(„Slušati svoje srce“ – Na žalost nemamo bolji naslov)
Ovo je pesnički izraz, prilično hedonistički, često puta izgovoren, pomalo glupav, malo upotrebljiv i malo shvaćen, mada mu je namera dobra i čista. Ni meni se baš ne sviđa jer je premalo tehnički. Baš zato ga treba raskrinkati, tu univerzalnu i tačnu frazu malo prizemljiti današnjem ograničenom i jednosmernom načinu razmišljanja.
Treba slušati svoje srce, ako znamo šta to uopšte znači. Ali šta ako je srce kontaminirano željama?! To pitanje je postavio đavolji advokat. Veoma smisleno. Na izvestan način, srce je samo skup želja i potreba. Ali u kabalističkom smislu, srce je centar sistema, centar Ruach-a i podrazumeva čisti um. Dakle, ovo je veoma telemitski izraz.
Na prvi pogled to podrazumeva isključiti svoj um iz delovanja. Ali jedno je isključiti svoj um transcendirajući ga a drugo je odbaciti ga. Jer, to ne sme da znači totalno ga se odreći jer to bi bilo de-evolutivno, stagnacija na nivo životinje. Zato je ovaj put zahtevan i opasan. Životinje slušaju svoje srce, dakle svoj Nefeš. Ali taj tip slušanja za nas nije prihvatljiv. Za nas je to slušati centar svojega uma, Ruach-a, simbolično rečeno (jer ko zna šta je centar uma), slušati impuls iz Tifareta. Dakle, slušati centar svojega uma uključujući sve parcijalne delove tog uma. Slušati ceo svoj um, ali koji mora da je čist i uravnotežen. Tada se najbolje čuje srce kada se komplet um uravnoteži, umiri i samim time je tih. Ali to ne znači odbaciti um totalno! Srce uvek govori ali tada ga je najlakše čuti. Tada se sluša Nešamah a Ruach je sredstvo. Tada je čovek sišao sa uma ali ne u medicinskom, negativnom smislu, nego u inicijacijskom. Jer svi delovi uma su tu ali su transcendirani. Dakle, nije sišao sa uma nego popeo se iznad uma.
Samo ako je to slušanje čistog uma tada je uključen Nešamah (viši impuls) a posledično i Nefeš (nužnost opstanka). Tek tada je to prijatno sa korisnim. Tada je to pravi hedonizam, ATU XI. Isključen je mazohizam. Zadovoljni Nefeš i uravnoteženi Ruach lako dostižu Nešamah. Tada su neraskidivo povezani i prožeti hedonizam (Nefeš) i smisao hedonizma (Ruach). U ovom svetu gde preovladava mazohistička judeo-hrišćanska mislenost, takav čovek može izgledati i jeste neuklopljen. Ali on radi po svojoj volji. A moj pokojni učitelj i prijatelj Saša je davno rekao – ‘Radi po svoje pa makar bilo i naopako!’ Zato je takav čovek često okarakterisan kao otkačen i ‘sišao sa uma’. Mnogo volim takve ljude.
Jedan od brojeva čistog uma je i broj 666. Potuno realizovana Šestica, Tifaret. I baš zbog tog nerazumevanja čistog uma jer običnim umovima izgleda strahovito, i broj 666 je dobio bezbroj negativnih konotacija.
Pojam ‘sišao sa uma’ u medicinskom smislu je kada je neki parcijalni deo uma prejak ili premali i u velikoj disharmoniji sa ostalim komponentama da remeti rad celog sistema. To je psihopatološki slučaj. Glupost je sličan samo blaži i bezopasni oblik toga. Ludilo u uzvišenom, inicijacijskom smislu je ATU 0. Ludilo u medicinskom smislu je Desetka Mačeva. Vidimo da je veoma daleko od ATU 0. Glupost u konvencionalnom smislu su ATU XXI i Desetka Diskova. Ko bi rekao? Fizička povreda je Desetka Štapova. Đavo, u konvencionalnom, rimokatoličkom, pa čak i u hrišćanskom uopštenom smislu je Desetka Mačeva, samo pojačana nekim Adutom da je to izazvalo mentalni separatizam kritičnog oblika i intenziteta.
Očigledno je potrebno nešto uraditi sa umom. Jer um je (tako izgleda) najveća prepreka da se čuje glas svojega srca. Plus jake želje Nefeša. Kako bi izgledalo delovanje bez uma, isključiti ga totalno, odstraniti ga a ipak funkcionisati sa minimumom uma? Teško zamislivo, s obzirom šta bi sve trebalo odstraniti. Treba odstraniti koncepte, obzirnosti, strahove, čak i memoriju, mnoga znanja i navike, kalkulisanje, predviđanja, iskustva, sve naučeno, svo znanje, itd., itd., dok se ne dođe do ATU 0. To znači osloboditi se svojega uma, odbaciti ga. Ali to je de-evolutivno. Tako se ne dolazi do stanja ATU 0. Dolazak u stanje ATU 0 znači upotpuniti, kompletirati, usavršiti svoj um do ravnoteže, dostići najvišu indiferentnost, transcendirati svoj um sa svime što on sadrži a ništa ne odbaciti. Tada se čuje glas srca! Ako smo precizniji, glas srca se čuje i mnogo ranije ali ga ignorišemo. Zbog bezbroj (ne)važnih stvari za koje mislimo da su važne!
Stanje biljaka i životinja je Nefeš, nivo Nefeša. Ali kod čoveka nema smisla ići nazad i isključiti um, Ruach, spuštanjem na nivo Nefeša. Nego ga treba kompletirati, očistiti, povećati, nadgraditi, upotpuniti i transcendirati. To ne znači isključiti, odbaciti, itd., jer to nije teško. To se događa svake noći tokom spavanja, ili pod nekim drogama. Cilj je ići napred i taj um toliko uravnotežiti i očistiti da on ne pravi smetnje, transcendirati ga. Tek tada se čuje svoje srce koje je u stvari Nešamah. Jer čovek ga poseduje i ne može da ga dostigne osim preko Ruach-a. Dakle, um, Ruach, mora tu da bude apsolutno prisutan da bi se čuo glas srca. Ali taj um mora biti krajnje umiren i kompletan. Um je sredstvo ali i prepreka. Paralelno i postepeno kako se um pročišćava i uranotežuje, tako se glas iz srca sve jače čuje. Zato je pogrešna, ili barem može veoma da zavede rečenica koju govore nekompetentni učitelji – odbaci svoj um. Pravilno je reći – uravnoteži svoj um i tada ga transcendiraj i samim time ga ‘odbacuješ’ mada ga i dalje upotrebljavaš.
Drugi je problem što je to dug i mukotrpan posao. Odnosno, uopšte ne znamo koji tip posla je to. Kako da ga se (najefikasnije) prihvatimo? Kako uopšte da ga se prihvatimo? Imamo samo opšta uputstva. Ta uputstva bi mogli imenovati – uputstva za upotrebu čoveka, ili, uputstva za rad na čoveku. A taj posao je kod svakog čoveka različit. Jogiji kažu samo jedno – vežbaj dharanu! Na što više načina, dodajemo mi.
Srećan Vam Megale Emera!