Kategorije
Kabala

CXXVII. NOX i LVX – I – Baza i tetris

LVX je baza, NOX je tetris.

To su istovremeno i apstraktni i konkretni pojmovi. Apstraktni su jer se mogu upotrebiti da bi nekako sebi predstavili um, taj neuhvatljivi pojam. Konkretni su zato jer imaju svoje materijalne predstavnike. Odnosno, sve što postoji, sve što znamo i ne znamo spada u NOX i LVX. Nekada je bilo NOX a kasnije je postalo LVX (na mentalnom ili na još nižim, astranom i materijalnom nivou) ili je ostalo na nivou Apepa (opet na sva ta tri navedena nivoa).

Ako se zadržimo samo na mentalnom nivou, sve ono što znamo, sve čega smo svesni je LVX, a NOX je sve preostalo. Kao što je onaj starogrčki filozof svoje znanje predstavio krugom i povećavao ga i u jednom momentu, kada je taj krug bio najveći do tada, rekao – sad znam da ništa ne znam. Dakle, sav LVX je nekada bio NOX. Za lakše razumevanje tih pojmova, znanja i neznanja, svesnog i nesvesnog, mnogo pomaže ako razumemo odnos LVX-a i NOX-a. LVX ima konstantnu tendenciju (ako tako možemo reći) povećavanja, rasta, razvoja, nadgradnje. A NOX ima konstantnu tendenciju da obasipa LVX-a novim i novim materjalima, sobom, a koje LVX treba da osvesti, integriše u sebe i time sebe poveća, raste. Oni su neraskidivi. Taj proces nekada teče glatko, nekada sporo a nekada je pun zastoja. Tako vidimo da tu možemo da ukalkulišemo i karmu. Dakle volumenska predstava uma (mada je i ona apstraktna) je najbolja moguća predstava u kojoj se sve to vidi kao i odnosi među tim entitetima i šta od čega nastaje.

NOX ima neki svoj tempo kojega LVX treba da prihvati, da mu se prilagodi. U stvari, LVX mora skoro svemu što nudi NOX da se prilagodi. I ako ne uspe, tada ne uspeva da sav taj materijal osvesti, integriše u sebe i tu nastaje gomilanje neobavljenog posla, neosveštenog. Dakle nastaju zastoji, ograničenja i to je karma. Taj neintegrisani deo volumena je Apep, siva zona, neosvešteno, itd., a u stvari to možemo nazvati i karma.

Tu darežljivost NOX-a sam imenovao tetris univerzuma koji konstantno dolazi, pada, taloži se. Astrolozi to nazvaše tranzitima, neki to zovu impuls univerzuma, tao, sve se menja osim promena, panta rei, itd..

U tom odnosu u toj dinamici LVX je uglavnom sporiji, osuđen je na poraz, zato mu sledi smrt, barem fizička. Ali u velikoj meri populacije i totalna smrt a ja to zovem astromentalna reciklaža. Dakle, to su uopšteni, apstraktni pojmovi ali istovremeno i veoma konkretni na svim nivoima, od materijalnog pa do najfinijeg mentalnog. To su ponekad uopšteni pojmovi koji nam neće pomoći u našim svakodnevnim problemima (mada mogu), ali nam veoma mogu pomoći na putu inicijacije i u razumevanju opšte dinamike. A to je nužno da bi lakše secirali sve konkretnije, svakodnevne probleme. Potrebna je globalna slika, ceo mozaik da bi razumeli pojedine delove slike odnosno pojedinosti i pojedinačne probleme. Jer veza svega sa svime ipak postoji.

Kao što rekoh, NOX i LVX su imaginarni, apstraktni ali i veoma konkretni pojmovi. Telo je samo fizčka predstava LVX-a. Dakle, LVX je celokupno biće a telo je samo njegov fizički deo.


Slobodna volja je volja trenutnog oblika LVX-a (koji može biti uravnotežen ili ne, znači u skladu sa Istinskom Voljom ili ne), a Istinska Volja je opšti trend celog sistema za uravnoteženjem LVX-a. A kada je LVX uravnotežen i ako je i pravilnog geometrijskog oblika to vodi totalnom stapanju LVX-a sa NOX-om. To je nešto veoma slično uspešnom posmrtnom prolazu bilo u tibetanskom ili staroegipatskom obredu. Pošto LVX može biti neuravnotežen, znači da i njegov motiv, volja, može da bude parcijalni (uži) i da uopšte nije u skladu sa Istinskom Voljom. Slobodna volja može biti i mimo Istinske Volje a može biti (i najčešće jeste) samo komponenta Istinske Volje. Uravnoteženjem LVX-a one se poklapaju.

Kreativan i kompetentan autor nikada ne iscrpi svoje zalihe znanja. Kao što pravi umetnik nikada ne iscrpi svoju kreativnost. Uvek ima nešto da kaže, da izrazi božansko, zbog stalne dinamike u glavi. Ta dinamika je znak saradnje sa tetrisom, znak saradnje NOX-a i LVX-a. Kreativni ljudi teško podnose zabrane. Zabrane su gušenje impulsa Tifareta. One su sprečavanje da LVX optimalno funkcioniše i zato zabrane stvaraju ograničenja. Individualna kreativnost je uvek u sukobu sa ograničenjima i zabranama. Pogledajte države i kulture država danas gde je najviše zabrana.

Sve što ne vidiš ili ne znaš je već pomenuti Apep ili još uvek NOX. Ali sve ono što ne vidiš i ne znaš a trebao bi da već znaš je Apep. I baš zato je to potencijalno opasno. Zadatak evolucije je da se poveća znanje, LVX, i da se anulira Apep i da se NOX normalno i harmonično prihvati, integriše i osvetli, dakle da postane LVX i da taj proces teče konstantno. I baš zato Postignuće nekog adepta od pre 100 ili 300 godina nije isto kao što je to danas.


Mogućnosti je bezbroj. To je jedan rezon koji podupire rezon da je sve noguće ali sve u svoje vreme. Tetris svake sekunde nešto nudi. Svake sekunde se stvaraju neke nove mogućnosti. Za svakoga, za sve. Samo je pitanje čoveka koliko je otvoren za te nove uticaje i te nove mogućnosti, okolnosti. U krajnjoj liniji svaki momenat nudi mogućnosti i za božanstvenost i za najveća dela i za najveće uspehe kao i za opoziciju toga. Stvar je samo baze. LVX-a na koju pada taj tetris, kako će ga upotrebiti, kako ga može upotrebiti. Jer može se desiti da je uticaj, figura tetrisa, fantastično dobra a da baza nije sposobna da je prihvati u punoj meri i samim time ne može optimalno da je iskoristi. Svaki momenat je bogom dani momenat. Jedino šta čovek treba da uradi je da sebe otvori za te uticaje, da anulira sopstvenog Apepa, da anulira sopstvena ograničenja, rupe u sopstvenom ementaleru čidakaša. I tada mu svakog momenta dolazi figura od koje može da napravi uspeh. Potpuno je otvoren za univerzum i od univerzuma dobija sve. To je ono čemu kažu – otvoriti se za božiji uticaj. To je ono iz Liber AL ‘poljupci zvezda snažno pljušte po tvojem telu’. Ali ljudi su mentalno zabetonirani, zatrpani karmom i sve te neiskorišćene figure tetrisa postaju dodatni neosvešteni balast, karma.

Za prosvetljenog čoveka je (skoro) sve moguće, mada on ništa ne želi, ili baš zbog toga ništa ne želi. To je uzajamni odnos. A običnom čoveku je puno toga nemoguće i nedostupno, i baš zbog toga nešto ili puno toga želi. Ili, baš jer puno toga želi, puno toga mu je nedostupno. I to je uzajamni, dvosmerni odnos. Zato običan čovek treba da se očisiti i broj želja će se mu smanjiti mada mu kompetencije i mogućnosti rastu. Čišćenje je spontano smanjenje broja želja a ne ubijanje želja i mazohistički asketizam. Treba pronaći tanku liniju između potrebnih (funkcionalnih) želja i hirova. Ako se čovek drži toga i ako se čisti, samo od sebe će se iskristalizovati potrebno od nepotrebnog. Dakle, to uopšte nije zagovaranje mazohističkog asketizma po svaku cenu.

Jedna mala paralela povezana sa jin i jang. Jin i jang postoje i u LVX-u i u NOX-u. LVX je samo od subjekta osvešteni deo NOX-a, subjekat ima izvesni suverenitet ali je i dalje u telu NOX-a. Jedno malo ostrvo, jedna ganglija, volumen, entitet u beskonačnom moru NOX-a i možda zato uređeni deo tela NOX-a, ali u oboje su celo vreme prisutni i jin i jang. Jin i jang su možda u NOX-u konfuzno pomešani a u LVX-u manje više uređeni, strukturisani, konsolidovani zbog svesti o sebi. Ali ako je već ganglija, bez obzira na nivo svoje svesti, onda i ona deluje, emituje uticaj ka vani.

NOX i LVX ne možemo poistovetiti sa Aktivnim i Pasivnim Duhom i pored mnogih podudaranja. Plameni Mač po svojem delovanju ima sličnosti sa Aktivnim Duhom ali Zmija Mudrosti ne može nikako biti Pasivni Duh i pored svoje sličnosti. Zmija Mudrosti je svesni napor subjekta, LVX-a da poveća sebe, uredi sebe, svoj LVX.

Kategorije
Kabala

CXXVI . Mišljenje o današnjim duhovnjacima

Još pre nekoliko meseci, kada sam napisao tekst o magičkim redovima, mnogi su skočli na zadnje noge i pobunili se da sam prestrog. Kilavi brane kilave. Neki su se i složili sa mnom a usledilo je nekoliko pitanja o konkretnim imenima, itd.. Tako je nastao ovaj tekst. Ponovo me terate da sam strog (realan)!

Kategorije
Knjige

Kabala u teoriji i praksi

Knjiga "Kabala u teoriji i praksi" - Goran Sarvan
Knjiga „Kabala u teoriji i praksi“

Kabala kao duhovna disciplina nudi ključeve i putokaz za pristup bogu i razumevanju odnosa čoveka i boga. Kao sinergija svih nauka nudi smernice mnogim naukama da ubrzaju sopstveni razvoj i evoluciju uopšte. Kao metod korespondencija nudi mogućnost uvida u odnos makrokosmosa sa mikrokosmosom i time različite nivoe svesti koji su produkat tih odnosa.

U ovoj knjizi su analizirani ti nivoi, njihove karakteristike, načini osveštavanja i prisutnost u svakodnevnom životu. U uvodnom delu su navedeni opšti pojmovi koji su nužni, mada početniku mogu izgledati veoma nejasni, komplikovani, odbojni, ali su za kabalu nužni isto kao i četiri osnovne operacije za matematiku. Tih osnovnih deset nivoa je u kabali poznato kao deset sefirota koje homo sapiens u svojoj evoluciji polako obogaćuje i osveštava (osvaja). Mogući su različiti pristupi tom osveštavanju. Od inicijacija, samoinicijacija, napornih vežbi dharane, psihoanalize, meditacija ili kroz najobičnija životna iskustva pod uslovom da ih razumemo. U knjizi je naveden i metod priziva tih nivoa svesti, što je takođe jedan kombinovani način osveštavanja. Prvobitno je bila ideja da su u sklopu knjige prizivi svih sefirota ispod bezdana, ali sam smatrao da to može da bude rizično pa sam naveo samo improvizovani priziv Malkuta i skraćeni priziv Jesoda. U budućnosti kada bude u planu revidirano i prošireno izdanje uključiću i ostale prizive.

Nakon analize sefirota navedene su dodatne korespondencije i puno praktičnih saveta i informacija što otvara mogućnost da svako za sebe pronađe neki metod daljnjeg rada, što je na kraju krajeva i nužno. Dakle, materijala je više nego dovoljno da subjekat započne konkretan rad.

Autor:Goran Sarvan
IzdavačBabun
ISBN:978-86-83737-61-1
Br. strana:
287
Povez:broširan

Kabala v teoriji in praksi

Priročniki o kabali, ki so na voljo sodobnemu knjižnemu molju, večinoma obravnavajo ali zgodovinski vidik tega starega judovskega duhovnega izročila ali pa, še pogosteje, teoretičnemu vidiku kabale dajejo prednost pred praktičnim. To pomeni, da se bralec iz njih sicer lahko pouči, denimo, o drevesu življenja, univerzalnem kabalističnem modelu vesolja in človeka, kot so ga uveljavili in razumeli davni kabalisti, malo ali skoraj nič o tem, kako ga vidijo sodobni, še manj pa, kako si lahko tudi oni z njim pomagajo pri spoprijemanju s povsem vsakdanjimi življenjskimi izzivi in pri duhovnem razvoju.

Knjiga Kabala v teoriji in praksi (Kabala u teoriji i praksi, Beograd, Babun, 2009), delo Gorana Sarvana, si, čeprav je izšla v srbskem jeziku, v Sloveniji ne zasluži pozornosti le zaradi tega, ker avtor živi in dela v Ljubljani. Je namreč eno izmed redkih del o kabali, ki najde zlato sredino v razmerju med teorijo, ta daje bralcu temeljno orodje za spoznavanje kabale, in med uporabno-praktičnimi razlagami, te mu omogočajo, da jo vključi v svoje življenje. Goran Sarvan namreč predstavi kabalistično dogmo, razlago ureditve univerzuma, hkrati pa pojasni, kako se ta kaže v vsakdanjem življenju. Vsak pojav, dogodek, človeka, celo pojem, je mogoče prav s pomočjo kabale osvetliti z vseh zornih kotov, demistificirati in razčleniti. Univerzalni model vesolja človeku odkriva, kdo je in kje je prav zdaj.

Avtor se je razlage in analize desetih ravni zavesti – vsaka izmed njih sovpada z eno izmed sefir na drevesu življenja in silami  univerzuma, ki z njo upravljajo – lotil tako, da je za vsako izmed sefir navedel njene značilne predstavnike na materialni ravni. Iz odnosa, ki ga ima človek do nosilcev posameznih sil univerzuma na snovni ravni, je namreč mogoče odkriti, koliko dobro jih je že ozavestil oziroma kolikšna je njegova zavest na ravni posamezne sefire. Bralca k žlahtenju zavesti ne spodbuja le s teoretično razlago, ampak tudi tako, da mu predlaga meditacije na posamezne sefire in še pojasni, katere sile univerzuma naj prikliče in kako, da bi svojo zavest razširil oziroma spremenil. To pa je nujno, če želi kabalo uporabiti z namenom, da izboljša svoje življenje.

Vsak dogodek ali okoliščina, v kateri se kdo znajde, je s stališča kabale splet večih dejavnikov v človeku (njegovi zavesti) in univerzumu. Na makrokozmos, vesolje, ne more vplivati, lahko pa na mikrokozmos, torej sebe. Bolj kot ozavesti dejavnike v sebi in univerzumu, ki so ga vodili do nekega dogodka, več kot o njih ve, na primer, kateri so bolj in kateri manj pomembni, bolj lahko z njimi manipulira oziroma sebe tako spremeni, da se razmere, naj so še tako izzivalne ali celo problematične, razpletejo njemu v prid.

Kabala, kot jo je predstavil Goran Sarvan, je na eni strani orodje za spoznavanje sveta, v katerem živimo – z njegovo pomočjo, denimo, odkrijemo, zakaj je nekaj ravno tako ali se je zgodilo prav tako in nič drugače – na drugi pa pripomoček, ki človeku pomaga spoznati se in se tako spremeniti, da živi polno in z zavedanjem, kdo je in kje je. Bralcu za tako rabo kabale daje bodisi neposredna navodila bodisi z napisanim namiguje, kako naj to naredi.

V delo, ki je, resnici na ljubo, vse prej kot lahkotno branje, saj bralcu sicer daje odgovore na temeljna vprašanja o življenju, a ga hkrati napeljuje, da si zastavi še nova in nanja tudi sam izbrska odgovore, je avtor strnil bogato znanje o kabali in izkušnje z njo, ki jih je nabiral več desetletij. Predvsem brez zadnjih ne bi zmogel sestaviti priročnika, ki ni samo še eden v nizu mnogih, osredotočenih na brisanje prahu s starega duhovnega izročila in prepisovanje starih dogem, ampak je sodobni priročnik o kabali za sodobnega človeka.