo učinio prohodnijim taj sefirot, čak i to mu donosi blagodeti u životu, ali i u tom slučaju je morao u izvesnoj meri da savlada navedene staze. Staza se osvešćuje upoznavanjem svih korespondencija a ponajviše spoznavanjem logike njene pozicije. To uključiuje sve korespondencije i mitove. Osim toga, ključna stvar je ustanoviti poklapanja i odstupanja u svojem karakteru od zakonitosti i zahtevnosti dotične staze. A to se najlakše čini preko korespondentnog Tarot Aduta.
    Dakle, staze su glavni posao, njihov prelazak, prolazak njima i dolazak u sefirot je i učenje i ispit. Dolazak u sefirot i bivanje u sefirotu je nagrada koja ima svoje zakonitosti, ali to je i dostignuće. Na primer na stazi Tau treba da shvatimo faktor ‘mrtve’, inertne materije, guste i teške, kao i faktor vremena. Jer Malkut je jednako udaljen od Tifareta kao i Keter. Ali ta staza vodi do Jesoda i zato na tom putu susrećemo i senke i snove što je korak ka nekoj svesnosti, ali još ne potpunoj, nego samo svesnosti snova. To još ne znači da ovde morate da imate kontrolu snova, ali njihovu prirodu treba da znate, kao i šta se dešava sa umom dok sanjate. Na ovoj stazi treba shvatiti i razređivanje ali i zgušnjavanje materije, dakle osnove astranog nivoa a što su obrisi Formule Solve i Coagula. Ne verujem da ste se nekada zamislili o svojoj olovci u stilu ‘da li ona zna šta će sve da napiše’ ili ‘da li vodu boli dok pada u vodopadu’ ili ‘o čemu razmišlja ona velika stena’!!! Sve to spada pod ovu stazu. Nemojte da se hvatate za glavu, ovo su tek obrisi i počeci i nije ništa teško. Snovi nisu uzvišena svest nego sužena svest, pojednostavljena svest. Čak ni na stazi Samekh ne mora da bude potpuna kontrola snova, ali moramo biti sposobni da ih u velikoj meri sami rastumačimo.
    Tokom života mi istovremeno putujemo po svim stazama ka svim sefirotima, u izvesnoj meri smo prisutni u svim sefirotima, ali ne putujemo posvuda jednakom brzinom i ne jednako uspešno a na nekim stazama tapkamo u mestu a u nekim sefirotima kao da nikada nismo ni bili. Tu aktivnost po celom Drvetu Života nameće dinamika univerzuma, tetris univerzuma. Život će nam sigurno jednom (ili mnogo puta) izrežirati suočavanje sa svim stazama i svim sefirotima, manjeg ili većeg intenziteta. I tamo gde nismo ‘prohodni’ pojavljuje se problem. Otuda je logičan pristup da se istovrermeno radi na svim nivoima, na osveštavanju svih sefirota a ne samo jedan po jedan, odozdo gledano. Odnosno, oba pristupa su najbolja ako se kombinuju. Da ne bude zabune, mi radimo jednako i na stazama kao i na sefirotima, ali ako se zaustavimo na nekom sefirotu, manje smo ispostavljeni nego ako se zaustavimo na nekoj stazi.
    Za staze ne možemo reći da sadrže sve ostale staze u sebi. One su uže, jednosmernije, ograničenije svojom sferom, karakteristikama. Ali svaki sefirot u sebi sadrži sve ostale sefirote u izvesnoj meri. One iznad sebe jer je rezultat svih njih, a one ispod sebe jer je ishodište za sve njih. Svaki sefirot je sastavljen od svih 22 faktora, samo što se razlikuju vibracijski nivoi tih konstrukata. Dakle, svaki sefirot sadrži sve u sebi ali se razlikuje u vibracijskom nivou od svih ostalih. Zato je potreban rad i na svakom sefirotu.
    Ta isprepletenost staza i sefirota je potpuna i najbolje se vidi na Shemi 231 Vrata! Kao da su nastali (nastajali) istovremeno, uzajamno, mada među njima postoji jasna razlika. To se odmah vidi prolaskom kroz staze, samo ako se radi na njima. Način tog rada ili prolaska kroz staze i sefirote su inicijacije ili samoinicijacije. Samoinicijacija ili rad na sebi je kao kada hirurg operiše samog sebe. Dakle on sam na sebi izvodi veoma zahtevnu operaciju. On može da upotrebi anesteziju ali samo lokalnu, nikako potpunu. Zamislite sada da on mora da izvede sebi operaciju na vlastitim leđima sa lokalnom anestezijom! Tako ponekad izgleda rad na sopstvenom umu, na sopstvenim stazama i sefirotima. Subjekat niti zna dijagnozu a još manje terapiju a zna da ima problem, oseća ga. Prvi korak je ustanoviti dijagnozu. Kako? Prolaskom kroz sve sefirote i staze. To je neka vrsta potpunog skeniranja sebe. Tamo gde mu je teško, gde putuje sporo ili uopšte ne može da putuje ili mu je sve nepoznato, tamo je problem. Tim prolaskom je moguće u srećnijim slučajevima i otkloniti problem čak i pre dijagnosticiranja. Ali neizbežno je upoznavanje svih sefirota i staza.
    Pre nego što se otisnemo na put po stazama (i sefirotima) prvo treba memorisati što veću bazu podataka, korespondencija, mitova, asocijacija, itd.,  svega o dotičnim stazama i sefirotima, po kojima se putuje. Koliko puta moram ovo da ponovim!?! Ovo nije malo podataka i znanja, mada skoro svi studenti to zanemaruju. Oni to preskaču jer svi bi hteli božanske vizije prvi dan a već sutra magičke moći. Ako na put krećete automobilom, naročito ako je to put kojim nikada ranije niste išli, onda imate auto kartu sa sobom i pre starta pogledate malo geografiju. A koliko to tek važi za duhovno putovanje. Zatim se mentalno ulazi u tu sferu. Staze su put (dakle, to može da bude autoput, pruga, kozja staza ili kamenjar, pustinja i prašuma, itd.) po kojoj treba putovati, proći. Sefirot je jedna tvrđava, stanje, iz kojega se putuje po stazi do druge tvrđave (stanja) u koju hoćemo da dođemo. Mentalno idemo iz jednog sefirota u drugog. Važno je da znamo odakle idemo i gde idemo. Tokom puta treba da se naoružamo karakteristikama korespondentnih Aduta. Adut izražava zahtevnost tog puta. Ako ga poznajemo lakše ćemo putovati. To je sve.
    Težina tog puta je zavisna od puno faktora. Od astro znaka subjekta, od opšteg nivoa svesti subjekta, pripremljenosti za put (znanje, samodisciplina), od poznavanja Drveta Života u globalu, od sposobnosti koncentracije, od težine i količine karme. Na primer, staza Nun povezuje sefirot Netzah i sefirot Tifaret. I ako se putuje ka Tifaretu, treba da znamo da idemo iz ‘mesta ljubavi’ u ‘mesto harmonije’. Dakle nešto treba ili da nadgradimo ili nečega da se odreknemo ali ta transformacija je nužna. Takoreći alhemijska. Zamislite nešto u čemu uživamo treba da prestane, umre, nestane (sve što je lepo ima kraj) da bi se nadgradilo. Patnja ima smisao samo ako je edukativna. Odričemo se bakra da bi dobili zlato i cena za to je patnja odricanja. Potrebno je i malo mazohizma da se čovek odrekne te zavetrine. Poveži to sa karakteristikama astro znaka Škorpije i osme astro kuće! Naravno da taj put nije jednako težak za svakoga. U kontra smeru gledano (ka dole) ta staza predstavlja predavanje zadovoljstvima koja još uvek nisu ni štetna ni opasna ali to mogu da postanu, jer to je prvo konkretno opasnije odstupanje od božije ravnoteže. Ali i to je nužno u procesu involucije, na putu Plamenog Mača, oblikovanja mikrokosmosa.
    Svaka staza na izvestan način sadrži oba sefirota koje povezuje a sefiroti su nekako jedinstvene celine. Staza sadrži ‘diplomu’ osvojenog sefirota i zahtevnost, ‘ispite’ nužne za ulazak u sledeći viši sefirot. Po stazi putujemo a kada dođemo u grad tada važe drugačija pravila funkcionisanja. Mi smo primljeni u grad ali tek treba da ga osvojimo. A to osvajanje je sinhronizacija sa tim gradom, na obostrano zadovoljstvo. Kad odete u Rim, ponašajte se rimski! Ako možete! Kada odete u Beograd, ponašajte se beogradski! Ako možete! Kada odete na Havaje, ponašajte se havajski! Ako možete! Treba da upoznamo zakonitosti tog grada-države i da uspemo u tom gradu. Na primer, veoma je teško pronaći logiku u poziciji Aduta Sunce između Jesoda i Hoda. Ali treba da smo svesni da se tu radi o dvopolnoj energiji koja se sakuplja u Jesodu (kao i inače na svim nivoima ispod Bezdana, ali je ovde to veoma važno). Dakle, Tifaret je dvopolan (andgogin i ginander), Adut Đavo je dvopolan (Bafomet), Hod je takođe dvopolan (hermafrodit, Rebis), Adut Sunce sadrži blizance, staza Samekh je takođe dvopolna, itd., i sve se to odražava u Jesodu preko dve mesečeve faze, puni i prasni mesec. Zahtevno?
    Naravno, tu je još mnogo nejasnih i kopleksnih momenata na Drvetu Života s obzirom na poziciju nekih staza i njihovih Aduta, ponekad čak i nespojivo. Naročito kod analize oksimorona gde je potrebno kombinovati simetrične staze, itd.. Tu nema pomoći nego istraživati. Do kraja života. Zato ne zagovaram striktno samo rad nivo po nivo odozdo ka gore, nego kombinovani rad, nivo po nivo plus istovremeno rad na celom Drvetu Života u globalu. Analize staza su često puta analize parcijalnog dela od pracijalnog dela svesti. Svi sefiroti zajedno su svesnost ili svest, a pojedinačno gledano su samo nivoi, delovi te svesti. Staze su daljnje seciranje.
    Zato ne smemo i ne možemo da mešamo recimo stazu Kaf (koja korespondira sa Jupiterom) i sefirot Chesed (koji takođe korespondira sa Jupiterom), ali treba da znamo da sličnosti postoje. Zamislite kako izgleda put koji povezuje dva fizički blizu i po mnogo čemu srodna grada? Ili recimo ne možemo identifikovati stazu Dalet sa sefirotom Netzah! Staze su dinamične, to su procesi a sefiroti su neka vrsta nagrade, ako stvar uprostimo do granice dozvoljenog.
    Mnogi kabalisti su kod staze Kaf, staza između Netzaha i Cheseda, pomenuli diskriminciju žene, ali niko to nije objasnio zašto je to tako i kako to izgleda. Ona je tamo u zavetrini ali sa ograničenom slobodom i ograničenom vremenskom upotrebom. Ona jeste sigurna i u povremenoj vezi sa Chesedom i ako taj kratki momenat Fortune ne iskoristi, biće diskriminovana i to veoma. Ne znam da li bi bilo bolje reći da je to ne-emancipovana žena kojoj ništa ne fali (za sada). Netzah je, gledano po Plamenom Maču, prvo mesto otklona i zato privremeno veoma prijatno, još uvek hedonistično. Chesed je mesto mira, sreće, spokoja. Veza između te dve sfere ne može da bude ništa drugo osim Aduta Sreća. Ali ništa od toga nije na Srednjem Stubu i pitanje je kada će se pojaviti bumerang. Otuda je sreća veoma detrminisana vremenom, bilo kratkotrajnošću, bilo pravim trenutkom. Analizirajte starogrčki pojam es kairon. Osim toga i lenjost i ležernost se oslanjaju na faktor sreće, a ovde je i lenjosti i ležernosti, a i bonvivanost nije daleko. Ništa od toga nije pogrešno ako je u ograničenim količinama i pod kontrolom. Ovde je samo jedno od tumačenja u zavisnosti od karmičkih predispozicija. Žena koja se sama nije izborila za svoju slobodu ne može da bude emancipovana. Zato ovde može da joj se desi da joj ništa ne fali ali je ponekad diskriminovana i ispostavljena duplim seks standardima od strane muškarca. Takođe treba videti lepu definiciju Konfučija o sreći.
    Neka u tom radu bude puno avanturizma i radoznalosti uz stalni oprez! Pošto idete da kopate po sebi, rudarski pozdrav – Srećno! Neka vas malo ohrabri i razvedri činjenica da pod nebeskom kapom ne postoji teži i zahtevniji studij!!!

Šamanizmi međusobno su veoma slični bez obzira sa kojeg ćoška planete da potiču.

Jedini ostaci paganizma, preteče monoteističnih religija, su malo poznate i po planeti razbacane oaze gde se i dalje praktikuje komuniciranje sa bogom, lečenje, osiguravanje dobre letine, kao i mnoge druge aktivnosti, na drevni, šamanistički način.
Šamanizmi međusobno su veoma slični bez obzira sa kojeg ćoška planete da potiču. Svaki njihov sveštenik ili magičar ili vrač ili bokor ili houngan ili bilo kako da ga nazovemo radi na sličan način i mislim da bi svaki od njih razumeo metode rada svojega kolege sa drugog kraja planete. Svaki takav vrač poznaje delove duše (barem niža tri dela duše) i zna kada operira sa kojim delom duše i poznaje njegove kompetencije i sposobnosti bez obzira kako ih on imenuje. Ne znam da li bi bilo isto kada bi povezali sveštenike svih oficijelnih religija. Šamanizam je inače veoma malo istražen a za to su zaslužne baš oficijelne religije a naročito (rimokatololičko) hrišćanstvo. Ipak nekoliko entuzijasta je rizikovalo svoju reputaciju u naučnim (oficijelno naučnim) krugovima i posvetili su svoj život demistifikovanju šamanizma. Mirca Eliade, Maya Deren, Joseph Campbel, Odette M. Rigaud, kao i današnji Raul Canisarez, Wade Davis, Malidoma Patrice Soma, Željko Jokić i Jeremy Narbi, da nabrojim samo neke.

Za šamane i njihove vračeve obično se misli da su nepismeni i da žive svojim domorodačkim životom kao i pre nekoliko hiljada godina. Ima i toga, ali danas, hvala bogu postoje šamani (egzotičnog porekla) sa visokoškolskim diplomama koji žive po svim standardima života na asfaltu. Maya Deren je primer osobe iz ‘civilizacije’ koja se je temeljito udubila u šamanizam. Kao diplomirani antropolog otišla je sa asfalta New York-a iz naučnih razloga da živi nekoliko godina na Haitiju i da proučava tamošnji vudu u godinama kada je to bilo veoma rizično za poziciju u naučnim krugovima, odmah nakon II svetskog rata. Sledeći tekst je prevod jednog dela V Poglavlja iz njene veoma vredne knjige Divine Horseman:

4

HRANJENJE   LOA

    Loa (bogovi), čije funkcije su da ogromnu primarnu masu materijalnog univerzuma usmere u uzorke inteligencije i dobročinstva, su angažovani u veliki i beskonačan rad. Njihova moralna energija je ta koja animira te ogromne mase materije, i pošto se ta energija konstantno troši, ona se mora konstantno puniti. I to je čovekova dužnost: da hrani loa, da osigura konstantni tok psihičke energije, da osigura moralno kretanje univerzuma. Zato je čašćavanje loa ceremonijalno najčešće izvođeno na Haitiju. Kao dodatak opštem crpljenju energije loa, tu je i trošenje za specifične, pojedinačne zahteve ljudi. Tako da, opšte proslave za ceo panteon; posebne proslave za loa od kojeg se traži da učini neku veliku stvar; godišnje proslave za Marassa i Mrtve; i naravno, bilo koja ceremonija čiji cilj je da se nešto traži od loa, počinju sa nuđenjem hrane.

    Zato, osnovna stvar u vezi hrane koja je namenjena da je pojede loa je da može biti raštrkana svuda u svim pravcima, ili može biti zakopana za njih, ili ostavljena na raskrsnicama. Ona može biti i direktno konzumirana od strane loa kada loa zaposedne neku osobu; jer mada hrana ulazi u telo osobe, loa je taj koji se hrani sa suštinom te hrane: to je dokazano sa činjenicom da nakon perioda zaposednutosti, kada je osoba ponovo svoja, ta osoba ne oseća kao da je jela bilo kakvu hranu i može biti veoma gladna. Kada se hrana preko noći ostavi na oltaru, ponovo je suština te hrane pojedena od strane loa; jer mada će materijalna supstanca koja ostaje biti podeljena među učesnicima, ljudi nemaju osećaj da su se time nešto nahranili. U stvari, nikada ljudi nisu ti koji slave kada je slava za loa.

    Vrsta hrane, njena priprema, način služenja i izbor i količina porcija zavise od toga kojega loa treba nahraniti, i zavise od specifičnosti slučaja, lokalnih tradicija i faktora trenutne prikladnosti. Siromašan čovek, na primer, može uz izvinjenje zamoliti da čak tri loa podele jednu kokošku. Osećaj za ritualnu preciznost odlučuje o svim žrtvama; takva preciznost je jednako karakteristična i za mange sec (žrtvovanje žita, voća i povrća koje prethodi veoma nevažnim ceremonijama kao što je krštenje manjih ritualnih predmeta) i za detaljne proslave koje houngan može i sam finansirati svake godine u korist svojega hounfora – uključujući i žrtvovanje puno kokoški, nekoliko jaraca, čak i bika, i svinja (za Petro), i koje može trajati i po deset dana da se potpuno izvrši.

    Tako komplikovana ceremonija, ako se desi da se izvodi u periodu žetve, može započeti sa ceremony-yam. Teoretski ta ceremonija, koja je samo važan agrarni ritual među Rada ritualima, je žrtva prvog voća sa polja za loa, tako da oni ponovo mogu blagosloviti zemlju u nadolazećoj sezoni. Nakon što je vever (grafički crtež za dotičnog boga, nacrtan na zemlji) za veća božanstva (uključujući Azacca, loa agrikulture) nacrtan, recitiraju se litanije i molitve. Tada hounsisi noseći na svojim glavama korpe napunjene sa slatkim krompirem i suvim ribama, oblikuju procesiju koja se puno puta vijuga oko centra pre nego što se žrtve postave na tlo. Tu se krompir i ribe posvećuju i houngan, držeći sveću u jednoj ruci, usmerava sablju koju drži u drugoj ruci, ka četiri kardinalne tačke. On tada klekne i prereže jedan krompir na pola, i daje nož ili mačetu sledećoj osobi u hijerarhijskom redu, koja čini isto sa sledećim krompirom. Jedan po jedan, svi učesnici u ceremoniji režu krompir, i kada se to završi, svi komadi se ponovo sakupe u korpu, pokriju sa lišćem mombina, posvete sa znakom krsta, i u procesiji odnesu do velikog Rada oltara, gde ih coucher (rasprostru okolo), kako oni to kažu, preko noći.

    Noćni coucher ili spavanje, bilo da se radi o krompiru, ili povremeno o bubnjevima, ili inicijatu, je ritual istovremenog i pročIšćavanja i ojačavanja. Možda zbog reči coucher, ili zato što je ćebe od lišća rasprostrto tako pažljivo kao prekrivač, ili zbog potpune tišine u sobi sa debelim zidovima od gline i bez prozora u kojoj je oltar sa jednim jedinim malim izvorom svete svetlosti – mali komad gaze koji pluta u posudi sa uljem – ili možda zbog svega toga zajedno, to je scena jednog potpunog mira, koja je u suprotnosti sa harmoničnim i živahnim plesom proslave koja obično počinje na samo veče u obližnjem peristilu. Prolazak iz jednog u drugo je iskustvo u jednom jedinom momentu, potpuno u rangu Vudua: meditativna introvertna trezvenost koju karakterišu molitve i usamljeničko povlačenje zbog iskušenja inicijacije, impresivni dinamizam ceremonija u kojima bubnjevi, pesme, ritualne plesne kretnje, svete invokacije, iscrtavanje vevera, igra boja posvećenih za loa, fantastične dekorativne predstave na zidovima hounfora, čipkaste svetinje, raspored svih predmeta na oltaru takođe igra svoju ulogu – stapaju se da stvore strahovitu blještavost u kojoj svako čulo učestvuje u proslavi božanskih moći. Tokom jutra koje sledi nakon coucher, krompiri se donoce u peristil jer tako nalaže ceremonija. Ponovo se smeštaju na oltar na poteau-mitan. Izgovaraju se molitve; krompiri i ribe su blagosloveni i posvećeni, i od tada ceremonija dobija na važnosti, jarac može biti žrtvovan i sa nešto njegove krvi se mogu poškropiti krompiri. Konačno, krompiri se skuvaju a deo se rastrese u svim smerovima. Jedan deo se može ritualno zakopati za loa a ostatak se podeli učesnicima.

    U mnogo slučajeva mange krompir je takoreći prva hrana, u proslavi bogova koja može trajati osam do deset dana, i koju houngan poduzima svake godine, ili svake druge godine, da umilostivi loa i da prizove njegovu dobru volju ka njegovom hounforu za predstojeći period. U takvom slučaju organizacija cermonija može izgledati na sledeći način: nedelja: Radnje de Grace; ponedeljak: Službe za les Marassa i les Morts; uveče sledi coucher yam; utorak: ujutru, ceremonija-yam, kasno popodne i uveče, gozba za Legba, Loco, Ayizan, Damballah, Ayida, Erzulie i Agwe i njihove sledbenike (navedeni loa se smatraju da su u dobrim odnosima i voljni su da prihvate da im se služi zajedno); sreda: Ogoun, sa večernjim plesom u njegovu čast; četvrtak: Azacca, ili Erzulie, ili možda neki od ostalih loa koji je posebno važan za taj hounfor; petak: Ghede; subota: Petro loa; nedelja: često puta bapteme, kojemu sledi prijem; ponedeljak: personalni loa, moguć je i rad sa Mounanchou. Ako je moguće svaki loa se služi tokom jednog dana koji je njemu posvećen. Procedura je obično da se izvede individualna ceremonija tokom kasnog jutra ili tokom kasnog popodneva, dok je ostatak dana posvećen pripremi hrane i drugih detalja; i uveče tu je uglavnom dance de rejuissance u čast loa kojeg se slavi taj dan. U ceremonijama koje izvodi samo jedna individua, čak i ako se prolazi kroz hounfor, coucher yam se ne izvodi i cela ceremonija se skraćuje, tako da se sa kratkim intervalima završava za dva dana.

(Ovu zahtevnu i vrednu knjigu Divine Horseman su preveli dr. Gregor Musevski i Goran Sarvan.  Ako bogovi budu naklonjeni možda će jednog dana biti i objavljena na jezicima naših naroda. A možda i ne ?! Jer naši narodi vole neke druge sportove ?!)

Srećan vam PROLEĆNI ISEMERIAS ili Ravnodnevnica (ili Equinox ili Ravnonoćnica, ha ha, ili Jednakonoćnica ili Enakonočje)!

Nemamo puno vremena zato ćemo biti kratki:

Sve što se desi, što se dešava u materijalnosti, u ovom našem svetu, ama baš sve, ima korene, uzroke, ekvivalente u višim sferama, bile to astralne ili mentalne ili neke još više. Jer drugačije ne može da bude. Mada ponekad izgleda suprotno ali nije tako. Dakle, sva sranja, sve dobre stvari, masturbacije, ejakulacije, menstruacije, rođenje, umiranje, reciklaže, setve i žetve, oranja i rudnici, automobili i kompjuteri, zagrevanja i hlađenja, sve što ljudski um može zamisliti. Sve se dešava prvo gore pa onda dole. To je Hermesov zakon. Dakle, od ređeg ka gušćem. Ali, postoji i kontra smer, ne toliko vidan i intenzivan, ali postoji, i deluje.

Lopovluk u materijalnosti je vampirizam na astralu. Dakle, reciklaže koje se dešavaju ovde dešavaju se i na višim nivoima samo sa ekvivalentnim materijalima. Sva mešanja, mlevenja, previranja, prelazi energije i materije iz jednog oblika u drugi, itd., sve se to dešava i gore. A pošto je čovek mikrokosmos, onda je Hermes dodao i drugi (‘donji’) deo svojega zakona.

Čak i to da smo na nekom frontu uspešni a na nekom ne, je takođe znak da se na višim nivoima dešava ekvivalentna dinamika uspešnosti odnosno neuspešnosti. Ako nismo uspešni, pitajmo se šta to ne valja na višem nivou na kompetentnom, ekvivalentnom frontu? Ako smo bolesni isto se treba zapitati. Ako smo nezadovoljni na nekom frontu, onda se treba upitati – šta ne valja sa tim frontom na višem nivou? Koji su to bogovi nezadovoljni i nisu u skladu sa nama, ne daju nam ono što nam treba? Gde to ne postoji dovoljna kritična masa potrebne energije da ne može da se materijalizuje ono što želimo?!

Čovek je taj svesni raspon od Ketera do Malkuta, i što je za čoveka još važnije, je raspon od Malkuta do Ketera, tako da može da utiče i odozdo na ono gore (na razne načine, ograničenim sredstvima) tako da delimično može da menja ono gore (matricu) i samim time prouzrokuje promenu i dole (u Malkutu, materijalna sfera). Ali ne zaboravimo, ne mogu svi sve. A ni poneki, retki, izabrani, takođe ne mogu sve. To znači da je to polje delovanja ‘odozdo’ ograničeno mnogim karmičkim predispozicijama. Dakle, svako je limitiran u izvesoj meri. Ali to ne negira niti pobija nijedan deo Hermesovog zakona. On je i dalje na snazi. Nama samo ostaje da se trudimo najbolje što možemo, da dajemo sve od sebe. Pa šta bude. To je porez na postojanje.

Ako nismo uspešni u školi postoji uzrok za to. Ali mi i dalje treba da se trudimo i ako ne uspemo to nije katastrofa. Jer i rezultati tog truda imaju neki efekat, možda čak i na nekom drugom frontu. Dakle, svi ovi problemi u kojima smo, su posledica ekvivalentne zbrke ‘gore’! Treba urediti ono ‘gore’! Ako u materijalnosti imamo konfuziju onda je konfuzija i na višim nivoima. Ako hoćemo da rešimo probleme u materijalnosti treba da ih rešimo gore. Kako? Promenom uma, software-a, navika, misli, itd., dakle na mentalnom nivou a što će posledično uzrokovati promene na astralnom nivou i na kraju u materijalnosti. Sve ovo može da bude i veoma lako i veoma teško.

Mentalna stanja se uvek odražavaju na nižim nivoima, dakle utiču na emotivno stanje kao i na stanje fizičkog organizma. Stanje uma mora da ima odraz na fizičkom telu. Pažljivi posmatrač to treba da primeti ma kako to neko kamuflirao. Čovek dobre volje se ponaša na jedan način, ljut čovek drugačije. Čak i ako se odlično kontrolišu, njihova stanja uma im se vide na licu. Nemoguće je da se čoveku koji je ljut to ne vidi na licu. Ako mu se ne vidi onda on nije ljut. To je prva polovina Hermesovog zakona. Ako pogledamo u kontra smeru možemo videti da ako se čovek namerno drži namrgođen, odnosno melanholičan, ili veselo, pa čak i ako nije realno u takvom stanju uma, moguće je u umu izazvati baš takvo stanje. A naročito ih može indukovati u drugim osobama. To je druga polovina Hermesovog zakona. Odozdo se deluje na ono gore. Zato ako hoćete da prizovete novac, ponašajte se kao bankari ili izvedite ritual u banki. Navedeni primeri govore o relaciji um – materijalno (ili Tifaret-Malkut), što je za naše potrebe sasvim dovoljno. Ali sve to možemo aplicirati i na ono iznad Bezdana i ono ispod Bezdana, kao i samo na odnos Keter – Malkut, što je ipak malo preopširno.

Pokušajmo da prvo definišemo šta je to dole a šta je to gore. Tih podela i razgraničenja je moguće više. Dole je Malkut. Uvek. Ali dole može da bude i Nefeš (zajedno sa Malkutom) a sve ostalo gore. Ili, dole može da bude sve ispod Bezdana a ono iznad je gore. Moguće je i tačno je ali retko se tako gleda, da je gore samo Keter a dole samo Malkut. Bilo koju od tih podela da uvažimo Hermesov zakon važi i dalje. Mada najčešće se za dole smatra samo Malkut a sve ostalo je gore. Dakle, u nekim slučajevima i Jesod može da bude ono gore, ali Malkut je uvek ono dole.

Korekcijom onoga gore korigujemo uglavnom Ruach. Ali u to gore spadaju i sefiroti iznad Bezdana, dakle i roditelji, cela Prva Trijada. A to ne možemo da menjamo. Znači deo onoga gore je fiksan i samim time i deo onoga dole. Nešto je nepromenjivo! To je ono kada se za nekoga i nešto kaže ‘nije mu dano’ ili ‘bog mu je dao’. To je veoma deprimirajuće. Ipak, nije svima dato sve, nije sve za svakoga. Ali i svakome je nešto dato. Dakle to polje fiksnog kojeg determinišu sefiroti-roditelji je ipak dovoljno veliko da se u tom polju može pronaći oaza za sreću.

Dodatno i veoma komplikovano pitanje je – kako to da je većina spiritualno najrazvijenijih ljudi u materijalnosti imala veliku konfuziju i haos a na višim nivoima su bili čak i prosvetljeni? Mnogi od njih su ostavili i dugove za sobom?! Da li to umanjuje sjaj njihovog samadija? Ne bi trebalo. To samo relativizuje važnost ovog sveta dole. Smanjuje važnost ovoga dole. A samim time i onoga gore. Ništa ne treba shvatati preozbiljno. Jer funkcija ovoga dole je samo da je temelj, hrana i održavanje onoga gore. Pogledajmo gde spadaju božanstva smeha i videćemo da su srodna Hermesu. Bog Mudrosti se glupira iz celog univerzuma. A čovek preozbiljno shvata ovaj svet i život u njemu.

Dakle, relacije gore – dole možemo smatrati na sledeće načine. Keter-Malkut, Tifaret-Malkut, iznad Bezdana-ispod Bezdana, itd.. Mi dole kopiramo, imitiramo, rearanžiramo (ritualom, molitvom, pranajamom, žrtvom, samodisciplinom, itd.) da bi gore izazvali promene od koje će posledično uslediti i željena promena dole. Mi možemo da delujemo na ono gore na nnoge načine. Raznim stimulacijama, samodisciplinom, imitacijama, prizivima onoga što nam nedostaje putem korespondentnih božanstava, osveštavanjem, ‘izletima’ u ono gore, itd., itd.. Mentalna stanja se realizuju kroz delovanje. Delovanje proizvodi odgovarajuća mentalna stanja.

Keter (beskonačno) se realizuje i postaje Malkut (konačno). A to konačno u sebi ima sve karakteristike beskonačnog i otuda ima mogućnost da se uzdigne ponovo do Ketera i time ponovo postane beskonačno (osvešteno). Drugim rečima, Keter je u Malkutu i Malkut je u Keteru. To su dva procesa, involucija i evolucija. Plameni Mač i Zmija Mudrosti. Polovina tog puta (bilo odozgo ili odozdo) je Tifaret, mesto koje u jednakoj meri sadrži u sebi i Ketera i Malkuta.

Kada kažemo Keter je u Malkutu i Malkut je u Keteru, to je samo drugačije izražena ta čuvena Hermesova izreka. Nastavak Hermesove izjave govori o ‘jedinstvu jedne jedine stvari’ što znači da je ono gore i ono dole u jednom istovremeno. Dakle isto kao što su Keter i Malkut istovremeno identifikovani, oni su Jedno! Malkut je rašireni (ili suženi, zavisi kako se gleda), puno razvijeni, modifikovani, manifestovani, realizovani, eksponirani, zgusnuti, koagulisani Keter. Kada kažemo ‘rašireni’ to znači da u sebi ima primese svih ostaluh sefirota. Kada kažemo ‘zgusnuti’ to znači da je energija na svojem putu ogrubljivanja postajala sve gušća, teža i volumenski manja i samim time postala moguća da je našim materijlnim čulima percepiramo. Na ređim nivoima to nije bilo moguće, bila nam je nevidljiva i često nismo znali ni da postoji. Ako kažemo da je Keter tačka onda ta tačka mora biti prisutna u svim nižim sefirotima pa i u Malkutu. Ako je kod Ketera teško možemo zamisliti a još teže predstaviti onda bi barem trebalo da je u Malkutu nekako predstavimo, spoznamo, identifikujemo. To je težište, fizičko težište svakog fizičkog, materijalnog predmeta, koagulata. Ali opet je to nekako ’neuhvatljiva’ tačka mada ne možemo negirati njeno postojanje. Sve oko te tačke a što nam je opipljivo, vidljivo, je samo dokaz prisutnosti svih nivoa od Ketera zaključno sa Malkutom. Sve to je moguće videti na geometrijskim predstavama svesti po sefirotima, koje sam prikazao u knjizi Kabala u teoriji i praksi. Ta tačka je prisutna u svih deset nivoa. Grafična predstava stanja svesti Ketera ili Nirvikalpa samadija, bi mogla da bude Shema 231 Vrata. Na toj Shemi je sve prikazano, dakle sve ispod Ketera, svi sefiroti ali uravnoteženi, dakle to je idealni prikaz čistog uma. Istovremeno to je prikaz svih idealnih stanja, ali i prikaz toga da su sva u Keteru, dakle u Nirvikalpa samadiju! I isto tako da su svi nivoi međusobno prožeti, odnosno – jedinstvo!

Sve okolnosti u kojima se nalazimo su odraz, pokazatelj našeg unutrašnjeg stanja. Grube okolnosti, niži nivo, su odraz finijeg, višeg nivoa. Kako je gore tako je i dole. I obratno. Dakle, to da nešto imate u Makutu ili da nešto nemate u Malkutu je pokazatelj da li to imate ili nemate u Tifaretu ili čak i na nivou Ketera. Ako nema na nivou Ketera onda sigurno nema ni na nivou Chokmaha i Binaha. Ako nemate posao na nivou materijalnosti onda ga nemate ni na višim nivoima, ili barem nije prisutan u dovoljnoj meri da sakupi kritičnu masu energije. Ako ne poznajete ministra lično onda ga ne poznajete ni na višim nivoima, nemate taj deo software-a. Isto važi za sve. Dakle sva materijalnost je odraz unutrašnjeg stanja. Odnos snaga na grubom nivou je jednak odnosu snaga na finijem nivou. Malkut ne može da se razlikuje od onoga što je na višem nivou, što je iznad Malkuta. On ne može da bude ništa drugo nego rezultanta i pokazatelj viših devet sefirota. Otuda je prisutan odnos 9:1. U mnogim magičkim operacijama se traži da se nešto uradi, napiše, izgovori, itd., devet puta! To je delovanje na ono gore da bi kao posledica tog novonastalog gore usledila ekvivalentna posledica i dole, u Malkutu. Samo energetsko treba tu operaciju ojačati, podmazati i ona će dati rezultate.

Samo da se dešava, tetris se dešava u skladu sa Hermesovim zakonom. Svaki uticaj neba, odnosno figura tetrisa, ili astro tranzit, koji padaju na bazu, dakle koji utiču na čoveka, dolaze odozgo. Na tom putu iz NOX-a ti uticaji se prepliću i modifikuju do konačnog oblika, manifestacije – dole. Čovek u svojem skučenom polju manevrisanja ima mogućnost da posegne u taj proces. Invokacijom, na primer, u izvesnoj meri rearanžira ono što dolazi, neki uticaj poveća još dok je gore i samim time finalna manifestacija – dole – će biti bliža onome što se želi. Svi oblici vizualizacije željenog toka događaja su takođe primeri toga. Isto tako odstranjivanjem ganglija iz svojega LVX-a, dakle otrova i nečistoća iz uma, povećava se i pojačava se protok i dole dolazi više toga i boljeg. Već smo rekli – mentalna stanja se realizuju kroz delovanje, delovanje prouzrokuje odgovarajuća mentalna stanja. Ko bi rekao da je čuvena izreka Mens sana in corpore sano školski primer Hermesovog zakona samo izražen medicinskim jezikom. Kako bi izgledao obrnuti azimut ove izreke? Nezdrav duh u nezdravom telu. Logično. Zar je i moguće drugačije? Dakle, analogno tome možemo reći i sledeće – zbrka u glavi, zbrka u životu. Ili – bogat duh u bogatom telu. Mens dives in corpore divo. Da ponovimo, ako hoćete novac, ponašajte se kao bankari. Pokušajte da se 24 sata ponašate kao bankar! Ne možete ni gore ni dole, jer ste ceo život odgajani za neki drugi poziv, za pekara, šofera, administratora, umetnika, farmaceuta, filozofa. Da bi se neko takav ponašao kao bankar potrebna je žešća mentalna hirurgija. Dakle, potrebno je biti i gore i dole ono što hoćeš da budeš. Ne možeš se ti pretvarati da si bankar 24 sata ako i gore nisi bankar. Ali ako uspeš u tome, postaćeš i gore bankar. Neko veoma pametan, dakle Hermesov miljenik, je to ovako izrazio – Ono što misliš to i jesi! Ili jezikom taoizma – na stvari je lakše delovati dok su male. Biologija kaže – lakše je delovati na seme nego na već oblikovano biće. Itd., itd.. Ali da ne zaboravimo, u svim ovim izrekama postoji i kontra smer! I deluje konstantno.

Svaki uspešan rad sa autosugestijama je primer tog zakona, mada ta uspešnost zavisi od puno faktora a koji su svi opet unutar tog zakona. Svaki uspešan tretman bioenergetičara je školski primer toga. Kada disciplinujete sebe, kada radite plan, kada se informišete, kada učite, kada se molite bogu, itd., kod svih tih aktivnosti je uključeno celo vaše biće ali ipak, glavni rad je gore. Jer cilj vam je da promenite matricu budućih događanja na osnovu koje će se desiti željena promena dole. Čak i ako radite neku čisto fizičku aktivnost, na primer kopanje rupe u zemlji, opet je tu prvo bio plan gore, zatim sakupljanje astralne energije (opet gore) koja je pokrenula vaše telo da to obavi – dole. Ali, kod svega toga ne sme da nam promakne smislenost te rupe koju kopamo u zemlji. Verovatno je potrebna. Ili su neke druge materijalne sile uzrokovale ‘komešanje’ koje je nateralo ono gore da se menja i samim time utiče na ono dole. Čak i ako neko počne da radi nešto ‘bez razloga’, čak i tada se to dešava po tom zakonu bez obzira što u svesti subjekta nije prisutna kompletna slika. Čovek je specijalista da zaboravlja da ‘sve utiče na sve i sve može uticati na sve samo ne jednakim intenzitetom’. Razumevanje toga je osnova kompletne magike.

Veoma pojednostavljeno taj zakon izražavaju i pravnički izrazi de iure i de facto. Ali pošto pravničke zakone pišu ‘nesavršeni’ ljudi, tu su moguća razna odstupanja i zloupotrebe. I da bi de iure stvarno bio i de facto brinu se pravni sistemi. Ako se desi odstupanje tu su aparati pravnog i represivnog sistema da to koriguju. U Hermesovom slučaju, zakon i pravila dinamike piše bog, a kod pravnih sistema zakone pišu ljudi i tumače ljudi! Ha! Ali i u ovom slučaju treba da je jasno da je i tu prisutno dvosmerno delovanje. Ne određuju samo zakoni šta i kako će se dešavati. Često puta i praksa, ili situacija na terenu, kako to oni imenuju, utiče i na oblikovanje zakona. Ali ako se desi da se de iure poklapa sa de facto tada oni kažu lege artis, što nije daleko od Hermesovog žargona.

Nadam se da nismo bili predugi, jer Hermesov zakon je kratak i jezgrovit, mada sadrži sve!