Autor: Goran Sarvan

Da li je iko primetio da se u bilo kojem mitu javlja da neki bog radi nešto što mu se ne sviđa i u čemu ne uživa? Ili neki mazohistički bog?

U Liber AL piše ‘Postojanje je čista radost’! Neki taoistički spis kaže ‘tu smo da se učimo i da uživamo’! Šta to znači? Obe rečenice naglašavaju hedonizam. Slažem se, i ja sam hedonista. Ali oko sebe vidimo toliko mazohizma da se pitamo da možda nismo pogrešili planetu! Antropolog Wade Davis se pita zašto čovek tako uporno voli da živi u kolibi?

Zamislimo da svaki čovek kada se rodi ima dovoljno novaca da može mirno ceo život da uči i da uživa! Da je bog tako konstruisao čoveka bilo bi OK. Ali čovek je zaveden i smatra da je puno toga važnije nego zadovoljenje homo religiosis i hedonizma, odnosno ima pogrešne predstave o ta dva najvažnija cilja egsistencije. I zato juri za parama, seksom, vlašću i još mnogo drugih još glupljih i nevažnijih stvari. Čak i ako pokuša da se izdvoji od toga ispada crna ovca i pliva skoro protiv toka. Čoveku kao da je neko pomutio, zamaglio razum. A na ovoj planeti je dovoljno svega da kada bi ravnomerno bilo raspoređeno niko ne bi bio ni gladan ni žedan, ni go ni bos, svi bi imali zadovoljene sve potrebe i mirno bi mogli da zadovolje i homo religiosis. Ali potrebna je konkurencija kao akceleracija evolucije! Baš ta konkurencija (koja je neke komponente uma zagušila a neke potencirala) je i dovela do današnjeg ruba. Održanje takvog nezdravog stanja je funkcija mnogih velikih i najvećih institucija čoveka na planeti. Apsurdno.

Dakle, biti tu, učiti se i uživati je privilegija za koju se treba izboriti. To jeste glavni smisao i zadatak ali to nije dato svima. Kada bi više dece imalo te mogućnosti evolucija bi bila brža a temelji civilizacije mnogo zdraviji, sigurniji, bezbedniji. Pojedinac ne može puno da uradi sam a neka organizovanost na masovnijem nivou je iluzija. 90 procenata odmah prihvati stanje kakvo jeste, devet procenata pokuša da se bori a samo jedan procenat (ili još manje) je srećnika koji imaju pametne roditelje.

Šta biva sa čovekom koji se odluči po cenu života samo da uči i uživa? Ima takvih slučajeva. Uglavnom su to ljudi koji niti ne mogu drugačije da žive ili koji su igrom nekih okolnosti prisiljeni u to. Za njih smo uglavnom čuli kao velike umetnike (u svim umetnostima) i u sportu. Skoro da su svi uspešni umetnici i sportisti pa i naučnici takvi slučajevi. A baš oni su pokretači, motori razvoja i evolucije. Kada ne bi bilo one zločinske pojave prenosa karme većina dece bi se spontano odlučila za takav put jer to je prirodni put i prirodna tendencija svakog bića. Ali čovek to ima deformisano. U najranijem detinjstvu ga unakaze odgojem, kasnije to samo cementiraju i sudbina mu je zapečaćena – da živi u kolibi! Tu se vidi koliki rezovi i korekcije su potrebni u današnjoj mislenosti homo sapiensa u kojoj preovladavaju judeo-hrišćanski koncepti. I pored celokupne multikompleksnosti i mešanja i preplitanja informacija, sinergije svega, danas je ipak veće jednoumlje nego ikada. Da li je moguće te korekcije izvesti tokom sledećih 100 godina bez potoka krvi? Teško. Ili se korekcije možda uopšte neće ni dogoditi? U tom slučaju biće (povremeno) još više krvi! A bog nas je stvorio da se učimo i uživamo?!?! Kako čudno?

Treba spasiti samo onoga ko je sposoban da se sam spasi!

    Kako grub i nehuman rezon! Mislim da je prvo čika Nietzsche to javno rekao, napisao. I naravno apsolutno je bio kritikovan zbog toga. Ali zar se bilo šta u prirodi dešava drugačije? Kako je uopšte moguće da se nešto drugačije dešava? Samo što nam je to poznato pod drugačijim imenom ili zakamufliranim objašnjenjem, tako da su zadovoljni dušebrižni pastiri a ljigavi umovi misle da o njima neko brine!

    Ljudi su prepuni koncepata, normi, ubeđenja koji se javljaju i deluju na vidljiv i nevidljiv, svestan ili nesvestan način na svakom životnom području čoveka. Sve su to obzirnosti, skrupule, pravila, norme, nevidljivi okovi i kolotečine života koji čine da čovek, to božansko biće živi u kolibi i kao stoka. Sve je to zbog raznih strahova, šta se sme a šta ne sme, bojazni, griža savesti, kajanja, dilema šta je fer a šta nije, da li će to neko da pohvali ili osudi, da li je to bogu drago ili ne, zatim su tu predrasude svih vrsta i oblika od religijskih do bontonskih. Uvek je subjekat sam u drugom planu (to bar važi za sve prosečne i podprosečne a u te skupine spada od 75 do 90% ljudi). Kao da nam je snishodljivost instalirana jednako duboko kao potreba po disanju.

    Ljudi su zaboravili ili nikada nisu ni znali (nisu bili svesni) da su na ovom svetu za to da se uče i uživaju! Ali vlastita telema im teško izbije u prvi plan a još teže da tamo ostane do kraja inkarnacije. Nikako da shvate način delovanja Univerzalnog Zakona Jačega i da se sve odigrava po tom zakonu. Nikako da shvate važnost uravnoteženog altruizma i egoizma i da je virtuoznost života baš ta uravnoteženost. Nikako da shvate da svet pripada jakima i da sve što se dešava se dešava zato što može da se dešava, mada izgleda da je još puno toga moglo da se desi, ali nije. Dakle mora tako da se desi.  Biti jak nije velika stvar, to je nužna stvar. To je zadatak čoveka.

    Svi tvrde da je život borba. Ako je tako onda u borbi ima udaraca (i niskih) i bola, znoja, muke, možda i krvi, dakle i deo koji se zove prljavi posao. U svakom poslu postoji deo koji se zove prljavi deo posla. Bilo šta da se radi. Automobil ili država. U borbi je potrebna snaga. A kako da ide u borbu ako ne zna i ako nema snage. Dakle, nespreman je za život! Da li je onda uopšte božanski? Ima li kompetencije za taj epitet?

    Koliko ljudi je spremno da etički ‘uprlja’ ruke po pitanju jedne glupe religiozne dogme ako ne smeju da odu ni na nudističku plažu?! Koliko prljavog posla je potrebno da se obavi da se stvori čovek? Ogromno. Neki dušebrižnici kažu da je i početni korak u tom poslu prljav?! Koliko prljavog posla je potrebno obaviti da bi imali ovaj, hvala boginji Demetri, beli hleb da jedemo? Kod svakog vakcinisanja sa kojim spasimo život je deo prljavog posla. Odnosno samo vakcinisanje je prljavi posao koji očuva sistem. To je žrtvovanje piona da se sačuva kralj. Ali ne, to je za javnost dobra ekonomija a ne prljavi posao! Da li je dozvoljeno čoveku da ukrade hleb da bi preživeo? To nije dobra ekonomija nego samo prljavi posao! Ha ha!

    Ali čak i ako uspeju da se oslobode karmičkih skrupula (mada oni to zovu etičke skrupule) uvide da im nedostaje snage da sprovedu svoj božanski pakleni plan! ‘Srećno’ kažu rudari.

    Sve to stvara ne baš ružičastu sliku, tako da se čovek zapita šta da radi? Ne treba ništa da radi ali samo treba da shvati ko zaslužuje pomoć i spas a ko ne. Kao što smo rekli na početku – treba spasiti samo one koji su sposobni sami da se spasu. Ali njima nije potrebna pomoć, dobacuje neko sa strane!? Tako je. To znači da ne treba nikome pomoći. To je samo indikator kome bi eventuelno trebalo pomoći, ko zaslužuje pomoć, ali da li im pomoći ili ne neka odluči vaša snaga. Ako niste dovoljno jaki i dogodi vam se da se podredite tuđoj slabosti, pomognite svima. Mada to ne savetujem. Jedna od komponenti telemitske mislenosti koju ljudi teško prihvataju je i ta da ne treba svakome pomoći! A kako izabrati kome treba pomoći a kome ne? Kako učiniti selekciju u takvom šarenilu? Nije to problem. Ljudi sami sebe selekcionišu. Pogledajte samo šta vole, čemu se smeju, kakva je masovna kultura, itd.. 90% je kič i 90% ljudi to konzumira. To ne znači da su svi oni slabi ali su za selekciju.

    Mali ljudi stvarno ne bi trebali da se upliću u poslove gospodara sveta. Mali ljudi, bez obzira na obrazovanje su i dalje mali. Dokaz toga je da negiraju postojanje gospodara sveta. I onih vidljivih a kamo li onih nevidljivih. Oni samo veruju u demokratske izbore. Dakle, mali ljudi neka ostanu na nivou biosa i (samo) delimično na nivou intelektusa. Neka ne čeprkaju po etosu i logosu. Jedini njihov kvalitet je kvantitet. Zar nam to istorija svakodnevno ne govori?! Ali ako mali čovek ima neverovatne ambicije (gorepomenute) i nepopravljivo se odvaži, on mora da postane jak. Jer samo onoliko koliko si jak možeš da priđeš gospodarima sveta, odnosno toliko te oni uvažavaju. Toliko te uopšte i primete. Zato odbacite skrupule karme. Samo ako ste jaki za to. To teče paralelno. Odbacite ih onoliko koliko ste jaki. Jer više niti ne možete. A ako pređete tu granicu neko može da vam odseče nos. Time dajete smisao postojanju Nemesis!

Sve ovo je samo voda na mlin surovosti života, opet dobacuje neko sa strane. Nije baš, ali ako tako hoćete neka vam bude. Sve je ovo voda na mlin Univerzalnom Zakonu Jačega. Da li možda dinamika života teče drugačije? Ako ovaj život nije surov onda mi recite zašto ste plakali kada ste se rodili?! Koliko puta ste na dan zaplakali tokom prvih par godina života? Univerzalni Zakon Jačega samo govori o nužnoj selekciji (a svedoci toga smo svakog momenta) i mi podržavamo taj zakon da bi ubrzali evoluciju.

Sve podele među ljudima se na kraju svode na jake i nejake. Samo to. Postanite jaki i prevaziđite sve te podele i eskivirajte zakone karme u velikoj meri. Time transcendirate i humanost i viteštvo i džentlmenstvo i samilost a u velikoj meri i (ljudsku) pravdu i sve ideologije, demokratije, itd.. Amen!