Koji je krajnji cilj religije ili joge? Ili umetnosti, ili nauke? Ili filozofije. Svim tim disciplinama je krajnji cilj spoznaja smisla egzistencije, prvo čoveka a kasnije i svega ostaloga. Svaka od th disciplina nudi i neke svoje metode tog proučavanja, otkrivanja. Neke metode su dobre, neke samo upotrebljive a neke skoro potpuno neupotrebljive. (Na žalost, danas su tu religija i filozofija). Kabala je previše široka i svesadržajna (slično je i sa jogom) da je najbolje uopšteno reći – spoznaja smisla egzistencije.
Dakle, cilj kabale se podudara sa ciljevima gorenavedenih disciplina, samo što je mnogo šira, dublja, brža, ali zato nudi i cilj konačnog, definitivnog oslobađanja, slično kao i joga. Baš zbog te širine i sveobuhvatnosti, upotrebljava jednako široke, mnogostruke, konvencionalne i nekonvenconalne (sa stnovišta nauke) metde istraživanja. Zato može izgledati mistična, egzotična, nejasna, itd.. Ali zato je i toliko teška i mnogi otpadaju. Ko će da lomi mozak sa oksimoronima Staze Samekh ili Staze Gimel. Ko će da svoju dvodimenzionalnu astro kartu pretvara u volumen svojega Tifareta?
Alo! Nemaju ljudi vremena. Odnela ih je stadionska mislenost. Prosečnost. A prosečan čovek ima prosečne probleme. Sve dok nekom ‘srećniku’ ne počne da teče voda u grlo. Tada on ima veliki problem i to mu je šansa da postane veliki čovek. Jer samo veliki ljudi imaju velike probleme.