Kategorija: Kabala

Zamislite da vam je danas zadnji dan života. Šta bi uradili tokom preostalih desetak ili nešto više sati života? Kako bi ih utrošili, upotrebili, iskoristili? Odjednom bi se pojavilo bezbroj stvari koje bi želeli da uradite u tom kratkom vremenu. A godine i decenije pre toga niste to sve uradili. Kako čudno. U većini svojih knjiga navodim kako bi trebalo funkcionisati da vas smrt ne iznenadi, da vas život ne iznenadi, da vas ništa ne iznenadi. A to je put inicijacije. A svaki put inicijacije mora uvažavati aksiome kabale.

Kabala može da reši mnoge praktične probleme – introspekcija po sefirotima ili Stazama, rituali čišćenja, mogućnosti konstrukcije odgovarajućih rituala za parcijalne ciljeve, itd., itd., ali osnovni smisao kabale je put inicijacije, odnosno ispunjenje impulsa homo religiosis. A baš to je za ljude najmanje zanimljivo. Svi bi hteli samo magičke moći. Sve ostale upotrebe znanja kabale su samo derivati toga osnovnog smisla.

Neću da se hvalim, ali minimum deset ljudi me je pitalo za mentorstvo u kabali i magiki. Svi su oni kvalitetni i vredni mentorstva. Neka mi niko ne zameri, ali sve sam odbio bez razmišljanja. Iz bezbroj razloga. Nije mala stvar preuzeti odgovornost za odrađivanje nečije karme. To je strahovito ozbiljan, veliki i opasan posao. Mnogi ‘učitelji’ to sa lakoćom prihvataju. Tupavi idioti. Valjda vam je jasno da oni učitelji iz bajki, koji sede u pećini a učenici im deset godina nose vodu i peru noge (ha ha), ako takvi uopšte postoje osim na Himalajima, rade jedinu ispravnu stvar. Zašto bi jedan takav učitelj preuzeo odgovornost na sebe umesto glupih roditelja toga učenika. If you know what I’m talking about! Sledeći razlog je da to mentorstvo ne može da se plati, jer nema cene. Odnosno to je veoma visoka cena. Ako neko ima novac da to plati, onda mu ne treba učitelj. Jer ako ima toliko zlata, onda može sam bez ikoga da započne Abramelinovu Operaciju. Sam svoj učitelj. A u sva tri slučaja sve mora da obavi sam. Bilo da deset godina nosi vodu, bilo da plaća u zlatu, bilo da izvodi Operaciju. A može još i teži put, da se prihvati Operacije bez ikakvih sredstava kao hermit. Kao što je bio moj slučaj, jer sam bio nateran na to. Kada vidim kakve sve sitnice ljude odvuku sa zlatne sredine, šta sve ih sprečava da vežbaju, sklon sam da pomislim da je to najbolje pogonsko gorivo. Ili štap po leđima kojega im daruje stari učitelj iz pećine (ha ha), ili nesrećna ljubav princa u zlatnom dvorcu. Ili prazan želudac. Nije lako čoveku da shvati da ni u jednom momentu inkarnacije on nema vremena na pretek. Treba da dobije po njušci da bi se probudio. Retko kada je buđenje prijatno. Zašto ste plakali kada ste se rodili? Od sreće? Ha ha! Zato imate problem šta uraditi sa preostalih zadnjih deset sati života.

Veliki Arhitekta je fantasičan režiser. To važi za život svakog čoveka, mada većina ljudi umire od dosade u ovom životu.  Svaku stvar treba pogledati i iz nekog drugog ugla i potražiti smisao kojega mu je dao taj Arhitekta. To naročito važi za neprijatne stvari. Doživeo sam da su mi rekli da su moje knjige u redu ali ja nisam zanimljiv jer ne izgledam kao Jon Bon Jovi. Ha ha. Ili, rekli su mi da su moje knjige nezanimljive jer u njima nema lepih slikica!?! Rekli su mi da sam verovatno jeo neke čudne pečurke kada sam pre 25 godina rekao da će se danas dešavati ovo što se dešava. Doživeo sam da kritikuju moje divinacije i pored toga da sam im pogodio neka dešavanja, mada im je pet drugih vidovnjaka reklo suprotno. Ili, pola sata slušam čoveka kako objašnjava kako da se ljudi oslobode loših navika, a onda ga pitam – šta je to navika – a on ne zna definiciju. Ili, ja pitam bolesnog čoveka – ‘zašto ste bolesni?’ Jer, nema boljeg i zdravijeg pitanja. Da li znate o čemu govorm? I šta nakon svega ovoga da radimo u ovom svetu dvonogih živih bića koja sebe pretenciozno imenuju da su ljudi? Zato studij kabale može da pomogne da se otvore oči.

Ta bića, koja sebe zovu ljudi, ne vide astralni nivo, ne vide astralnog pokretača, a konstantno su mu ispostavljeni, podređeni njegovom uticaju, direktivama, i slušaju ga. Ne vide scenariste, režisere, ali ih slušaju. Ne znaju ni da postoje i zato misle da imaju slobodnu volju. A njihova slobodna volja je samo onolika koliko su jaki da utiču ili kreiraju događaje i svoju sudbinu. Ali ne znaju da i to da imaju nešto snage da nešto kreiraju je volja i posledica tog nevidljivog pokretača. Otuda su ljudi kao hipnotisani slepci u ovom svetu, kako je to rekao moj školski drug Gurđijev.

Ako ga već ne vide treba barem da su ga svesni da postoji i da barem pokušaju da shvate zakonitosti njegovog delovanja. Funkcija kabale je to. Čovek logično zaključuje na osnovu svoje fizičke percepcije. Nije to pogrešno jer puno više i ne može. Ali treba da zna da to nije sve. Fizički zakoni su posledica zakonitosti delovanja nevidljivog pokretača, ali ni njih, te fizičke zakonitosti ne poznajemo dovoljno. Previše je tu nepoznatog, ‘nelogičnog’ ili slučajnosti. U svojem neznanju čovek je tome rekao ‘Čudni su putevi božiji’ što je ipak tačno. Ali to je samo privremena uteha za vernike. Svi ostali koji ni u to ne veruje su bezbožnici u pravom smislu reči.

Kada pogledamo jednu zmiju koja se kreće po pesku i kada vidimo trag koji ostavlja iza sebe moramo da priznamo – kakva lepota, kakva elegancija. I isto tako treba da budemo svesni – kakva smrtonosna opasnost. Ako smo malo širi, veoma slično možemo i trebamo da konstatujemo za svaku životinju. Za svako živo biće. A čovek je Biće Svih Živih Bića – 666. Šta tek onda za čoveka možemo da kažemo? Potencijali za ekstremnu konstruktivnost i ekstremnu destruktivnost i čak za autodestruktivnost. Nije poznato da li u prirodi još negde ima autodestruktivnosti osim kod čoveka i škorpije. Ukratko, čovek je veliko čudo. Ali važi i ono – homo mensura. Jer je po meri, izgledu boga. Znači – deus mensura. Odnosno, homo mensura = deus mensura. Postoji puno formulacija, različitih, ali koje govore isto – sve što je ljudsko nije mi strano. To je rekao neki pametni stari Grk (moj školski drug) ali to može i bog da kaže. I on to kaže. Dakle, čovek je bog smanjen do veličine čoveka, a bog je čovek povećan do beskonačnosti. Makrokosmos je kopija mikrokosmosa, itd.. Bio je pametan taj moj školski drug.

Uvek treba da smo svesni da mi smo ovde samo gosti. I tako treba da se ponašamo. Gospodari smo sam oonoliko koliko smo jaki i koliko nam Stvoritelj , kojega ja volim da imenujem Arhitekta, dozvoli, omogući. A on nam dozvoli samo onoliko koliko smo se uskladili sa njime.

Svaki broj je kružnica oko centra

Numerologija je često puta banalizovana do gluposti. Naročito ako se tvrdi da je neki broj dobar a neki loš. Ako isključimo dvadesetak brojeva, sav ostali rad sa brojevima treba svesti na poređenja. Dakle, ako reč ima brojčanu vrednost, na primer 126, to je isto kao i neka druga reč i još neka treća reč. Tu pronalazimo vezu i objašnjenja. Ništa više.

    Već sam govorio o koncentričnim kuglama oko matematičke nule kao brojevima. Ali jednostavnije je to predstaviti dvodimenzionalno. Znači, beskonačno ravna površina (Vode). Izaberemo jednu tačku u koju bacimo kamen (ili ne). To je ta matematička nula a oko nje se šire koncentrični krugovi u sve smerove, od te nule do beskonačnosti. (Teoretski do beskonačnosti, ali praktično do tačke dok postoji snaga početnog impulsa. Identično kao i kod širenja svetlosti.) Broj brojeva je beskonačan. Jer svaki taj koncentrični krug je za jedan veći od prethodnog. I tako do beskonačnosti. Svaki taj krug ima 360 stepeni i povezan je sa centralnom, nultom tačkom jer ona je u geometrijskom centru svakog tog kruga. Ako idemo po tom krugu, ili kružnici, svaki stepen ima drugačiju frekfenciju. Ali svaki je jednako udaljen od centra, znači da ima istu brojčanu vrednost. Dakle, tu može da bude puno reči koje imaju tu istu brojčanu vrednost. Ali značenja mogu da im budu ista, slična, povezana, nepovezana, različita i čak suprotna. Zato je pogrešno a priori bilo koji broj smatrati pozitivnim ili negativnim. Oni to mogu da budu u različitim okolnostima.

    Na toj beskonačnoj površini brojeva neki štrče jer su važniji, ali to je samo relativno, zbog svojeg značenja, jer predstavljaju neke magičke ili energetske instance, jer su možda, možda u specifičnom odnosu sa centrom. Možda bi trebali da istražimo odnos brojeva 111, 418, 176, 671, 666, 811 i još nke brojeve sa brojem Pi. Ili možda imaju specifičan odnos sa nekim od prvih 10 brojeva. Jer koncentrični krug sa brojem 10 predstavlja već zaključen sistem. I svaki od brojeva ima višestruka ali ipak samo uopštena značenja. Svaki broj veći od 10 već ima neke dodatne determinante. Takođe brojevi 100 ili 1000 su potpuni, kompletirani sistemi. Logično je zaključiti da što je broj veći utoliko ima mogućnost da izražava kompleksniji pojam. Ako to verbalizujemo znači da može da izražava nekoliko reči ili celu rečenicu.

    Idealno bi bilo sakupiti sve reči svih jezika na planeti, izračunati njihove brojčane vredosti svih njih i rasporediti ih po tim koncentričnim krugovima. Tada bi svaki broj već bio time anuliran jer bi na celom krugu bile njegove reči, sve njegove reči iz svih jezika i time bi dobili sva značenja. Dakle, svaki koncentrični krug bi bio pokriven po svih 360 stepeni sa nekom reči (najverovatnije). Tu bi ušli svi jezici, a suma sumarum bi to bio božiji rečnik. A izgovorom tih reči bi dobili i akustične i kolorične frekfencije. To bi bio idealni gematrijski Liber 777. Ali to je idealno. Ljudi su lenji da to urade. Kompjuteri će to uraditi jednog dana.

    Platon je rekao da je broj 5040 savršen broj. Jer je deljiv sa svim brojevima od 1 do 10. Plus sa još 12, 14, 15, 18, 20, 24, 28, 35, 36, 40, 42, 45, 48, 56, 60, 70, itd.. Ali, da li možemo da zamislimo mehanizam, toliko savršen mehanizam koji ima tolike savršenosti da je u tako ‘dobrim odnosima’ sa toliko faktora oko sebe, sa toliko brojeva, sa toliko sastavnih delova u sebi i da nema nikakvih unutrašnjih tenzija. Jer svaka deljivost izražava izvesnu kominikaciju, harmoniju, unutrašnju složenost. Naše umske sposobnosti ne mogu da razumeju ni međuodnose brojeva do 1000, a kamo li veće brojeve.  Na kraju, nemamo ni potrebe da idemo dalje od 1000. Ali o tome drugi put, ako bude lepo vreme.

   —   —–   —

    Na primer broj 126. To je broj LVX-a. To je jedan od brojeva Tifareta koji u sebi sadrži Oca, Majku i Sina, J, H i V iz velike Formule JHVH. Brojčana vrednost prva tri slova je 21, a u trodimenzionalnosti to podrazumeva šest osnovnih smerova ekspanzije Svetlosti. 21 x 6 = 126. Kada bi mogli da sakupimo sve reči iz svih jezika na planeti koje imaju brojčanu (akustičnu) vrednost 126, ustanovili bi da sve te reči imaju neku međusobnu vezu čak i ako su im značenja sasvim suprotna u raznim jezicima ili čak u istom jeziku. Akustično vibracijska vredost svih tih reči će se poklapati kao što se poklapaju njihove brojčane vrednosti. Mada su sastavljene od različitih glasova (različitih slova) i u različitom rasporedu čak i ako su slova-glasovi isti, čak i ako su im značenja neskladna ili čak suprotna. Logično je za očekivati da će se pod jednim istim brojem pojavljivati reči suprotnih značenja. Sve to možemo izraziti na dvodimenzionalnom prikazu mada je pravilniji volumenski.

    Neki brojevi su specifični jer izražavaju specifičnu vibraciju i pojmove koji su u specifičnoj vezi (akustičnoj, geometrijskoj i volumenskoj i aritmetičkoj) sa centrom odnosno sa prvih deset brojeva. Oni međusobno stvaraju neku mrežu, geometrijski ili volumenski konstrukt koji specifično vibrira, bilo da pojačava svetlost centra ili celog LVX-a, bilo da deluje suprotno tome. Na primer, broj 666 stvara zanimljiv konstrukt sa brojevima 111, 108, 36 i 6. Volumeskom analizom tih brojeva kao i značenjem korespondentnih reči u mnogim jezicima, nužno bi se pokazala smislena i mnogostruka veza.

    U volumenskoj predstavi brojeva možemo zamisliti beskonačne kugle sa puno slojeva jednog oko drugog kao što je i brojeva beskonačno. I u tu i takvu kuglu možemo ukalkulisati sve reči svih jezika svih naroda na planeti. Što su brojevi veći znači da izražavaju i cele rečenice i cele knjige. Itd.. To je apstraktna predstava ali smislena. Isto tako kada je Mendeljejev imao prvu predstavu Periodnog sistema to je takođe izgledalo krajnje apstraktno.

    Kod svih ovih analiza moramo uvažiti i homonime i sinonime. To su uglavnom pravopisni i književni termini ali mogu biti veoma zanimljivi za kabalu. Odnosno u kabali možemo da im damo dodatni smisao. Sinonimi su reči različitog oblika (a često i od različitih glasova i slova) i najčešće drugačije brojčane vrednosti, ali istog značenja kao neka sasvim druga reč. Homonimi su reči istog oblika, istih slova, istih brojčanih vredosti ali različitog značenja. Da bi se među njima ipak pokazala neka razlika obično je tu drugačiji akcenat što automatski menja i akustičnu vibraciju i akustičnu vrednost a samim time i brojčanu i koloričnu vrednost. To je najviše prisutno u hebrejskom i arapskom jeziku.

   —   —–   —

    Broj 418 je broj Formule Abrahadabra ali to je i broj savršenog Malkuta. A ako je Malkut savršen znači da su i svi ostali sefiroti savršeni, prohodni, osvešteni. Jer bez njihove savršenosti ni Malkut ne može da bude savršen. Otuda je i broj 418 broj samadija. 418 je broj Magusove kuće a Malkut je kuća. Kuća je Bith, slovo Magusa, ‘broj  čoveka, i ime tvoje kuće 418’, Liber AL. To da je to broj Malkuta se najbolje vidi na Shemi 231 Vrata.

Šta znači ‘pravi način’ priziva svojega S. A. Č.-a? Šta ako ga ne znamo, kako da ga prizivamo? Zar postoji više načina?

Ako znate pravi način onda je to dovoljno. Ako ne znate pravi način znači da je neophodno da improvizujete, da tražite najbolji i najefektniji način tog priziva, da ga izmislite. Jer, ne postoji nigde niko ko tu može da vam pomogne, da vam pokaže. U različitim situacijama su nam potrebne različite sposobnosti, vrline, kvaliteti, različite inspiracije i logično je da će i ti prizivi biti malo različiti mada se uvek obraćate svojem Anđelu, dakle mora biti neka kohezivna nit oko koje se sve vrti. To može da bude mantranje, neke samo vaše geste, radnje, vežbe, specifični ritual, specifična žrtva, ili neke kombinacije navedenog, itd., itd.. Ali bilo šta da radite potrebna je istrajnost. Prizivaj često! Prizivaj stalno! Posedujemo ritual Liber Samekh, univerzalni priziv S. A. Č.-a. Ali ne znači da će kod svakoga dati iste rezultate. Može da se desi i da izostanu. E to je siguran znak da treba improvizovati. S obzirom na evolutivni momenat i mršavu tradiciju, apsolutno treba improvizovati.

Šta je dovelo do toga da današnji naučnici i filozofi istovremeno nisu i na putu inicijacije a mnogi od njih i ne znaju šta je to, a skoro svi naučnici i filozofi antike pa i srednjeg veka su bili ljudi inicijacije?

Više faktora. Kao prvo, crkva. Crkva voli da monopolizuje znanje kao i put ka bogu pa čak i taj cilj tog puta ako ga neko dostigne. Glupima je lakše vladati, dakle i edukaciju treba frizirati, retuširati. Zato su svi edukativni sistemi sa zapada brižljivo frizirani i oblikovani tako da nauka može svašta da otkriva ali smisao svega mora da ostane zamagljen.

Da nije tako, onda bi čika Freud mnogo više otkrio sa svojim objašnjenjem Oedipusovog kompleksa. U suštini on ništa nije otkrio, nije objasnio taj kompleks, taj mit, on je samo zagrebao po staklu. Glavno njegovo dostignuće je da je popularizovao taj mit.

Bolonjska reforma je samo najnovija taktika noja u edukaciji čovečanstva. Na putu inicijacije jednako je važno šta si otkrio i smisao otkrivanja. Bilo šta da nauka otkrije to se može ukalkulisati, mora se ukalkulisati u shemu re-ligere. Znate ono – metod naučni, cilj religijski. Ali danas nije baš tako. Neko tako ne želi.

Da li je duša vibracija?

Duša je vibracija sastavljena od više vibracijskih nivoa koje imenujemo delovi duše. Psihologija je to grubo i nespretno podelila na duhovni nivo, emotivni nivo i fizičko telo, ako govorimo samo o delovima ispod Bezdana. U kabali su ti delovi duše um, zatim Nefeš (animator tela) i telo. Telo je najgrublji deo i našim ograničenim čulima mi registrujemo samo telo. Ali, postoje i delovi duše koje sa našim čulima ne možemo da registrujemo.

Nama je teško i da zamislimo koliko su naše sposobnosti viđenja ili registrovanja nekih vibracija ograničene. Da li je uopšte moguće stvoriti neku predstavu šta sve to znači kada kažemo da neke vrste pasa imaju 800 puta oštrije čulo mirisa od čoveka. Mi to ne možemo ni da zamislimo koliko puta je taj naš raspon tog čula uži, manje sposoban. Slično je i sa čulom vida ili osetljivosti na neke druge vibracije. Dakle, ako nešto ne vidimo, ne osećamo, ne registrujemo, ne znači da to i ne postoji. Dakle, dušu možemo smatrati sklopom od nekoliko različitih nivoa vibracija koji su veoma sinhronizovani sa našim fizičkim telom. Za mnoge te vibracijske nivoe nauka još nema instrumente ni znanja da ih registruje. Ne zna ni da postoje i logično da nema ni termin za njih. Ali mnoge životinje, zbog ekstremne osetljivosti na nekom uskom frontu, mogu da ih osete.

Kako vi gledate na ove silne sekte, vere, nove religije, new age pokrete, itd., koliko je tu istine, smisla, pravog puta ka bogu?

Ako dozvolite, odgovorio bih na malo duhovito provokativan način. Postoji neka istinita priča, koju sam ja izmislio, o čoveku koji je izgubio nevinost čak u svojoj 12-toj godini. On ju je izgubio. A ne smeš da gubiš stvari koje ti je bog dao. I ceo život ju je tražio da je ponovo pronađe. I pronašao ju je konačno, u svojoj 40-toj godini života. I više je nije gubio do kraja života. Ima i žena takvih.

Postoje uterivači vere a bogami postoje i bogotražitelji. Ima tu puno i bogobojažitelja. A postoje i isterivači đavola a i oni koji ubiju boga u čoveku. Teško se je tu snaći. Samo mi je čudno što su uterivači uvek muškog pola a bogotražitelji uglavnom ženskog?! Kako to? Postoje i bogati milostinjari koji sakupljaju skupe milodare od sirotinje. Pa ljudi, ko je ovde lud, ili preciznije, ima li ovde normalnog? Ako čovek može da se distancira od svega toga i ako razlikuje nijanse, može veoma lepo da uživa posmatrajući to šarenilo, maškaradu, reviju drugorazredno i trećerazredno mudrih ljudi. Postoje i oni koji širenjem božije reči zarađuju za život. Glad čoveka natera na čudne trgovine. Tamburaši svih zemalja, mnogo ste se namnožili.

Kako um prepozna krst ili figuru pentagrama, odnosno kako to da te figure imaju takav uticaj na um kada ih upotrebljavamo u ritualima?

Prepoznaje ih jer su to njegovi sastavni delovi. A to su sastavni delovi i ostalih delova duše, Nefeša i Gufa. U ritualu MTRP afirmišemo krajnje uravnotežen aranžman tih sastavnih delova, Elemenata. I to svih pet u figuri pentagrama, odnosno četiri sa jednakokrakim krstom. Smisao geste krštenja, od krštenja Isusa u reci Jordan pa do današnjih popova (i istoka i zapada) koji nešto mašu po crkvama je sledeći: da kandidatu kažu da je božiji sin, sastavljen od četiri Elementa u ravnoteži, jer baš ta ravnoteža ga čini čovekom, i neka je održava što više može, odnosno, neka ta ravnoteža uvek bude u njemu. Neka nosi taj svoj krst. I što je uravnoteženiji, lakše ga je nositi.

Svako afirmisanje tih figura je u stvari napor uma, pokušaj uma da održi ili uspostavi tu ravnotežu u sebi. U stvari, tim figurama um sam sebe rearanžira, usavršava. On radi sam sa sobom, dakle sa tim Elementima, i zato ih lako prepozna. U stvari um prepoznaje sebe. Kod svakog iscrtavanja tih figura um govori – to sam ja!

Zašto je čovek najbolesnije biće na planeti?

Zato jer je najsavršeniji mehanizam, a najlakše se pokvari najsavršeniji mehanizam. Kod njega najlakše dođe do kvara, greške, jer ima najviše mogućnosti za kvar.

Koliko su važni samodisciplina i rad na putu inicijacije?

Podjednako kao i to da radite pravu stvar. Rezultata neće biti ako samo naporno radite, dakle ako radite efemerije svaki dan ili rituale. Oni moraju biti ‘vaši’, prilagođeni vašoj karmi i vašoj Istinskoj Volji. Teški rad sam po sebi nije dovoljan. Samo ako ih učinite svojim oni će dati rezultate. Možete raditi do besvesti nepravu stvar i neće biti rezultata. Uspešni ljudi nisu uspešni samo zato jer su giljali kao budale. Oni su uspešni jer rade pravu stvar, svoju stvar. Dakle, osim samodiscipline važno je raditi i pravu stvar. A otkriti pravu stvar za sebe je visoka i zahtevna nauka introspekcije, samoanalize u najširem smislu. Neki to nazvaše srećom. Ima logike. Ali ako čovek istrajava na putu inicijacije, pre ili kasnije otkriva ‘ono svoje’ i postaje sposoban da sam kreira za sebe i efemerije i svoj put.

Kako se isceljuje pranajamom?

Pranajama je disanje, ali drugačije disanje koje uzrokuje korekciju protoke prana u telu i samim time astro-mentalno pa i fizičko čišćenje. To je korak ka optimalnim cirkulacijama. To je pranična higijena. A higijena je pola zdravlja. Fenomeni koji se javljaju su razni a najčešće je to znojenje. To je mnogo brži metod nego gladovanje jer i gladovanje je čišćenje i takođe i tada se u jednoj fazi može pojaviti znojenje. Kod pranajame treba biti oprezan po pitanju kapaciteta pluća i jakosti srca. Jer, kako kaže neki stari jogijski spis – ako ne radi pravilno, pranajama može da ubije jogina. Zato, lagano, lagano, lagano, postepeno ali istrajno. Amen.