Kategorija: Kabala

Ovaj tekst je kratki deo poglavlja o Nefešu, uzet iz knjige Kabalistička struktura mikrokosmosa.

IV

Šta je Nefeš? To je energetski konstrukt od mnogo jednosmernih energetskih komponenti koje se međusobno razlikuju kao što se međusobno razlikuju organi fizičkog tela. Oni deluju samo jednosmerno ili u svojoj domeni. A zajednička rezultanta svih tih entieta je nagon ka samoodržanju. Ako idemo u podelu tih nagona imamo puno manjih komplementarnih nagona ali svi su u funkciji tog osnovnog nagona: nagon za seksom, dakle razmnožavanje, glad, žeđ, nagon za odmorom, za udobnošću, za higijenom, za zadovoljstvom, za toplotu, itd.. Dakle to su tendencije, sklonosti, nagoni, usmerenosti. Otuda Nefeš imenuju i animalnom dušom jer životinje reaguju nagonsko. Nemaju Ruach (ili dovoljno veliki Ruach) da ih usmerava i vodi.

U jogi postoji podela prana na podprane koje regulišu spontane reakcije tela, kao što su zevanje, kihanje, rad creva, krvotok, svrab, za rad žlezda, za svih pet čula, izlučivanje, disanje, itd.. To je takođe jedna vrsta podele Nefeša. A nosilac svega toga, svih tih funkcija i oruđe, instrument je fizičko telo, Guf.

Smrt dolazi iz više mogućih razloga. Prvo zbog nefunkcionalnosti Gufa. Ako je toliko oštećen da više ne može da nosi Nefeš i Ruach u sebi, ne može da im služi. Ako je Nefeš nečim oštećen a da su Guf i Ruach normalni. Ili otkazivanjem Ruach-a a posledično i nižih delova duše. Ili, moguće je da Ruach otkaže a da su Nefeš i Guf i dalje funkcionalni i to je klinička smrt. Nefeš kao relativno kompletna astralna tvorevina može izvesno vreme da nastavi da živi i da traži novog fizičkog nosača ako se u međuvremenu ne razgradi dinamičnim astralnim tokovima.

Nagon Nefeša za samoodržanjem je toliki da on nikada ne odmara. Čak i kada Guf i Ruach ne rade, nisu aktivni, kada spavaju što je ‘mala smrt’ Nefeš radi punom parom na regeneraciji Gufa. Obnavlja ga, usmerava energiju u obnavljanje ćelija, u stvaranje zaliha, itd.. Isto tako i u ‘velikoj smrti’, normalnoj, Nefeš ‘ne može iz svoje kože’ i traži prvo svoj a zatim izvesno vreme i novi Guf da se brine o njemu.

Kada na takav način razmatramo Nefeš i odnos Ruach-a do Nefeša, vidimo koliko je potreban asketizam i da li je uopšte potreban. Vidimo koliko nasilja izvodi Ruach nad Nefešom i Gufom bez potrebe i vidimo koliki mazohisti znaju biti ljudi u ime nekih viših ciljeva. Početak bola je uvek granica. To Nefeš uvek, uvek bez greške tačno da do znanja Ruach-u. Bilo da je to fizička bol zbog povrede Gufa, bilo da je to glad, hladnoća, seksualni nagon, umor, pijanost ili ispostavljenost nekoj drugoj supstanci ili uticaju. Nefeš zna bolje šta mu je potrebno nego što to zna Ruach. Kada mu nešto ne paše odmah to signalizuje putem osećaja jer to su njegove reči, sredstva komunikacije. Kada dobije ono što traži signal prestaje. Ali Ruach to često ignoriše i Ruach je sklon manipulisanju i stvaranju rezervi. Ako je neko predebeo, to je izvorno posledica Ruach-a koji je toliko deformisao Nefeša još u davnom dobu da uvek traži nove zalihe hrane. Moguće je da je neka druga osoba (dakle, neki drugi Ruach) deformisao još u detinjstvu dotičnog Nefeša i zato pojačano traži hranu. Slučajeve genetse deformacije u tom smeru takođe bi mogli ukalkulisati u ovaj tip deformacije.

Energetski potencijal Nefeša, odnosno nagoni Nefeša su determinisani, ograničeni fizičkim sposobnostima nosača, Gufa. To možemo smatrati i kao obratno, i oboje je tačno. Ali činjenica je da kada su konačno oformljeni, nakon završetka procesa odrastanja, Nefeš ne može da učini ništa izvan fizičkih sposobnosti svojega Gufa. To znači da je iscrpljenost Gufa uzrok za smanjenje afiniteta Nefeša. Mada možemo reći da je iscrpljenost Gufa u stvari iscrpljenost Nefeša. To je ono, kada je čovek umoran, dosta mu je svega. Na kraju trke sprinteru ne treba ništa osim odmora. Svako veče Guf (i Nefeš) je iscrpljen naporima tokom dana i tada je osnovni impuls Nefeša spavanje i odmor. Znači karakteristike Gufa u određenoj meri su diktirane tendencijama Nefeša. Nefeš ima ulogu da obnavlja Gufa, to je osnovna funkcija. Ali to je slepi nagon. Nefeš i Guf određuju kada im treba odmor, kada hoće hranu, kada hoće spavanje, kada hoće vodu, itd.. To jasno daje do znanja Ruach-u. Ruach hoće da pronađe optimalnu varijantu da zadovolji Nefeša (i Gufa) da bi oni dalje bili optimalno funkcionalni. Ruach je takođe ograničen karakteristikama Gufa i Nefeša. Ništa izvan njih ne može da uradi. Može samo da stvara potencijalne kombinacije ali da ih materijalizuje ne može bez Nefeša i Gufa. Ta mogućnost kombinacija stvara mu osećaj nezavisnosti, osećaj potpunosti, nadmoćnosti, varljiv osećaj da je on sve, ali to nije tačno. Postoje delovi duše i iznad njega kao i njegova limitiranost nižim delovima duše.

Znači Ruach treba optimalno da upotrebi potencijal svojega Nefeša i svojega Gufa da bi ih održao u formi, kondiciji. Zato je potrebno izvesno disciplinovanje Nefeša i Gufa od strane Ruach-a jer oni to nisu sposobni sami da se disciplinuju. Evolucija je to disciplinovanje. U jogi gde to ide brže, to disciplinovanje Nefeša i Gufa su jama i nijama i pranajama. Međutim Ruach mora samog sebe da disciplinuje. To su pre svega pratjahara i dharana. Jer ako Ruach sam nije disciplinovan (bolje je reći uravnotežen, jer disciplinovanje Ruach-a je njegovo uravnoteženje, anuliranje pogrešnih koncepata, ekstremnih štrčećih koncepata), on može da zbog svojih eventuelno nepravilnih stavova, koncepata, ubeđenja, čak i da povredi vlastiti Nefeš i Guf. To je preterani asketizam na jednoj strani ili preterani hedonizam na drugoj strani kao i patološki oblik a to je mazohizam. Najočitiji primeri toga su seksualna apstinencija koja pomuti razum, ošteti telo, odvede u homoseksualnost ili popuštanje slastima tela, razvrat, narkomanija.

Medicina je dokazala da čovek za vreme spavanja ne stari. Ja čak mislim da ne samo ne stari nego se i podmlađuje bez obzira koliko je fizički star. Ako uzmemo u analizu eksperimente na ljudima kojima je nasilno sprečeno spavanje videćemo kakve su posledice. A znamo i zašto. To je proces sprečavanja obnavljanja Nefeša i Gufa, ne dozvoljava im se odmor i samim time i proces mišljenja, svesnosti, budnosti se konstantno održava što je konstantna investicija Nefeša i što je preveliki napor za Nefeš i Guf koji nisu sposobni da podnesu taj napor i dolazi do disfunkcionalnosti oruđa (što ne znači da je to ludilo, mada su i ti simptomi prisutni) i ubrzanog fizičkog propadanja i što je i logično.

Veoma je staro pitanje kako Ruach utiče na Nefeša i Gufa. Jedan od odgovora je – preko gena. Naš software, naš um, naša svest, svakog momenta uslovljava i determiniše naš genski izraz. Otuda je delovanje sistema (sva tri dela duše) toliko automatsko da ne verujem da je tu prisutan zastoj od jednog promila sekunde! Nauka budućnosti će preko gena otkriti brže i efektnije inicijacije ‘odozdo’ tako da će tragaoci za bogom brže napredovati. Živi bili pa videli. Pojavljuju se veličanstvene i zastrašujuće perspektive.

V

Kakva je razlika između Nefeša čoveka i Nefeša životinje? Nefeš životinje je tako ‘programiran’ da aktivira seksualni nagon u sezoni parenja, koji odgovara periodu za razmnožavanje te životinje. Inače je latentan. A ne postoji Ruach koji ga kontroliše. A čovek ima konstantno taj nagon, preko cele godine. I pored toga da postoji Ruach koji treba da ga kontroliše, ne uspeva uvek. Preostaje nam da zaključimo da je Nefeš određenih životinja astralno povezan (uslovljen) sa sezonom parenja. Dakle sa periodom kada je Sunce u određenom astro znaku ili godišnjem dobu. Znači da su životinje elementali, ili bolje reći korespondiraju sa tim godišnjim dobom, sa tim vremenskim periodom i sa kosmičkim silinama koje su tada aktivne s obzirom na Sunce. U skladu sa dinamikom svoje Staze Mudrosti kojoj pripadaju. Veoma logično mada je to samo hipoteza ali je više nego dovoljno materiala za sve zoologe.

Funkcionisanje i smislenost Nefeša i Gufa možemo čak videti i u kung-fu filmovima. Mnogi majstori imenuju razne stilove po raznim životinjama – tigar, mačka, zmija, majmun, orao, itd.. To su imitacije pokreta tih životinja. Imitiraju pokrete njihovih Nefeša i Gufova. Jer iza tih pokreta stoji sva mudrost istorije (evolucije dotične vrste) a ona je optimalna jer je uvek imala zadatak, nagon da se održi, preživi. Otuda je optimalna. Imitiranjem tih pokreta se dobijaju optimalni rezultati na određenim frontovima. Naš Ruach ih prepozna kao vredne i da nalog našem Nefešu i Gufu da čine isto.

Nefeš je energetski konstrukt cirkulacije prane koji je tako programiran da obnavlja i održava Gufa (ali i Ruach-a). A takav program je stvoren na osnovu anatomskog rođenja kao čovek. Životinje imaju sličan njima prilagođen Nefeš. Program Nefeša čoveka je da održava i razvija Gufa i dok se ne iscrpe fizičke sposobnosti u skladu sa impulsom univerzuma, vremenom. Guf je takođe posledica kruženja prane, zgusnute prane, i Nefeša i nosač je tog Nefeša. Sve fizičke senzacije su u stvari događaji Nefeša a Guf je samo nosač, sredstvo. Čula takođe funkcionišu u Nefešu.

Na tom energetskom konstruktu prane, Nefešu, počiva Ruach jer on još finiji. Čula su opasnost za Ruach jer preko njih se cirkulacija i previranje energije u Nefešu mogu da uznemire. Kada se umire čula umiruje se i uravnotežuje ta cirkulacija, dinamika događanja u Nefešu, i samim time se umiruje i baza Ruach-a i Ruach se umiruje jer ne postoji tok koji će da ga odnese ili uzburka. Nefeš je baza za Ruach-a koji treba da se razvije i zagospodari Nefešom. A krajnji cilj Ruach-a je prevazilaženje samog sebe. Dakle, Nefeš je samo energetski konstrukt kojemu je Guf sredstvo a cilj mu je omogućavanje nadgradnje Ruach-a.

Ako Guf pati od neke bolesti to znači da je u Nefešu greška jer i Nefeš takođe pati od te bolesti, jer je greška, defekt negde na praničnom nivou, blokada, zastoj cirkulacije prane. To znači da cirkulacija prane nije uravnotežena, dinamika nije harmonična i samim time je to uzrok neravnoteže i u Ruach-u jer tu je uzrok za pojavu i nedostatak nužnih komponenti Ruach-a. Ali da li važi i obratno? Ako su neki koncepti Ruach-a toliko jaki i da se ne slažu sa Nefešom odnosno da zadiru u cirkulaciju prane u Nefešu onda mogu da uzrokuju promenu te optimalne dinamike, znači poremećaj što se vremenom pokaže kao poremećaj ili bolest i na Gufu.

Umor jednostavno možemo nazvati pomanjkanjem energetskih zaliha. Bilo mentalnih, bilo astralnih bilo fizičkih. I kada ponestane barem jednih od tih zaliha, sve duše (te tri niže) otkazuju skoro istovremeno jer ne mogu funkcionisati jedna bez druge. Ruach ne može ništa da učini bez Nefeša i Gufa. I obratno. Nefeš i Guf bez Ruach-a su biljka ili životinja. Zato i u slučaju umora, taj ‘odlazak na odmor’ se dešava za sve te tri duše istovremeno, mada ne mora da znači da sve tri jednako intenzivno ‘uživaju’ u odmoru..

Bol i užitak su u kompetencijama Nefeša i Gufa. Ruach to samo hladno registruje. Kada se pojave smetnje u energetskim tokovima, u energetskom konstruktu Nefeša, bez obzira šta i odakle je uzrok toga (iznutra ili izvana) tada se javlja neprijatan osećaj, smetnja, a kada je to intenzivno tada je to bol. I obratno u sučaju užitka i prijatnog zadovoljstva. Tada okolnosti pomažu tom energetskom konstruktu, toj cirkulaciji Nefeša i to je prijatan osećaj. Milovanje niz dlaku. Ekvivalentno tome strah je bol na nivou Ruach-a, a može se javiti u mnogo oblika u rasponu od neslaganja pa do koncepata koji stvaraju mržnju. Strah je potencijalna opasnost od smrti i Ruach je svestan svoje moguće smrti. A bol može da bude manifestacija te opasnosti i udara na grublji nivo (Nefeš i Guf). Ostali slični ali blaži osećaji su nelagodnosti, trema, bojazan, nestrpljenje, itd., a njihovi ekvivalenti na nivou Nefeša i Gufa su teskoba, svrab, znojenje, hladno-vruće, umor i drugi slični fizički fenomeni.

Nefeš i Guf su baza, hrana na kojoj počiva Ruach i kojemu oni daju hranu. A on im zapoveda. Ako sa njima ne raspolaže optimalno oni se umore i samim time i Ruach ide u san. Kada se Nefeš i Guf odmore tada mogu ponovo da hrane Ruach-a i on oživi i dolazi do buđenja. I tako u krug do kraja inkarnacije.

U čemu se razlikuje telo živoga čoveka od tela mrtvoga čoveka (ne-živog)? Živo telo u sebi ima Nefeš (i najverovatnije i Ruach i ostale delove duše). Mrtvo telo nema u sebi Nefeš i posledično ni više delove duše. Ako napravimo ranu ili posekotinu na telu mrtvog čoveka ona neće zarasti niti početi da zarasta. A ako istu takvu ranicu napravimo na živom telu ona će odmah početi da zarasta u nekom svojem tempu. Dolazimo do logičnog zaključka da je Nefeš faktor koji utiče na zarastanje rane. On(a) takođe navede ćelije organizma i krvotok i ceo mehanizam u globalu na akciju, na rad za obnovu sistema. I kod mrtvog tela su svi instrumenti tu ali nisu animirani, nema šta da ih pokrene. Otuda je Nefeš animator. Isto tako Nefeš je i medijator. On(a) je kopija fizičkog tela ali na astralu, na fliudnom nivou, jer svaki fizički organ pa i svaka ćelija fizičkog organizma ima svoj duplikat, odraz u Nefešu a sve skupa je to savršen energetski konstrukt astralnog nivoa. Isto tako, to je kopija uma ali jednostavnija, na grubljem nivou. Kako fizički organi međusobno sarađuju i time čine funkcionalni mehanizam, telo, tako i svi prgrami software-a čine savršen mehanizam, um, koji ima svest o sebi i drugima. Nefeš je isto to samo na međunivou, astralnom nivou.

Samo ako upotrebimo izraz dizanje znači da se ide odozdo ka gore. Možemo da upotrebimo i izraz širenje ali to znači i ostajanje na istom nivou ali sa više znanja. Dizanje takođe treba da podrazumeva i širenje, odnosno često puta i mora. Zamislimo da sve sefirote postavimo u vertikalnu liniju po vrstnom redu. Logičan zaključak je zbog gradacije brojeva da su niži nivoi deblji, širi, gušći, itd.. Ako uključimo i četvorostranost zbog Elemenata dobijamo piramidu sa deset nivoa. Ali zbog dinamike svega pravilnije je da to predstavimo kao rotirajuću piramidu oko svoje vertikalne ose i tako dobijamo kupu. Ali, pošto ‘Keter je u Malkutu i Malkut je u Keteru’ možemo istovremeno postaviti i obrnutu kupu u istoj osi tako da se od dole širi ka dole, kao levak.

Evolucija do sada i konstitucija čoveka su nas blagoslovili da nam je nivo svesti, ove naše budne svesti, smešten u Tifaretu. Ali tako mora da bude jer bez te lociranosti ne bi mogli uopšte govoriti o samorazvoju a ni o daljnjoj svesnoj evoluciji. Te obe kupe koje se prožimaju su u stvari prelazi iz finijeg ka grubljem (odozgo gledano) ili iz grubljeg u finije (odozdo gledano). Spuštanjem se povećava težina, gustoća i gravitacija, dakle magnetizam. Smanjuje se mogućnost kalkulisanja, kretanja, brzine, kao i volumen. I obratno. Dok sanjamo svest nam je ‘snižana’, na nivou Jesoda i zato nemamo toliku mogućnost kalkulisanja a ni znanja kao u budnoj svesti dok nam je svest u Tifaretu. Dizanjem se povećava raspon delovanja ali samo na finijim nivoima i zato nam je tada mnogo stvari lakše shvatljivo, lakše kalkulišemo umom, lakše predvidimo, itd… Otuda logičnost obe kupe. Sefirotski nivoi su tu da nam olakšaju detekciju gde se nalazimo kao i da nam olakšaju zahtevnost tih nivoa i da nam predoče zadatke koje treba ispuniti, gde se i kako usavršiti da bi napredovali, da bi uopšte dizali i širili sopstvenu svest.

Inicijacijsko dizanje po tim nivoima dakle podrazumeva i širenje i dizanje. Povećava se i znanje i etika i moć sistema u celini. Danas imamo puno više znanja nego pre 300 godina ali veoma malo više etike nego tada. To je osnovni nedostatak klasičnog obrazovanja pred inicijacijskim. Zanimljivo je da smo više etike dobili u prva četiri razreda osnovne škole nego od prve godine fakulteta pa do tri doktorata.

Klasična edukacija širi znanje uglavnom samo na horizontalnom nivou a mnogo manje po vertikali, dakle mnogo više estetike a mnogo manje etike, mnogo više znanja a mnogo manje Razumevanja. Inicijacijsko znanje  apsolutno diže i etički nivo i nudi-omogućuje i Razumevanje. Zato jer vrši iskustvene i alhemijske promene u umu. Dakle, ne može političar da bude lider i u ratu i u miru ako nije bio u rovu. Ne može bankar da bude uspešan i samo da stvara novac ako ne poznaje i gubitak. Ne može neko da zna dobro da zapoveda ako ne poznaje i poslušnost, makar samo pred sobom. Ne može čovek da pobedi strah od smrti ako nije bio u smrtnoj opasnosti. Ne može čovek da pravilno proceni da li nekome pomoći ako i sam nije bio u sitaciji da mu je bila potrebna pomoć i da se je sam izvukao iz te situacije. Ne može čovek da pobedi u šah partiji a da ne izgubi neke figure, itd., itd..

Već smo rekli da nije moguće samo dizanje svesti, dakle po vertikali, bez da se dešava barem delimično i širenje svesti, mada su i tu moguće razne male oscilacije. Samo dizanje svesti bez širenja ili sa minimumom širenja su primeri monaha koji su u izolaciji godinama ili decenijama i dostignu čak i samadi, ali su to limitirani samadiji, limitirani fondom njihovog horizontalnog znanja. Pravi i najbolji proces treba da sadrži oboje, i širenje i dizanje svesti. Volumenski bi takav um predstavili kao kuglu koja se širi na sve strane istovremeno. Kada se dižemo po sefirotima istovremeno moramo i da širimo znanje, posebno ako živimo na asfaltu. Otuda obrnuta kupa. Ne možete da imate dostignut samadi nivoa Tifareta koji odgovara trenutnom evolutivnom momentu homo sapiensa ako ne razumete filozofski pojam ‘đavo je obrnuti bog’ plus da to treba da objasnite pomoću prirodnih nauka. Što je najzanimljivije čak i etimologija te reči u mnogim jezicima baš to govori!

Kako napredujemo svaki sefirot sam po sebi nameće izvesnu zahtevnost u tom horizontalnom ili klasičnom opštem znanju, oficijelnom znanju. Ipak, mnogo je lakše čoveku koji je dostigao izvestan etički i inicijacijski nivo da pridobije neophodno opšte znanje koje odgovara tom nivou, nego čoveku koji ima ogromno opšte, edukativno znanje da pridobije inicijacijsko znanje. Evolucija ima svoj spori ritam ali to je proces po nužnosti. Istorija nam je pokazala da evolucija presporo diže svest i brzina širenja svesti nije ekvivalentna dizanju svesti. Nauka je strahovito napredovala tokom zadnjih 2000 godina ali i danas je homo homini lupus jednako kao i u vreme pre Isusa.

Kada mi kažemo da dižemo svest od sefirota 7 do sefirota 6, to podrazumeva da od modnih i pomodnih stvari idemo ka vrednim, upotrebljivim. Često je to selekcionisanje, mada je to najčešće svakoj stvari davanje baš onoliko smisla koliko joj pripada, pronalaženje izvesne smislenosti svega, jer potpuna smislenost se dostiže tek u sefirotu Chesedu. Dakle od nepraktičnosti idemo ka praktičnosti, od (već smanjenih neravnoteža, u kojima već možemo da se osećamo ugodno) idemo ka ravnoteži u kojoj se osećamo harmonično. Od bakra ka zlatu, od površnih i puno jeftinih radosti (u kojima je veoma moguće uživati) ka pravoj radosti. To je dolazak u zlatnu sredinu ali ne znači da je intenzitet te sredine uvek isti. Shvatanje da svaka stvar ima svoju smešnu stranu, moguće joj se je nasmejati, razumevanje mitologije korespondentnih božanstava, na primer šta znači pijanost i smeh Dionizisa ili lepota Apolona i u izvesnoj meri harmoničnost Harmonije, i naravno aplikacija svega toga u svojem svakodnevnom životu. U svemu tome je potrebno i estetsko znanje, klasična edukacija (od prirodnih do društvenih znanja) kao i dizanje etičkog nivoa. U stvari je to nadgradnja svega onoga što već imamo, a idealni oblik je samo ‘nešto malo dodati i sve što već imamo samo upotpuniti i doći do zlatne sredine’. Jedan od logičnih zaključaka je da ne možemo doći do harmonije bez dizanja etičkog nivoa! Još ako se jave neki neobični simptomi, bez obzira da li ih imenujemo parapsihološki fenomeni ili magičke moći, utoliko bolje. Sve navedeno podrazumeva da celo vreme znamo šta radimo i šta se dešava i da je manje više pod našom kontrolom. Dakle, svesnost o sebi – ja sam taj i taj, sada sam ovde i radim to i to, zbog toga i toga. Zamislite da je to prisutno u svesti tokom jednog dana celo vreme dok ste budni! Nije to baš jednostavno. To znači da na sebe celo vreme gledate objektivno. Nijedna aktivnost, nijedna preokupacija ne sme da vas ‘odnese’ i da ste samo ono što radite i u čemu uživate, nego da ste ‘vi taj koji radite i koji uživate’. To je velika razlika. To je stanje Tifareta. Bez toga nema smisla govoriti o nekom dizanju svesti. U privremeni trans može da ode. svako To je pravi primer dizanja svesti. Sve navedeno mi već imamo u svojoj konstituciji ali toga nismo svesni. Sada samo sebi otvaramo oči i za to. To su uspavani mehanizmi koje aktiviramo na razne načine, bilo meditacijom na Sunce, čitanjem litanija Apolonu ili Ra-u ili nekim dramskim obredom sa jakom simbolikom Sunca. Time aktiviramo neki latentni mehanizam u svojem umu i dolazi do ‘buđenja’. Ponekad to ide od prve a ponekad nam izgleda kao da pokušavamo da pomerimo planinu. Moje lično mišljenje je da za svakog čoveka postoji za njega jedinstven, ‘njegov’ i lak sistem. Treba da ga pronađe, a da bi ga pronašao – treba da traži i da pokuša puno toga. Logičan zaključak je da klasično edukativno znanje ne može da ponudi sva ova znanja.

Na sličan način je moguće opisati i druge sefirote. Sve ostalo, razna stanja transeva, vizije, širenja, dizanja ili spuštanja svesti sa ili bez upotrebe stimulansa, specifični snovi, itd., i sva druga nekontrolisana stanja su iskre koje mogu nešto da znače ali najčešće ništa ne znače a mogu da budu i opasne, i daleko su od dizanja svesti. Primer nepotpunog ili neuravnoteženog tumačenja dizanja svesti ovog nivoa je neuravnoteženi hrišćanski altruizam. Kako je uopšte moguće da preživi telemitsku kritiku rečenica – ko tebe kamenom, ti njega hlebom – ako nisi dovoljno moćan za to?! Dakle to pravilo je samo za izabrane!!!

Ovde je seciran izolovan primer, jer uvek su tu prisutne primese kao i važni faktori drugih sefirota, ali u globalu princip je ovakav, plus da moramo uvažiti faktor vremena koji podrazumeva i nameće stalno previranje. Znači ništa nije stalno, nivoe treba održavati.

Koja slova (i brojevi) rade bolje a koja slabije

     Na tastaturi su sva slova, alfa i omega. Na Drvetu Života su sve komponente čoveka, mikrokosmosa, od glave do pete, a samim time i makrokosmosa. Tastaturom možemo da napišemo sve pošto sadrži celu abecedu. Na Drvetu Života možemo da aktiviramo sve, dakle bilo koji deo samog čoveka. Ako neko slovo ne možemo da napišemo znamo koje je i otklonimo zastoj. Isto tako ako imamo zastoj, problem na nekom životnom području, na osnovu korespondencija aktiviramo taj deo Drveta Života i otklonimo problem. Dakle da bi praktično upotrebili Drvo Života potrebno je da poznajemo što više korespondencija.

Plamenim Mačem i Zmijom Mudrosti se aktivira cela tastatura. Ali nama nije uvek potrebna cela tastatura, ili barem ne u jednakoj meri cela istovremeno. Jasno je da je mi celu upotrebljavamo svakodnevno kao što su nam sva slova na raspolaganju da nešto napišemo i najverovatnije u jednoj strani teksta su upotrebljena sva slova alfabeta u kojem pišemo. Isto tako, kao što je rekao onaj pametni stari Grk ‘i tragedija i komedija su sastavljene od istih slova’. Ali slova su različito aranžirana u različite reči a te reči su različito postavljene u različite rečenice koje tvore dva različita teksta. Tragediju i komediju. Isto tako konstanto nam je aktivno celo Drvo Života ali neke komponente su aktivnije a neke manje u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazimo. Takođe se dešava da su neke komponente zakržljale zbog neupotrebe ili su ugušene na neki drugi način a nama su ipak potrebne jer smo u areni života koja nudi i traži bezbroj različitih nivoa aktivnosti svake komponente Drveta Života. I baš ta ‘zakržljalost’ ili nesposobnost, nefunkcionalnost nekih komponenti su izvor problema u životu. Na nama je da obnovimo ceo alfabet, naročito ako ne znamo koje komponente, koja slova ‘ne rade’ dobro. Prvo je detekcija, to je najteže. Pravilna detekcija. Može se desiti da znamo slovo koje ‘ne radi’ dobro, znamo sefirot ili stazu koja nije prohodna ali ne znamo tip greške, zastoja. Tu su potrebne korespondencije i mitovi o dotičnoj komponenti. Puno tih korespondencija i sistem meditacija sam naveo u knjizi Kabala u teoriji i praksi. U slučaju da je sefirot neprohodan, prohodan ali neosvojen i kada je osvojen.

   Kod svega toga je važno znati smer kretanja božije mezle, blagodejnog uticaja boga koji život daje. Od Ketera ka Malkutu. To je gravitacijski smer na planeti Zemlji. To znači da svaki viši sefirot sa svojim problemom, zastojem može uzrokovati probleme i zastoje nekog tipa na svim nižim sefirotima, a koji mogu izgledati autentični tamo gde se javljaju i ne mora da znači da ih je lako prepoznati da su samo posledica nečega na nekom višem sefirotu. Istovremeno, ako filigranski pogledamo možemo videti da svi problemi koje čovek može imati u životu imaju neki direktni ili indirektni koren u drugom i trećem sefirotu. Svaki problem kojega može imati čovek, bez obzira koliko je star, se na neki način, ako ga analiziramo unazad, posledica-uzrok-posledica-uzrok, može dovesti i mora dovesti do mame i tate!!! A kamo bi drugde mogao da dovede filigranskog istraživača?! Samo do korena, do uzroka. To ne znači da je svakome preporučljivo da analizira ta dva sefirota i da o njima meditira. Jer oni su najteži za shvatiti, za razumeti. Milion dogmi je u homo sapiensu danas koji sprečavaju pravilno razumevanje ta dva sefirota. Najviše dogmi je povezano sa ta dva sefirota. Zato se i ide od najlakših ka težima, zato se ide od Malkuta ka Keteru. Ali istovremeno, ako smo filigrani, treba da nam je jasno da sve sefirote treba u izvesnoj meri istovremeno osveštavati. Jer svi su oni povezani u jednu celinu, kao tastatura. Ako neko slovo nedostaje ne možemo da napišemo pravilni tekst. Dakle, treba raditi jednog po jednog ali i sve istovremeno u izvesnoj meri.

    Najčešći uzrok da ljudi odustanu da ‘pišu’ na ovoj tastaturi, odnosno odustanu da istražuju Drvo Života je taj što nije moguće neki problem niti detektovati brzo a još manje ga je moguće otkloniti brzo. Za sve to je potrebno znanje, istrajnost a samim time i vreme. Danas su brza vremena i ljudi bi sve hteli brzo i instant. Ali nijedan ozbiljni problem kojega imate nije nastao brzo. Svaki veliki problem kao i inače svaki problem je nastajao veoma dugo, bili mi to ga svesni ili ne. Godinama. Kod svakog problema je bio inkubacijski period, period podnošenja i na kraju nepodnošljivi, akutni period. Najslikovitiji primer je šuplji zub kojega treba ili odmah popravljati ili vaditi. Nije se on pokvario u dva dana, nego se je godinama kvario. Isto je i sa svakim mentalnim problemom, navikom. I ako se je nešto gomilalo godinama a da toga uopšte nismo bili svesni ne možemo očekivati da se to reši u jednom danu naročito ako još ni dijagnozu ne poznajemo.

    Vežba Plamenog Mača je produvavanje svih kanala. Srce pumpa od sebe krv po celom mrežnom sistemu arterija do svake ćelije. Arterije su prohodne. Ako je negde suženje, protok je manji, to je onda igraničenje koje stvara zastoj, i ono tkivo i organi nizvodno od zastoja dobijaju manje krvi, manje energije. I srce vrši veći pritisak da procirkuliše normalnu količinu krvi do tog organa i tkiva. Zamislimo sve to na mentalnom nivou i vidimo vežbu Plamenog Mača jer to je pritisak na celu tastaturu da svi delovi sistema dobiju dovoljno elektromagnetske energije, odnosno prane, odnosno krvi. Arterije su sefiroti, dublje analize sefirota su kapilari (bilo preko sistema 50 Vrata Razumevanja, ili po sistemu Isaka Lurije deset sefirota u svaki sefirot, itd.). Šta je bolest? Zastoj i neprohodnost u nekom organu. Šta je ozdravljenje? Dodavanje nužne enegije, produvavanje, uspostavljanje prohodnosti. Ali zastoji mogu da se jave i uglavnom se javljaju na putu Zmije Mudrosti.

    Povratak krvi po venama je ekvivalent Zmiji Mudrosti. Zanimljivo je da je većina zastoja u krvnom sistemu prilikom povratka krvi. Dakle, u Zmiji Mudrosti. Čovek ne obavi sve, čovek nije baš uspešan u dolasku bogu kao što je bog uspešan u dolasku čoveku. Povežite to sa proširenim venama. Involucija se dogodi i događa sama po sebi ali za evoluciju je potreban napor. Možemo potražiti ekvivalente i u disanju.  Dakle, Plameni Mač je više punjenje akumulatora da bi imali snage za pravi rad na Zmiji Mudrosti. Plameni mač je ono što nam je bog dao a Zmija Mudrosti ono šta mi uradimo sa time. I tu ponovo dolazimo do korespondencija koje treba poznavati da bi se započeo praktičan rad. Puno toga, ha!